Kako biti dobar otac

U UVODNOM delu jednog članka o slabljenju porodičnih veza, koji je objavljen u časopisu Economist, nalazila se zanimljiva izjava: „Lako je postati otac, ali nije lako biti dobar otac.“

U životu ima mnogo teških odgovornosti. Ipak, biti dobar otac jeste jedna od najtežih, a ujedno i najvažnijih. Svaki otac treba da želi da bude dobar otac, jer od toga zavise dobrobit i sreća njegove porodice.

Zašto to nije lako

Jednostavno rečeno, jedan od glavnih razloga zbog kog nije lako biti dobar otac jeste nasleđena nesavršenost — i kod roditelja i kod dece. Biblija kaže: „Misli srca čovečjega zle [su] od mladosti njegove“ (Postanje 8:21). Zato je jedan biblijski pisac priznao: „U grehu sam majke svoje začet“ (Psalam 51:7; Rimljanima 5:12). Naginjanje ka onom što je loše zbog nasleđenog greha samo je jedna od prepreka na koju nailaze oni koji žele da budu dobri očevi.

Ovaj svet, to jest sistem stvari, predstavlja još jednu veliku prepreku. Zašto? Zato što, prema objašnjenju Biblije, „celi svet leži u vlasti zloga“ koji je označen kao „onaj koji se zove Đavo i Satana“. Biblija naziva Satanu i ’bogom ovog sistema stvari‘. Ne čudi što je Isus za svoje sledbenike rekao da, poput njega, ne treba da budu „deo sveta“ (1. Jovanova 5:19; Otkrivenje 12:9; 2. Korinćanima 4:4; Jovan 17:16).

Da bi neko bio dobar otac neophodno je da bude stalno svestan nasleđene nesavršenosti, uticaja Satane Đavola i ovog sveta koji je pod njegovom kontrolom. Te prepreke nisu imaginarne. One su stvarne! Ali kako čovek može naučiti da ih savlada i da bude dobar otac?

Primeri Božje brige

Da bi dobili pomoć u savladavanju prepreka koje smo spomenuli, očevi se mogu obratiti Bibliji. U njoj se nalaze izvanredni primeri. Isus je ukazao na najbolji od njih kada je poučio svoje sledbenike da se mole: „Oče naš, koji si na nebesima.“ Opisujući našeg nebeskog Oca, Biblija jednostavno kaže: „Bog je ljubav.“ Kako bi njegov primer pun ljubavi trebalo da utiče na očeve? „Ugledajte se na Boga“, podsticao je apostol Pavle, „i hodite u ljubavi“ (Matej 6:9, 10; 1. Jovanova 4:8; Efešanima 5:1, 2).

Ako ste otac, osmotrite šta možete naučiti iz samo jednog primera koji pokazuje kako se Bog ophodio sa svojim Sinom, Isusom. U Mateju 3:17 piše da se prilikom Isusovog krštenja u vodi čuo Božji glas s neba kako govori: „Ovo je moj Sin, voljeni, koga priznajem“. Šta možemo naučiti iz ovog primera?

Kao prvo, pomislite kako na dete utiče kada otac pred nekim s ponosom kaže: ’Ovo je moj sin‘, ili: ’Ovo je moja ćerka.‘ Mladi prosto procvetaju kada im roditelji poklanjaju pažnju, a naročito kada ih srdačno pohvaljuju. Verovatnije je da će to podstaći dete da se još više zalaže kako bi zadobilo priznanje svojih roditelja.

Kao drugo, Bog je izrazio svoju naklonost prema Isusu, ukazujući na njega kao na ’voljenog‘. Isus je sigurno bio dirnut tom nežnom izjavom svog Oca. I vaša deca će biti srećna kada im pokažete da ih mnogo volite, kako svojim rečima tako i svojom pažnjom, brigom i vremenom koje provodite s njima.

Kao treće, Bog je svom Sinu rekao: „Ja te priznajem“ (Marko 1:11). Važno je da otac čini i to, naime, da kaže svojoj deci da je zadovoljan njima. Tačno je da deca često greše. Svi mi grešimo. Ipak, da li kao otac tražite prilike da pohvalite decu kada kažu ili urade nešto dobro?

Isus je bio dobar učenik svog nebeskog Oca. Dok je bio na zemlji, on je i rečju i delom tačno pokazao šta njegov Otac oseća prema svojoj zemaljskoj deci (Jovan 14:9). Čak i kada je bio zauzet i pod stresom, Isus je izdvajao vreme da sedne i popriča s decom. „Pustite decu da dolaze k meni“, rekao je svojim učenicima, „ne zaustavljajte ih“ (Marko 10:14). Očevi, možete li još bolje oponašati primer Jehove Boga i njegovog Sina?

Neophodan je dobar primer

Izuzetno je važno postaviti deci dobar primer. Ukoliko sami ne prihvatate Božju disciplinu i ne dopuštate da ona oblikuje vaš život, tada će i vaši napori da decu ’odgajate u disciplini i usmeravanju razmišljanja u skladu s Jehovinim‘ verovatno ostati bez rezultata (Efešanima 6:4). Ipak, uz Božju pomoć, vi možete savladati svaku prepreku i biti poslušni njegovoj zapovesti da brinete o deci.

Osmotrite primer Viktora Gutšmita, Jehovinog svedoka iz bivšeg Sovjetskog Saveza. On je u oktobru 1957. osuđen na deset godina zatvora zbog toga što je razgovarao s drugima o svojoj veri. Bio je razdvojen od dve male ćerke i supruge, Poline. Za vreme boravka u zatvoru, bilo mu je dozvoljeno da porodici šalje pisma. Međutim, u njima nije smeo da napiše ni reč o Bogu ili o bilo čemu što se tiče religije. Uprkos takvim teškoćama, Viktor je bio odlučan da bude dobar otac i znao je da je veoma važno da svoju decu poučava o Bogu. Šta je učinio?

„Pronašao sam neke informacije u izdanjima sovjetskih časopisa Mladi prirodnjak i Priroda“, priča Viktor. „Na razglednicama sam crtao slike životinja i ljudi, pisao priče ili opisivao zanimljivosti iz prirode.“

„Čim bismo primili razglednice“, priča Polina, „odmah bismo ih povezivali s biblijskim temama. Na primer, kada su govorile o prirodnim lepotama, o šumama ili rekama, čitala sam deci 65. poglavlje Isaije“, u kom se govori o Božjem obećanju da će zemlju pretvoriti u raj.

Viktorova ćerka Julija kaže: „Zatim bi se mama pomolila s nama, a mi bismo zaplakale. Te razglednice su odigrale veliku ulogu u našem vaspitanju.“ Polina kaže da su zbog toga „devojčice još u detinjstvu veoma zavolele Boga“. Kako sada stoje stvari u toj porodici?

Viktor objašnjava: „Sada su obe naše ćerke udate za hrišćanske starešine i imaju duhovno jake porodice i decu koja verno služe Jehovi.“

Da bi se postavio dobar primer, često je osim dovitljivosti potreban i veliki trud. Kada deca vide da se njihov otac napreže da postavi dobar primer, to će verovatno pozitivno uticati na njih. Jedan čovek koji je mnogo godina proveo u punovremenoj službi, s cenjenjem je o svom ocu rekao: „Ponekad je nakon posla tata bio toliko umoran da je jedva gledao, ali ipak bismo imali biblijski studij. To nam je pomoglo da uvidimo koliko je porodični studij važan.“

Jasno, da bi neko bio dobar otac, neophodno je da pruži dobar primer — kako u govoru tako i u ponašanju. To je potrebno da radite ako želite da iskusite istinitost biblijske poslovice koja glasi: „Uči dete prema putu kojim treba da ide, i ono neće odstupiti od njega ni kada ostari“ (Poslovice 22:6).

Zato upamtite, ono što govorite jeste važno, ali je još važnije ono što radite — to jest, primer koji dajete. Jedan kanadski stručnjak za vaspitavanje male dece napisao je: „Najbolji način da decu vaspitamo da se ponašaju [onako kako bismo želeli] jeste da im mi sami pokažemo koje je ponašanje prihvatljivo.“ Zaista, ako želite da vaša deca cene duhovne stvari, neophodno je da ih i vi sami cenite.

Izdvojte vreme za decu!

Vaša deca moraju da vide vaš dobar primer. To znači da je potrebno da provodite vreme s njima— i to dosta vremena, a ne samo pojedine trenutke. Mudro je da sledite biblijski savet da ’iskupljujete vreme‘, to jest da se odreknete manje važnih stvari kako biste bili s decom (Efešanima 5:15, 16). Zaista, postoji li nešto što je važnije od vaše dece? Televizor s velikim ekranom, profesionalni štapovi za golf, prelepa kuća ili posao?

Očevi čija se deca upuste u nemoral ili izaberu način života lišen duhovnosti često osećaju duboko kajanje. Oni žale što nisu više vremena provodili sa svojom decom kada su im stvarno bili potrebni.

Upamtite, o posledicama svojih odluka treba da razmišljate dok su vaša deca mala. Biblija decu naziva ’nasleđem koje od Boga dolazi‘, nečim što vam je sam Bog poverio (Psalam 127:3). Zato nikada nemojte zaboraviti da ste odgovorni Bogu za njih!

Pomoć je dostupna

Dobar otac je spreman da prihvati pomoć koja će koristiti deci. Nakon što je anđeo rekao Manojevoj ženi da će roditi dete, Manoje se obratio Bogu rečima: „Neka opet dođe k nama čovek Božji... da nas nauči šta ćemo činiti s detetom kad se rodi“ (Sudije 13:8, 9). Manoju je bila potrebna pomoć, upravo kao i današnjim roditeljima. Hajde da vidimo o kakvoj je pomoći reč.

Brent Bergojn, profesor na Univerzitetu u Keptaunu, u Južnoafričkoj Republici, primetio je: „Jedan od najboljih darova koji roditelj može dati detetu jeste pouka o sistemu vrednosti.“ Potreba da dete bude tome poučeno može se videti iz jednog izveštaja koji je objavljen u japanskom listu Daily Yomiuri, u kom je primećeno: „[Jedno] istraživanje pokazuje da 71 posto japanske dece od svojih očeva nikada nije bilo poučeno da ne treba da lažu.“ Zar to nije žalosno?

Ko može pružiti pouzdan sistem vrednosti? Ista osoba koja je i Manoju pružila vođstvo — sam Bog! Da bi pružio pomoć ljudima, Bog je poslao svog dragog Sina, Isusa, kao Učitelja — kako su ga često oslovljavali. Sada je na mnogim jezicima dostupna knjiga pod naslovom Uči od Velikog Učitelja, u kojoj se nalaze pouke na osnovu Isusovih učenja i koja može biti od koristi u poučavanju mladih.

Ova knjiga ne ističe samo vrednosti koje se temelje na Božjoj Reči već sadrži i više od 160 slika uz koje stoje odgovarajuća pitanja. Primera radi, u 22. poglavlju, pod naslovom „Zašto nije lepo da lažemo?“, nalazi se slika koja se može videti na 32. strani ovog časopisa. U tekstu iznad slike stoji: „Možda neki dečak kaže tati: ’Nisam ja šutnuo loptu u prozor.‘ Ali, šta ako jeste? Zar onda ne bi bilo ružno ako kaže da nije?“

Vredne pouke se takođe nalaze u sledećim poglavljima: „Poslušnost te štiti“, „Treba da se odupiremo iskušenjima“, „Pouka o dobroti“, „Nemoj nikada da kradeš!“, „Da li se Bogu dopada svaka vrsta zabave?“, „Kako možemo obradovati Boga“ i „Zašto treba da radimo“, da spomenemo samo neke od ukupno 48 naslova koliko ih u knjizi ima.

Predgovor ove knjige završava se rečima: „Naročito je potrebno da deca budu usmerena ka Izvoru mudrosti, našem nebeskom Ocu, Jehovi Bogu. Isus, Veliki Učitelj, uvek je to radio. Iskreno se nadamo će ova knjiga pomoći vama i vašoj porodici da vodite način života koji je dopadljiv Jehovi, i da ćete imati večne blagoslove.“a

Jasno je da dobar otac pruža deci dobar primer, provodi dosta vremena s njima i pomaže im da žive u skladu s Božjim merilima koja su zapisana u Bibliji.

[Fusnota]

[Slika na 8. strani]

Iako je bio u zatvoru, Viktor Gutšmit je uspeo da bude dobar otac

[Slike na stranama 8, 9]

Dok je bio u zatvoru zbog svoje vere, Viktor je nacrtao ove slike kako bi poučio svoju decu

[Slika na 9. strani]

Viktorove ćerke 1965. godine

[Slika na 10. strani]

Očevi treba aktivno da učestvuju u poučavanju dece