Poglavlje 15

Rob koji ne oprašta

DA LI ti je ikad iko učinio nešto neispravno? — Da li te je povredio ili ti je rekao nešto neljubazno? — Zbog toga si se osećao loše, zar ne? —

Kada se tako nešto dogodi, da li treba prema drugoj osobi da postupiš na isti neljubazan način na koji ona postupa prema tebi? — Mnogi ljudi bi uradili tako.

Ali Veliki Učitelj je rekao da treba da opraštamo onima koji nam učine nešto neispravno. Da bi pokazao koliko je važno da opraštamo, Isus je ispričao jednu priču. Da li bi voleo da je čuješ? —

Bio jednom jedan kralj. On je bio dobar kralj. Bio je vrlo ljubazan. Čak bi svojim robovima pozajmljivao novac kad im je trebala pomoć.

Ali došao je dan kada je kralj želeo da dobije svoj novac nazad. Zato je pozvao svoje robove koji su mu dugovali novac, i tražio od njih da mu plate. Jedan čovek je dugovao kralju čak šezdeset miliona komada novca! To je puno novca. To je više novca nego što sam ja imao u celom svom životu.

Taj rob je potrošio kraljev novac i nije imao ništa čime bi to otplatio. Zato je kralj naredio da se taj rob proda. Kralj je takođe rekao da se proda i žena tog roba i njegova deca i sve što je taj rob posedovao. Onda je trebalo da se novac od te prodaje isplati kralju. Šta misliš, kako se taj rob osećao kada je to čuo? —

Rob je molio kralja: ’Molim te, nemoj to da mi učiniš. Daj mi još vremena, i vratiću ti sve što ti dugujem.‘ Kad bi ti bio kralj, šta bi uradio s tim robom? —

Dobri kralj se jako sažalio svom robu. Rekao je robu da ne mora da mu vrati novac. Nije morao da vrati ništa od šezdeset miliona komada novca! Kako je to sigurno usrećilo tog roba!

Ali šta je zatim taj rob uradio? On je izašao i pronašao jednog drugog roba koji je njemu dugovao samo jednu stotinu komada novca. To uopšte nije mnogo novca kada se uporedi sa šezdeset miliona komada. Čovek je uhvatio svog druga roba za vrat i počeo da ga davi. I rekao mu je: ’Vrati mi tih stotinu komada koje mi duguješ.‘

Možeš li da zamisliš da osoba učini tako nešto? — Dobri kralj je oprostio tom robu toliko mnogo. A on se sada okrenuo i zahtevao da mu njegov drug rob vrati jednu stotinu komada. Nije bilo ljubazno to učiniti.

No, rob koji je dugovao samo jednu stotinu komada bio je siromašan. On nije mogao odmah da vrati novac. Zato je pao pred noge svog druga roba i preklinjao: ’Molim te daj mi još vremena, i vratiću ti što ti dugujem.‘ Da li je trebalo da taj čovek da svom drugu robu još vremena? — Da li bi ti to učinio? —

No, taj čovek nije bio ljubazan, kao što je bio kralj. Zbog toga što njegov drug rob nije mogao da mu plati odmah, on ga je bacio u zatvor. On sigurno nije bio spreman da oprosti.

Drugi robovi su videli sve što se dogodilo. Oni su to rekli kralju. Kralj je postao vrlo ljut na roba koji nije bio spreman da oprosti. Zato ga je pozvao, i rekao: ’Zli robe, zar ti nisam oprostio ono što mi duguješ? Zar nije onda trebalo da i ti oprostiš svom drugu robu?‘

Trebalo je da on izvuče pouku od dobrog kralja. Ali nije. Zato je sada kralj tog roba koji nije bio spreman da oprosti bacio u zatvor sve dok ne vrati šezdeset miliona komada novca. A, naravno, u zatvoru on nikad ne bi mogao da zaradi taj novac da ga vrati. Zato će ostati tamo sve do smrti.

Kad je Isus završio pričanje ove priče, on je svojim sledbenicima rekao: ’Na isti način će i moj nebeski Otac postupiti s vama ako svaki od vas od srca ne oprosti bratu svome‘ (Matej 18:21-35).

Vidiš, svi mi dugujemo Bogu vrlo mnogo. Naš život dolazi od Boga, ali zbog toga što činimo neispravne stvari on bi mogao da nam ga oduzme. Kad bismo pokušali da platimo Bogu novcem, nikada u celom našem životu ne bismo mogli da zaradimo dovoljno da mu platimo ono što mu dugujemo.

Kad se uporedi s onim što mi dugujemo Bogu, drugi ljudi nam duguju vrlo malo. Ono što nam oni duguju jeste kao ona jedna stotina komada novca koju je jedan rob dugovao drugom. A ono što mi dugujemo Bogu jeste kao onih šezdeset miliona komada novca koje je rob dugovao kralju.

Bog je vrlo ljubazan. Iako smo činili neispravne stvari, on će nam oprostiti. On nam neće tražiti da platimo tako što bi nam zauvek oduzeo život. Ali on nam oprašta jedino ako verujemo u njegovog Sina Isusa, i ako mi opraštamo drugim ljudima koji nam učine nešto neispravno. To je nešto o čemu treba razmišljati, zar ne? —

Dakle, ako ti neko učini nešto neljubazno, ali zatim kaže da mu je žao, šta ćeš uraditi? Hoćeš li mu oprostiti? — Šta ako se to događa mnogo puta? Da li ćeš mu i dalje opraštati? —

Kad bismo mi bili osoba koja traži da joj se oprosti, mi bismo želeli da nam ta druga osoba oprosti, zar ne? — Mi treba isto to da uradimo njoj. Ne treba samo da kažemo da joj opraštamo, već treba stvarno da joj oprostimo od srca. Kada to činimo, mi pokazujemo da zaista želimo da budemo Isusovi sledbenici.

(Da bismo naglasili važnost toga da opraštamo, pročitajmo takođe Mateja 6:14, 15, Luku 17:3, 4 i Poslovice 19:11.)