Petnaesto poglavlje
Poštujmo svoje ostarele roditelje
1. Šta dugujemo našim roditeljima, i kako zato treba da gledamo na njih i da postupamo prema njima?
„SLUŠAJ oca svoga, roditelja svoga, i ne prezri majku kad ostari“, savetovao je mudri čovek iz starog doba (Poslovice 23:22). ’Ja to nikada ne bih uradio!‘ možda kažeš. Umesto da preziremo svoje majke — ili svoje očeve — većina nas oseća duboku ljubav prema njima. Mi priznajemo da im mnogo dugujemo. Pre svega, naši roditelji su nam dali život. Premda je Jehova Izvor života, bez naših roditelja mi jednostavno ne bismo postojali. Ništa što možemo dati našim roditeljima nije tako dragoceno kao sam život. Zatim, pomisli samo na samopožrtvovanost, gorljivu brigu, troškove i pažnju punu ljubavi što je uključeno u pomaganje detetu na putu od ranog detinjstva do odraslog doba. Prema tome, kako je samo razumno što Božja Reč savetuje: „Poštuj oca svoga i mater svoju... da budeš srećan i da živiš dugo na zemlji“! (Efescima 6:2, 3).
PRIZNATI EMOCIONALNE POTREBE
2. Kako odrasla deca mogu da ’vraćaju roditeljima ono što su primila od njih‘?
2 Apostol Pavle je pisao hrišćanima: „Neka se [deca ili unučad] nauče najpre svoj dom poštovati i vraćati roditeljima ono što su od njih primili, jer je to pred Bogom ugodno“ (1. Timoteju 5:4). Odrasla deca pružaju ’ono što su primila‘ tako što pokazuju cenjenje za godine ljubavi, rada i brige koje su njihovi roditelji i bake i dede uložili u njih. Jedan način na koji deca to mogu činiti jeste time da priznaju da je starijima, kao i svima drugima, potrebna ljubav i ohrabrenje — često tako očajnički. Kao i svima nama, i njima je potrebno da osete da su cenjeni. Treba da osete da njihov život vredi.
3. Kako možemo poštovati roditelje i bake i dede?
3 Zato možemo poštovati svoje roditelje i bake i dede tako što im dajemo na znanje da ih volimo (1. Korinćanima 16:14). Ako naši roditelji ne žive s nama, treba da zadržimo na umu da im može mnogo značiti ako se čuju s nama. Radosno pismo, telefonski poziv ili poseta mogu mnogo doprineti njihovoj radosti. Mijo, koja živi u Japanu, pisala je kad je imala 82 godine: „Moja kćerka [čiji muž je putujući sluga] kaže mi: ’Majko, molim te, „putuj“ s nama.‘ Ona mi pošalje njihovu isplaniranu rutu i telefonski broj za svaku sedmicu. Ja mogu otvoriti svoju mapu i reći: ’A. Sad su ovde!‘ Uvek zahvaljujem Jehovi što me blagoslovio takvim detetom.“
POMAGATI U MATERIJALNIM POTREBAMA
4. Kako je jevrejska religiozna tradicija podsticala na bezobzirnost prema ostarelim roditeljima?
4 Može li poštovanje svojih roditelja uključivati i brigu za njihove materijalne potrebe? Može. Često je to slučaj. U Isusovo vreme jevrejske verske vođe su podržavale tradiciju da ako je neko objavio da je njegov novac ili imovina ’prilog Bogu‘, on je bio oslobođen od odgovornosti da to koristi da zbrine svoje roditelje (Matej 15:3-6). Kako bezobzirno! U stvari, te verske vođe su podsticale ljude da ne poštuju svoje roditelje već da se prema njima ophode s prezirom time što sebično poriču njihove potrebe. Mi to nikada ne želimo da uradimo! (Ponovljeni zakoni 27:16).
5. Uprkos državnim pripremama u nekim zemljama, zašto poštovanje roditelja ponekad uključuje pružanje finansijske pomoći?
5 Danas u mnogim zemljama socijalni programi koje finansira država zbrinjavaju neke materijalne potrebe ostarelih, kao što su hrana, odeća i krov nad glavom. Pored toga, same starije osobe su možda mogle da naprave neke pripreme za svoju starost. Ali, ako se te pripreme iscrpu ili se pokažu nedovoljnim, deca poštuju svoje roditelje tako što čine ono što mogu da bi udovoljili potrebama roditelja. U stvari, briga za ostarele roditelje dokaz je božanske odanosti, to jest, odanosti Jehovi Bogu, Osnivaču porodičnog uređenja.
LJUBAV I SAMOPOŽRTVOVANOST
6. Kakve su pripreme za stanovanje učinili neki da bi zbrinuli potrebe svojih roditelja?
6 Mnoga odrasla deca povoljno reaguju na potrebe svojih onemoćalih roditelja s ljubavlju i samopožrtvovanjem. Neki uzimaju svoje roditelje kod sebe ili se sele da budu blizu njih. Drugi se sele kod svojih roditelja. Takve pripreme se često pokažu kao blagoslov kako za roditelje tako i za decu.
7. Zašto je dobro da se ne postupa brzo u donošenju odluka s obzirom na ostarele roditelje?
7 Međutim, ponekad se pokaže da takvi koraci nisu dobri. Zašto? Možda zato što se odluke donose prebrzo ili se temelje isključivo na emociji. „Pametan pazi na svoje korake“, Biblija mudro upozorava (Poslovice 14:15). Na primer, pretpostavimo da je tvojoj ostareloj majci teško da živi sama i ti misliš da bi joj moglo koristiti da se preseli kod tebe. Dok pametno paziš na svoje korake, možeš uzeti u obzir sledeće: kakve su njene stvarne potrebe? Postoje li privatne ili državne socijalne službe koje pružaju neko prihvatljivo alternativno rešenje? Da li ona želi da se preseli? Ako želi, kako će to uticati na njen život? Hoće li morati da napusti prijatelje? Kako to na nju može uticati emocionalno? Da li si s njom već razgovarao o tome? Kako bi takav korak mogao uticati na tebe, tvog bračnog druga, tvoju decu? Ako je tvojoj majci potrebna nega, ko će se brinuti za to? Može li se ta odgovornost podeliti? Da li si o toj stvari razgovarao sa svima koji su direktno uključeni?
8. S kime se možda možeš konsultovati kad odlučuješ kako da pomogneš svojim ostarelim roditeljima?
8 Pošto odgovornost za brigu leži na svoj deci u porodici, možda bi bilo mudro da se održi jedan porodični sastanak tako da svi mogu učestvovati u donošenju odluka. Takođe može biti od pomoći ako se razgovara sa starešinama u hrišćanskoj skupštini ili s prijateljima koji se suočavaju sa sličnom situacijom. „Namjere se rasipaju kad nema savjeta“, upozorava Biblija, „a tvrdo stoje gdje je mnogo savjetnika“ (Priče Solomunove 15:22, DK).
BUDI SAOSEĆAJAN I UVIĐAVAN
9, 10. (a) Uprkos njihovom odmaklom dobu, kakvu obzirnost treba pokazati prema ostarelima? (b) Bez obzira na korake koje odraslo dete preduzima u korist svojih roditelja, šta im ono uvek treba pružiti?
9 Poštovanje naših ostarelih roditelja zahteva saosećanje i uviđavnost. Dok godine uzimaju svoj danak, starijima je možda sve teže da hodaju, jedu i pamte. Možda im je potrebna pomoć. Deca često postaju zaštitnička i nastoje da pruže vođstvo. Ali, ostareli su odrasle osobe sa životnim vekom nakupljene mudrosti i iskustva, životnim vekom u kome su se brinuli za sebe i donosili vlastite odluke. Njihov identitet i samopoštovanje možda se koncentrišu na njihovu ulogu kao roditelja i odraslih osoba. Roditelji koji osećaju da svojoj deci moraju da prepuste kontrolu nad svojim životom možda postaju depresivni ili ljuti. Neki se osećaju uvređenim i odupiru se onome što možda smatraju pokušajem da im se oduzme njihova nezavisnost.
10 Ne postoje laka rešenja za takve probleme, ali dobrohotno je dozvoliti ostarelim roditeljima da paze na sebe i da donose vlastite odluke koliko je god to moguće. Mudro je da ne donosiš odluke o tome šta je najbolje za tvoje roditelje a da najpre ne razgovaraš s njima. Možda su godine odnele mnogo toga. Dopusti im da zadrže ono što još uvek imaju. Možda ćeš ustanoviti da što manje nastojiš da kontrolišeš život svojih roditelja, bolji će biti tvoj odnos s njima. Oni će biti srećniji, a takođe i ti. Čak i ako je neophodno da insistiraš na izvesnim stvarima za njihovo dobro, poštovanje tvojih roditelja zahteva da im pružiš dostojanstvo i čast koju zaslužuju. Božja Reč savetuje: „Pred sedom glavom ustani i poštuj lice staraca“ (Levitska 19:32).
ZADRŽATI ISPRAVAN STAV
11-13. Ako odnos između odraslog deteta i njegovih roditelja u prošlosti nije bio dobar, kako ono još uvek može rešiti izazov brige za njih u njihovim odmaklim godinama?
11 Ponekad problem s kojim se odrasla deca suočavaju u poštovanju svojih starih roditelja uključuje odnos koji su ranije imala sa svojim roditeljima. Možda je tvoj otac bio hladan i bez ljubavi, tvoja majka nadmena i gruba. Možda se još uvek osećaš frustrirano, ljutito ili povređeno zato što nisu bili onakvi roditelji kakve si ti želeo. Možeš li savladati takva osećanja?a
12 Basa, koji je odrastao u Finskoj, priča: „Moj očuh je bio SS oficir u nacističkoj Nemačkoj. On je lako gubio živce i onda je bio opasan. Mnogo puta je tukao moju majku pred mojim očima. Jednom kad se naljutio na mene, zamahnuo je svojim opasačem i udario me u lice kopčom. To me je tako tresnulo da sam se prevrnuo preko kreveta.“
13 Pa ipak, postojala je i druga strana medalje. Basa dodaje: „S druge strane, on je veoma naporno radio i nije se štedeo u materijalnom zbrinjavanju porodice. Nikada prema meni nije pokazao očinsku naklonost, ali ja sam znao da je imao emocionalne ožiljke. Njegova majka ga je izbacila kad je bio dečak. Odrastao je s tučama i otišao u rat kao mladić. Mogao sam donekle da razumem i nisam ga krivio. Kad sam porastao, želeo sam da mu pomognem koliko sam god mogao sve do njegove smrti. Nije bilo lako, ali učinio sam ono što sam mogao. Trudio sam se da budem dobar sin sve do samog kraja i mislim da me je prihvatio kao takvog.“
14. Koji se stih primenjuje u svim situacijama, uključujući one koje se pojavljuju u brizi za ostarele roditelje?
14 U porodičnim situacijama, kao i u drugim stvarima, primenjuje se biblijski savet: „Obucite se... u srdačnu milost, dobrotu, poniznost, blagost i u strpljivost. Snosite jedan drugoga i opraštajte jedan drugome, ako ima ko žalbu na koga. Kao što je Hristos [„Jehova“, NW] vama oprostio, tako opraštajte i vi“ (Kološanima 3:12, 13).
I STARATELJIMA JE POTREBNA BRIGA
15. Zašto je briga za roditelje ponekad stresna?
15 Briga za onemoćalog roditelja je naporan posao, što uključuje mnoge zadatke, dosta odgovornosti i puno vremena. Ali, često je najteži emocionalni aspekt. Stresno je gledati kako tvoji roditelji gube zdravlje, pamćenje i nezavisnost. Sandi, koja dolazi iz Portorika, priča: „Moja majka je bila centar naše porodice. Bilo je veoma bolno brinuti za nju. Najpre je počela da šepa; onda joj je trebao štap, pa dubak, pa invalidska kolica. Posle toga sve je išlo nizbrdo dok nije umrla. Dobila je rak kostiju i bila joj je potrebna stalna nega — dan i noć. Kupali smo je, hranili je i čitali joj. Bilo je vrlo teško — posebno emocionalno. Kad sam shvatila da moja majka umire, plakala sam jer sam je toliko volela.“
16, 17. Koji savet može pomoći staratelju da zadrži uravnoteženo gledište o stvarima?
16 Ako se nalaziš u sličnoj situaciji, šta možeš da uradiš da bi se suočio s njom? Veoma mnogo će ti pomoći slušanje Jehove kroz čitanje Biblije i govorenje njemu u molitvi (Filipljanima 4:6, 7). Na praktičan način se pobrini da uzimaš hranljive obroke i nastoj da se dovoljno naspavaš. Čineći to, bićeš u boljem stanju, kako emocionalno tako i fizički, da se brineš za voljenu osobu. Možda možeš da urediš povremenu pauzu od svakodnevne rutine. Čak i ako je nemoguće da odeš na odmor, ipak je mudro da isplaniraš malo vremena za opuštanje. Da bi dobio malo slobodnog vremena, možda se možeš dogovoriti da neko drugi ostane s tvojim bolesnim roditeljem.
17 Nije neobično da odrasli staratelji imaju nerazumna očekivanja od sebe. Ali, nemoj sebe kriviti za ono što ne možeš da uradiš. U nekim okolnostima možda onog koga voliš moraš poveriti na brigu domu za zbrinjavanje. Ako si staratelj, postavi pred sebe razumna očekivanja. Moraš uravnotežiti potrebe ne samo svojih roditelja već i potrebe svoje dece, svog bračnog druga i vlastite potrebe.
SNAGA IZNAD ONOGA ŠTO JE NORMALNO
18, 19. Kakvo je obećanje o podršci dao Jehova, i koje iskustvo pokazuje da se on drži tog obećanja?
18 Preko svoje Reči, Biblije, Jehova s ljubavlju pruža vođstvo koje u velikoj meri može pomoći osobi u brizi za stare roditelje, ali to nije jedina pomoć koju on pruža. „Gospod je blizu svih koji ga prizivaju“, napisao je psalmista pod nadahnućem. „Vapaj njihov čuje i pomaže im [’spasava ih‘, NW].“ Jehova će spasti, ili sačuvati, svoje verne čak i kroz najteže situacije (Psalam 145:18, 19).
19 Mirna, s Filipina, naučila je to kad se brinula za svoju majku, koja je ostala bespomoćna zbog moždane kapi. „Ništa nije tako deprimirajuće kao kad vidiš kako onaj koga voliš pati, a ne može da ti kaže gde ga boli“, piše Mirna. „Kao da sam je gledala kako se malo po malo gubi, a ništa nisam mogla da uradim. Mnogo puta bih kleknula i pričala Jehovi o tome kako sam umorna. Plakala sam poput Davida, koji je preklinjao Jehovu da njegove suze stavi u jedan sud i da ga se seti [Psalam 56:9]. I kao što je Jehova obećao, on mi je pružio potrebnu snagu. ’Jehova mi je bio podrška‘ “ (Psalam 18:18, NW).
20. Koja biblijska obećanja pomažu starateljima da ostanu optimistični, čak i ako onaj koga paze umre?
20 Kaže se da je briga za stare roditelje „priča bez hepienda“. Uprkos čak i najboljim naporima u pružanju brige, stariji mogu umreti, kao što je bio slučaj s Mirninom majkom. Ali, oni koji veruju Jehovi znaju da smrt nije kraj priče. Apostol Pavle je rekao: „[Imam] nadu u Boga... da će biti uskrsenje pravednika i nepravednika“ (Dela apostolska 24:15). Oni kojima je smrt odnela ostarele roditelje izvlače utehu iz nade u uskrsenje, zajedno s obećanjem o predivnom novom svetu koji će Bog načiniti u kome „smrti neće više biti“ (Otkrivenje 21:4).
21. Koji dobri rezultati proizlaze iz poštovanja ostarelih roditelja?
21 Božje sluge imaju duboki obzir prema svojim roditeljima, čak i ako su oni možda ostareli (Poslovice 23:22-24). Oni ih poštuju. Čineći to, oni doživljavaju ono što kaže nadahnuta poslovica: „Neka se vesele otac tvoj i mater tvoja, neka se raduje roditeljka tvoja“ (Poslovice 23:25). I iznad svega, oni koji poštuju svoje ostarele roditelje takođe ugađaju Jehovi Bogu i poštuju njega.
a Ovde ne govorimo o situacijama u kojima su roditelji bili krivi za ekstremnu zloupotrebu svoje moći i poverenja, do te mere da bi se to moglo smatrati zločinom.