Uprkos čudima, Nazarećani nisu verovali

Isusov dan je bio prepun aktivnosti. Došao je iz Dekapolja, izlečio jednu bolesnu ženu i uskrsnuo Jairovu ćerku. Ali tom danu se još nije nazirao kraj. Isus je izašao iz Jairove kuće, a dva slepa čoveka su ga pratila i vikala: „Smiluj nam se, Sine Davidov!“ (Matej 9:27).

Time što su Isusa nazvali ’Sinom Davidovim‘, pokazali su veru u to da je Isus naslednik Davidovog prestola i obećani Mesija. Izgledalo je da ih Isus ignoriše, možda da bi video da li će biti istrajni. Ali oni su bili uporni. Kada je Isus ušao u jednu kuću, njih dvojica su ušla za njim. Isus ih je upitao: „Verujete li da mogu to učiniti?“ Oni su odgovorili: „Da, Gospode.“ Tada je Isus dotakao njihove oči i rekao: „Neka vam bude po vašoj veri“ (Matej 9:28, 29).

Odjednom su im se otvorile oči! Kao što je Isus ranije činio, i njima je zapovedio da drugima ništa ne govore o izlečenju. Ali oni su bili presrećni i posvuda su širili vest o njemu.

Dok su ova dvojica odlazila, ljudi su doveli nemog čoveka kog je opseo demon. Isus je isterao demona i čovek je mogao ponovo da govori. Narod je bio zadivljen: „Nikada se tako nešto nije videlo u Izraelu.“ Tu su bili i fariseji. Oni nisu mogli da poreknu ta čuda, pa su ponovo optužili Isusa: „Isteruje demone uz pomoć vladara demona“ (Matej 9:33, 34).

Ubrzo nakon toga, Isus je otišao u Nazaret, ovaj put sa svojim učenicima. Pre oko godinu dana, tamo je poučavao u sinagogi. Ljudi su se u početku divili njegovim rečima, ali potom su se uvredili i pokušali da ga ubiju. Isus je sada ponovo želeo da pomogne onima među kojima je odrastao.

Na sabat je otišao u sinagogu da poučava prisutne. Mnogi su bili zadivljeni i čak su se pitali: „Otkuda ovome mudrost i moć da čini takva dela?“ Oni su rekli: „Zar to nije tesarev sin? Zar se njegova majka ne zove Marija, i njegova braća Jakov, Josif, Simon i Juda? I zar nisu sve njegove sestre s nama? Otkuda mu onda sve to?“ (Matej 13:54-56).

Ljudi su mislili da je Isus bio običan čovek. ’Gledali smo kako odrasta‘, razmišljali su, ’kako je moguće da je on Mesija?‘ Zato su ga odbacili uprkos svim dokazima — njegovoj velikoj mudrosti i čudima koja je činio. Čak su se i njegovi rođaci spotakli, jer su ga znali odmalena. Zato je on rekao: „Prorok nije bez časti nigde osim u svom zavičaju i u svom domu“ (Matej 13:57).

Isusa je zapanjilo to što nisu imali veru. Zato nije učinio nijedno čudo, „osim što je položio ruke na nekoliko bolesnih i izlečio ih“ (Marko 6:5, 6).