Živeti u skladu s našim predanjem „svaki dan“

„Ko hoće da ide za mnom neka se odreče sebe i svaki dan uzme krst svoj, i nek ide za mnom“ (LUKA 9:23).

 1. Koji je jedan način na koji možemo odrediti meru našeg uspeha kao hrišćana?

„DA LI smo zaista bili ljudi predanosti?“ Odgovor na to pitanje, prema Džonu F. Kenediju, 35. predsedniku Sjedinjenih Američkih Država, jeste faktor u merenju uspeha onih u vladinim službama. To pitanje bi moglo da posluži s dubljim značenjem kao ispit našeg uspeha kao hrišćanskih slugu.

 2. Kako jedan rečnik definiše reč „predanje“?

² Šta je, međutim, predanje? Webster’s Ninth New Collegiate Dictionary definiše ga kao „čin ili obred posvećivanja nekom božanskom biću ili za neku svetu upotrebu“, „davanje ili izdvajanje za neku naročitu svrhu“, „samopožrtvovana odanost“. Džon F. Kenedi je izgleda upotrebio tu reč u značenju „samopožrtvovana odanost“. Za jednog hrišćanina, predanje znači mnogo više.

 3. Šta je hrišćansko predanje?

³ Isus Hrist je rekao svojim učenicima: „Ako ko hoće za mnom ići, neka se odreče sebe i uzme krst svoj, i ide za mnom“ (Matej 16:24). Izdvajanje za božansku upotrebu ne uključuje jednostavno izvršavanje nekog čina obožavanja nedeljom ili kad se posećuje neko mesto obožavanja. Ono uključuje celokupan životni stil osobe. Biti hrišćanin znači odreći se sebe ili poreći sebe dok služimo Bogu kome je Isus Hrist služio, Jehovi. Osim toga, hrišćanin uzima svoj „krst [„mučenički stub“, NW]“ time što istraje pod svakom patnjom koju može doživeti zbog toga što je sledbenik Hrista.

Savršen primer

 4. Šta Isusovo krštenje simbolizuje?

⁴ Kad je bio na zemlji, Isus je pokazao šta predanje Jehovi uključuje. Njegov stav je bio: „Žrtve i prinose nisi hteo, ali si mi telo pripravio.“ Zatim je dodao: „Evo me, ja idem, (piše za mene na čelu knjige) da izvršim, Bože, volju tvoju“ (Jevrejima 10:5-7). Kao član jedne predane nacije, on je bio predan Jehovi prilikom rođenja. Ipak, na početku svoje zemaljske službe, on se ponudio za krštenje kao simbol predstavljanja sebe da vrši Jehovinu volju, što će za njega uključivati prinošenje njegovog života kao otkupne žrtve. On je tako postavio primer za hrišćane da čine sve što god je Jehovina volja.

 5. Kako je Isus pokazao primerno gledište prema materijalnim stvarima?

⁵ Posle svog krštenja Isus je sledio jedan životni put koji je konačno vodio do žrtvene smrti. On nije bio zainteresovan za sticanje novca ili za življenje lagodnim načinom života. Umesto toga, njegov život se okretao oko njegove službe. Svoje učenike je savetovao da se ’staraju najpre za Kraljevstvo Božje i za pravdu njegovu‘, i on sam je živeo u skladu s tim rečima (Matej 6:33). Jednom je čak rekao: „Lisice imaju jame i ptice nebeske gnezda, a Sin čovečji nema gde glavu nasloniti“ (Matej 8:20). On je svoja učenja mogao prilagoditi kako bi od svojih sledbenika iznudio novac. Budući drvodelja on je mogao da izdvoji vreme da napravi neki divan komad nameštaja da ga proda kako bi imao koji dodatan srebrnik. Ali on nije koristio svoje veštine da bi težio za materijalnim prosperitetom. Kao predane sluge Božje, da li i mi oponašamo Isusa u tome da imamo ispravno gledište na materijalne stvari? (Matej 6:24-34).

 6. Kako možemo oponašati Isusa u tome da budemo samopožrtvovane, predane sluge Božje?

⁶ U stavljanju svoje službe Bogu na prvo mesto, Isus nije tražio svoje sopstvene interese. Njegov život tokom tri i po godine javne službe bio je život samopožrtvovanosti. Jednom prilikom posle napornog dana, bez uzimanja vremena čak i da obrok pojede, Isus je bio voljan da poučava ljude koji su bili „kao ovce koje nemaju pastira“ (Matej 9:36; Marko 6:31-34). Iako „umoran od puta“, on je preuzeo inicijativu u razgovoru s jednom Samarjankom koja je došla na Jakovljev studenac u Siharu (Jovan 4:6, 7, 13-15). On je uvek stavljao dobrobit drugih ispred svoje sopstvene (Jovan 11:5-15). Mi možemo oponašati Isusa time što velikodušno žrtvujemo svoje sopstvene interese da služimo Bogu i drugima (Jovan 6:38). Razmišljajući o tome kako možemo istinski ugoditi Bogu umesto da činimo samo minimum koji se traži, mi ćemo živeti u skladu s našim predanjem.

 7. Kako možemo oponašati Isusa u tome da uvek dajemo čast Jehovi?

⁷ Isus ni na koji način nije pokušavao da privuče pažnju na sebe time što je pomagao ljudima. On je bio predan Bogu, da vrši Njegovu volju. Zato se uvek pobrinuo da Jehova, njegov Otac, primi svu slavu za bilo šta što je on izvršio. Kada mu se izvesni glavar obratio sa „Učitelju dobri‘, koristeći reč „dobar“ kao titulu, Isus ga je ispravio govoreći: „Niko nije dobar osim jedinoga Boga“ (Luka 18:18, 19; Jovan 5:19, 30). Da li smo i mi, poput Isusa, brzi da skrenemo čast sa nas na Jehovu?

 8. (a) Kao predan čovek, kako se Isus izdvajao od sveta? (b) Kako mi treba da ga oponašamo?

⁸ Tokom celog svog predanog životnog puta na zemlji, Isus je pokazao da je sebe izdvojio za božansku službu. On se držao čistim kako bi mogao da ponudi sebe kao „bezazlena i prečista jagnjeta“ da bude otkupna žrtva (1. Petrova 1:19; Jevrejima 7:26). On se držao svih propisa Mojsijevog zakona, ispunjavajući tako taj Zakon (Matej 5:17; 2. Korinćanima 1:20). Živeo je u skladu sa svojim sopstvenim učenjem o moralu (Matej 5:27, 28). Niko ne bi mogao da ga s pravom optuži za loše poticaje. Zaista, on je „mrzeo zlobu“ (Jevrejima 1:9). Kao robovi Božji, oponašajmo Isusa u tome da naš život i naše motive održavamo čistim u Jehovinim očima.

Upozoravajući primeri

 9. Na koji upozoravajući primer je Pavle ukazao, i zašto mi treba da osmotrimo taj primer?

⁹ U suprotnosti s Isusovim primerom, imamo upozoravajući primer Izraelaca. Čak i posle njihovog objavljivanja da će činiti sve što im je Jehova rekao da čine, oni su propustili da vrše njegovu volju (Danilo 9:11). Apostol Pavle je ohrabrio hrišćane da uče iz onoga što je snašlo Izraelce. Osmotrimo neke slučajeve na koje je Pavle ukazao u svom prvom pismu Korinćanima i vidimo koje zamke treba da izbegavaju predane sluge Božje u naše vreme (1. Korinćanima 10:1-6, 11).

10. (a) Kako su Izraelci ’želeli štetne stvari‘? (b) Zašto su Izraelci drugi put bili odgovorniji za svoje mrmljanje oko hrane, i šta mi možemo naučiti iz ovog upozoravajućeg primera?

¹⁰ Prvo, Pavle nas je upozorio „da nemamo zlih želja [’da ne želimo štetne stvari‘, NW]“ (1. Korinćanima 10:6). To može da te podseti na slučaj kada su se Izraelci žalili što su imali da jedu samo manu. Jehova im je poslao prepelice. Nešto slično se desilo oko godinu dana pre toga u pustoši Sina, neposredno pre nego što su Izraelci objavili svoje predanje Jehovi (Izlazak 16:1-3, 12, 13). Ali situacija nije bila baš ista. Kada je Jehova pružio prepelice prvi put, on nije pozvao Izraelce da polože račun za svoje mrmljanje. Međutim, ovog puta su stvari bile drugačije. „Još im meso bejaše u zubima, još ga ne behu sažvakali, a gnev se Gospodnji raspali na narod, i Gospod udari narod zlom velikim“ (Brojevi 11:4-6, 31-34). Šta se promenilo? Kao predana nacija, oni su sada smatrani odgovornim. Njihovo pomanjkanje cenjenja za Jehovine pripreme vodilo ih je do toga da se žale na Jehovu, uprkos tome što su obećali da će činiti sve što je Jehova rekao! Žaljenje na račun Jehovinog stola danas slično je. Neki propuštaju da cene Jehovine duhovne pripreme preko ’vernog i razboritog roba‘ (Matej 24:45-47). Seti se, međutim, da naše predanje zahteva da zahvalno zadržimo na umu šta Jehova čini za nas i da prihvatimo duhovnu hranu koju nam Jehova pruža.

11. (a) Kako su Izraelci uprljali svoje obožavanje Jehove idolopoklonstvom? (b) Kako bi na nas mogla da utiče neka vrsta idolopoklonstva?

¹¹ Zatim, Pavle je upozorio: „Ne postanite idolopoklonici, kao neki od njih“ (1. Korinćanima 10:7). Ovde je apostol Pavle očigledno ukazivao na obožavanje teleta koje se odigralo neposredno nakon što su Izraelci zaključili savez s Jehovom kod gore Sinaj. Ti bi mogao reći, ’Kao predani Jehovin sluga, neću se nikad upustiti u idolopokonstvo.‘ Zapazi, međutim, da s tačke gledišta Izraelaca, oni nisu prestali da obožavaju Jehovu; pa ipak, uveli su praktikovanje obožavanja teleta — nešto odvratno Bogu. Šta je taj oblik obožavanja uključivao? Ljudi su prinosili žrtve ispred teleta, i zatim narod „poseda da jede i da pije; posle ustaše da igraju [„da se zabavljaju“, NW]“ (Izlazak 32:4-6). Danas, neki mogu tvrditi da obožavaju Jehovu. Ali njihov život može biti usredsređen, ne na obožavanje Jehove, već na uživanje u stvarima ovog sveta, dok pokušavaju da oko toga uklope svoju službu Jehovi. Istina, to nije tako ekstremno kao klanjanje zlatnom teletu, ali se u principu ne razlikuje baš mnogo. Pravljenje boga od sopstvene želje daleko je od življenja u skladu s predanjem Jehovi (Filipljanima 3:19).

12. Šta mi učimo o odricanju sebe iz iskustva Izraelaca sa Velfegorom?

¹² Jedan oblik zabave je takođe bio uključen u sledećem upozoravajućem primeru koji Pavle spominje: „Ne predajmo se bludu, kao neki od njih što se predaše i pade ih u jedan dan dvadeset i tri hiljade“ (1. Korinćanima 10:8). Izraelci, namamljeni nemoralnim zadovoljstvom koje su nudile kćeri Moavske, bili su navedeni na obožavanje Velfegora u Sitimu (Brojevi 25:1-3, 9). Odricanje sebe da bismo vršili Jehovinu volju uključuje prihvatanje njegovih merila za ono što je moralno čisto (Matej 5:27-30). U ovoj eri opadanja merila, mi se podsećamo na potrebu da se držimo čistim od svake vrste nemoralnog ponašanja, podvrgavajući se Jehovinom autoritetu da odluči šta je dobro a šta je zlo (1. Korinćanima 6:9-11).

13. Kako nam Finesov primer pomaže da razumemo šta predanje Jehovi uključuje?

¹³ Dok su mnogi upali u zamku bluda u Sitimu, neki su živeli u skladu s nacionalnim predanjem Jehovi. Među njima, Fines je bio istaknut u revnosti. Kada je zapazio jednog izraelskog poglavicu kako dovodi jednu Madijamku u svoj šator, Fines je odmah uzeo koplje u svoje ruke i probo ih. Jehova je rekao Mojsiju: „Fines... odvrati gnjev moj od sinova Izrailjevijeh, otvorivši revnost za me [„njegovim netolerisanjem nikakvog rivalstva prema meni“, NW]“ među njima, da ne bih istrijebio sinove Izrailjeve u revnosti svojoj“ (4. Mojsijeva 25:11, DK). Netolerisanje nikakvog rivalstva prema Jehovi — to je ono što predanje znači. Mi ničemu ne možemo dozvoliti da zauzme mesto koje predanje Jehovi treba da zauzima u našim srcima. Naša revnost za Jehovu takođe nas podstiče da čuvamo skupštinu čistom tako što izveštavamo starešine o velikom nemoralu, ne tolerišući ga.

14. (a) Kako su Izraelci iskušavali Jehovu? (b) Kako nam potpuno predanje Jehovi pomaže da ne „sustanemo“?

¹⁴ Pavle je ukazao na još jedan upozoravajući primer: „Ne iskušavajmo Gospoda, kao što ga neki od njih iskušaše, i od zmija izgiboše“ (1. Korinćanima 10:9). Pavle je ovde govorio o vremenu kada su se Izraelci žalili Mojsiju na Boga kad „oslabi duh narodu od puta“ (4. Mojsijeva 21:4, DK). Da li ikad praviš tu grešku? Kada si se predao Jehovi, da li si mislio da je Armagedon tu na pragu? Da li je Jehovino strpljenje duže nego što si očekivao? Seti se, mi se nismo predali Jehovi samo za određeni vremenski period ili samo do Armagedona. Naše predanje se nastavlja zauvek. Zato, dakle, „dobro činiti da nam se ne dosadi; jer ćemo u svoje vreme požnjeti ako ne sustanemo“ (Galatima 6:9).

15. (a) Protiv koga su Izraelci mrmljali? (b) Kako nas naše predanje Jehovi pokreće da poštujemo teokratski autoritet?

¹⁵ Konačno, Pavle nas upozorava da ne postanemo ’mrmljači‘ protiv naimenovanih Jehovinih slugu (1. Korinćanima 10:10). Izraelci su žestoko mrmljali protiv Mojsija i Arona kada je 10 od 12 uhoda poslatih da istraže zemlju Hanan donelo nazad loše izveštaje. Oni su čak govorili o tome da zamene Mojsija kao svog vođu i da se vrate u Egipat (Brojevi 14:1-4). Da li mi danas prihvatamo vođstvo koje nam se pruža preko delovanja Jehovinog svetog duha? Kad vidimo obilan duhovni sto koji pruža klasa vernog i razboritog roba, jasno je koga Isus koristi da daje „hranu na vreme“ (Matej 24:45). Predanje Jehovi čitavom dušom zahteva od nas da pokažemo poštovanje prema njegovim naimenovanim slugama. Nikada nemojmo postati kao neki savremeni mrmljači koji se okreću nekom novom vođi, da tako kažemo, da ih vodi natrag u svet.

Da li je to najviše što mogu?

16. Koja pitanja predane Božje sluge mogu želeti sebi da postave?

¹⁶ Izraelci ne bi upali u takve ozbiljne prestupe da su imali na umu da je njihovo predanje Jehovi bezuslovno. Za razliku od tih nevernih Izraelaca, Isus Hrist je živeo u skladu sa svojim predanjem do kraja. Kao Hristovi sledbenici, mi oponašamo njegov primer predanosti čitavom dušom, živeći svoj život „ne... više po žudnjama čovečjim, nego po volji Božjoj“ (1. Petrova 4:2; uporedi 2. Korinćanima 5:15). Jehovina volja danas jeste da se „svi ljudi spasu, i da dođu do poznanja istine“ (1. Timoteju 2:4). U tu svrhu, mi treba da propovedamo „ovo jevanđelje o kraljevstvu“ pre nego što dođe kraj (Matej 24:14). Koliko napora mi ulažemo u tu službu? Možda želimo da se pitamo: ’Da li je to najviše što mogu?‘ (2. Timoteju 2:15). Okolnosti se razlikuju. Jehovi je ugodno da mu osoba služi „prema onome čime može da se raspolaže, a ne prema onome što nema“ (2. Korinćanima 8:12; Luka 21:1-4). Niko ne treba da sudi o dubini i iskrenosti predanja drugog. Svako treba lično da proceni meru svoje sopstvene odanosti Jehovi (Galatima 6:4). Naša ljubav prema Jehovi treba da nas podstakne da se pitamo, ’Kako ja mogu učiniti Jehovu srećnim?‘

17. U kakvom odnosu stoje predanje i cenjenje? Ilustruj.

¹⁷ Naša predanost Jehovi produbljuje se kako naše cenjenje prema Jehovi raste. Jedan 14-godišnji dečak iz Japana predao se Jehovi i to predanje simbolizovao krštenjem u vodi. Kasnije, želeo je ići na više obrazovanje i postati naučnik. Nikad nije razmišljao o punovremenoj službi, ali kao predani sluga, on nije želeo da napusti Jehovu i njegovu vidljivu organizaciju. Da bi ostvario svoj cilj u vezi s karijerom, on je išao na univerzitet. Tamo je video kako apsolventi univerziteta bivaju primorani da predaju čitav svoj život svojim kompanijama ili svojim studijama. On se pitao: ’Šta ja radim ovde? Mogu li ja zaista slediti njihov način života i predati se svetovnom poslu? Zar se ja već nisam predao Jehovi?‘ S obnovljenim cenjenjem, on je postao opšti pionir. Njegovo razumevanje svog predanja produbilo se i podstaklo ga da u svom srcu odluči da ide ma kud bio potreban. Prisustvovao je Školi za osposobljavanje slugu i dobio je dodelu da služi kao misionar u jednoj stranoj zemlji.

18. (a) Koliko je toga uključeno u naše predanje Jehovi? (b) Koju nagradu možemo požnjeti iz našeg predanja Jehovi?

¹⁸ Predanje uključuje naš čitav život. Mi se moramo odreći sebe i „svaki dan“ slediti Isusov divan primer (Luka 9:23). Odrekavši se sebe, mi ne tražimo od Jehove odsustvo, dopust. Naš život se usklađuje s načelima koja je Jehova utemeljio za svoje sluge. Čak i u područjima gde možemo napraviti lični izbor, dobro je da osmotrimo da li činimo najbolje što možemo da bismo živeli životom predanim Jehovi. Dok mi služimo njemu iz dana u dan, čineći najbolje što možemo da mu ugodimo, mi ćemo uspeti kao hrišćani i bićemo blagoslovljeni osmehom odobravanja od Jehove, Onoga koji je vredan našeg predanja čitavom dušom.

Možeš li objasniti?

◻ Šta je predanje uključivalo za Isusa Hrista?

◻ Zašto mi treba da izbegavamo mrmljanje protiv Jehove?

◻ Na koji način možemo izbeći da dozvolimo da se idolopoklonstvo neprimetno infiltrira u naš život?

◻ Držanje čega na umu će nam pomoći da ne „sustanemo“ u vršenju Božje volje?

[Slika na 17. strani]

Predani hrišćani ’ne sustaju u činjenju onoga što je dobro‘