Kako pronaći pravu sreću

JEDAN budistički religiozni vođa, dalaj-lama je rekao: „Verujem da je sama svrha našeg života u traženju sreće.“ Zatim je objasnio da veruje da se sreća može postići vežbanjem, to jest disciplinovanjem uma i srca. „Um je ono najosnovnije što nam je potrebno da bismo postigli potpunu sreću“, rekao je. On smatra da verovanje u Boga nije neophodno.a

Suprotno tom gledištu, razmotrimo primer Isusa, koji je imao jaku veru u Boga i čija su učenja tokom vekova uticala na stotine miliona ljudi. Isus je bio zainteresovan za sreću ljudi. On je otpočeo svoju čuvenu Propoved na gori s devet izraza koji počinju rečima: „Srećni su...“ (Matej 5:1-12). U toj istoj propovedi poučavao je svoje slušaoce da ispituju, pročišćuju i disciplinuju svoj um i srce — kako bi namesto nasilnih, nemoralnih i sebičnih misli imali miroljubive, čiste misli, podstaknute ljubavlju (Matej 5:21, 22, 27, 28; 6:19-21). Kao što nas jedan od njegovih učenika kasnije podstiče, treba da „razmišljamo“ o onome što je ’istinito, što zaslužuje ozbiljnu pažnju, što je pravedno, čestito, dopadljivo, o čemu se god dobro govori, koja god krepost ima i što je god vredno hvale‘ (Filipljanima 4:8).

Isus je znao da prava sreća uključuje i međuljudske odnose. Mi ljudi smo po prirodi društveni, stoga ne možemo biti istinski srećni ako se izolujemo ili ako smo stalno u konfliktu s ljudima oko sebe. Možemo biti srećni samo ako se osećamo voljenima i ako volimo druge. Kako je Isus naučavao, osnova za takvu ljubav jeste naš odnos s Bogom. Naročito u tome se Isusovo poučavanje razilazi od učenja dalaj-lame, jer je Isus učio da ljudi ne mogu biti istinski srećni nezavisno od Boga. Zašto je to tako? (Matej 4:4; 22:37-39).

Razmišljaj o svojim duhovnim potrebama

Jedna od Isusovih izjava glasi: „Srećni su oni koji su svesni svojih duhovnih potreba“ (Matej 5:3). Zašto je Isus to rekao? Zato što mi, za razliku od životinja, imamo duhovne potrebe. Pošto smo stvoreni po Božjem obličju, možemo do izvesne mere da razvijamo božanske osobine kao što su ljubav, pravda, milosrđe i mudrost (Postanje 1:27; Mihej 6:8; 1. Jovanova 4:8). Naše duhovne potrebe obuhvataju i potrebu za smislom života.

Kako možemo zadovoljiti ove duhovne potrebe? Ne putem transcendentalne meditacije, niti pukim samoispitivanjem. Umesto toga, Isus je rekao: „Neće čovek živeti samo od hleba, nego od svake reči koja izlazi iz Jehovinih usta“ (Matej 4:4). Zapazi da je Isus rekao da je Bog izvor „svake reči“ koja je od presudne važnosti za naš život. Samo Bog nam može pomoći da odgovorimo na neka pitanja. Taj uvid je naročito pravovremen danas kada se umnožavaju teorije o svrsi života i o putu do sreće. Knjižare posvećuju čitave odeljke delima koja čitaocima obećavaju zdravlje, bogatstvo i sreću. Kreirani su i sajtovi na Internetu koji se posebno bave temom o sreći.

Pa ipak, što se toga tiče, mišljenje ljudi je često manjkavo. Ono je usmereno na zadovoljavanje sebičnih želja ili čovekovog ega. Zasnovano je na ograničenom spoznanju i iskustvu, i prilično često počiva na lažnim obećanjima. Primera radi, sve veći trend među piscima knjiga koje govore o tome kako pomoći sam sebi jeste taj da zasnivaju svoje ideje na teoriji „evolucione psihologije“, koja pretpostavlja da ljudske emocije vode poreklo od naših navodno životinjskih predaka. Istina je ta da ne može biti uspešno nijedno nastojanje da se pronađe sreća zasnovana na nekoj teoriji koja ignoriše ulogu našeg Stvoritelja i da će na kraju ono dovesti do razočaranja. Jedan drevni prorok je rekao: „Osramotiše se mudri... Eto odbaciše reč Jehovinu, i kakva im mudrost ostade?“ (Jeremija 8:9).

Jehova Bog poznaje našu građu i zna šta će nas učiniti zaista srećnima. On zna zašto je smestio čoveka na zemlju i šta budućnost donosi, i te informacije je podelio s nama putem Biblije. Ono što on otkriva u toj nadahnutoj knjizi pogađa pravu žicu kod ispravno naklonjenih osoba i izaziva sreću (Luka 10:21; Jovan 8:32). Tako je bilo i s dvojicom Isusovih učenika. Oni su bili utučeni nakon njegove smrti. Ali kada su od samog uskrsnulog Isusa saznali o njegovoj ulozi u Božjoj nameri za spasenje čovečanstva, rekli su: „Zar nam nije srce gorelo dok nam je usput govorio, dok nam je potpuno otkrivao Pismo?“ (Luka 24:32).

Takva radost može biti sve veća i veća dok dozvoljavamo da nas biblijska istina vodi u životu. U tom pogledu, sreća je poput duge. Ona se pojavljuje kad su povoljni uslovi, ali postaje još veličanstvenija — čak i dvostruka — kada su uslovi za to savršeni. Hajde da sada pogledamo nekoliko primera o tome kako primena biblijskih učenja može učiniti da budemo još srećniji.

Vodi jednostavan život

Prvo, osmotrimo Isusov savet u vezi s bogatstvom. Nakon što je savetovao da nam težnja za bogatstvom ne bude glavna stvar u životu, dao je jednu upečatljivu izjavu. Rekao je: „Dakle, ako ti je oko jednostavno, celo će tvoje telo biti svetlo“ (Matej 6:19-22). U suštini, rekao je da ako pohlepno težimo za bogatstvom, moći ili bilo kojim drugim ciljevima koje ljudi sebi postavljaju, izgubićemo nešto mnogo važnije. Na kraju krajeva, kao što je Isus jednom drugom prilikom rekao, „čak i kad neko ima obilje, njegov život ne proizlazi iz onoga što ima“ (Luka 12:15). Ako na prvo mesto stavljamo ono što je stvarno važno, kao što je naš odnos s Bogom, briga oko porodice i druge stvari povezane s tim, tada će naše „oko“ biti „jednostavno“, ne pretrpano.

Zapazimo da Isus nije zastupao asketizam, to jest krajnje samoodricanje. Na kraju krajeva, ni on sam nije bio asketa (Matej 11:19; Jovan 2:1-11). Naprotiv, on je poučavao da oni koji na život gledaju samo kao na mogućnost da nagomilaju bogatstvo, u suštini propuštaju život.

Govoreći o nekima koji su rano u životu postali veoma bogati, jedan psihoterapeut iz San Fransiska u SAD je rekao da je za njih novac „uzrok stresa i smetenosti“. Ti ljudi, dodao je on, „kupuju dve ili tri kuće, kola, troše novac na stvari. A kada to ne deluje [to jest kada ih to ne učini srećnima], osećaju se depresivno, prazno i ne znaju šta da urade sa životom“. Nasuprot njima, daleko je verovatnije da će pravu sreću naći oni koji slušaju Isusov savet da u materijalnom smislu vode jednostavniji život i da ostave mesta za duhovne stvari.

Tom, jedan građevinar koji živi na Havajima, dobrovoljno pomaže u izgradnji mesta za obožavanje na Pacifičkim ostrvima gde ljudi imaju malo materijalnih sredstava. Tom je zapazio nešto kod ovih poniznih ljudi. On je rekao: „Moja hrišćanska braća i sestre na ovim ostrvima zaista su srećni. Pomogli su mi da mnogo jasnije vidim da novac i posedi nisu tajna sreće.“ Takođe je posmatrao dobrovoljce koji su radili s njim na tim ostrvima i zapazio je kako su zadovoljni. „Oni mogu zaraditi dosta novca“, rekao je Tom. „Ali oni su odlučili da zadrže duhovne stvari na prvom mestu i da održavaju jednostavan način života.“ Pokrenut ovim primerima, Tom je pojednostavio svoj život kako bi mogao više vremena posvetiti svojoj porodici i duhovnim ciljevima — što je bio potez zbog kog nije nikad zažalio.

Sreća i samopoštovanje

Za sreću je bitan osećaj ličnog dostojanstva ili samopoštovanja. Zbog ljudske nesavršenosti i zbog slabosti koje su proizašle iz nje neki imaju negativno mišljenje o sebi, a kod mnogih takva osećanja potiču iz detinjstva. Može biti teško nadvladati ukorenjena osećanja, ali ona se mogu nadvladati. Rešenje leži u primeni Božje Reči.

Biblija objašnjava šta Stvoritelj oseća prema nama. Nije li njegovo mišljenje daleko važnije od mišljenja nekog čoveka — pa čak i od našeg vlastitog? S obzirom da je Bog sama personifikacija ljubavi, on na nas gleda bez predrasuda ili zlih namera. On kod nas vidi i ono što mi jesmo i ono što možemo (1. Samuilova 16:7; 1. Jovanova 4:8). U stvari, on one koji žele da mu ugode smatra dragocenima, da, poželjnima, koliko god da su nesavršeni (Danilo 9:23; Agej 2:7).

Naravno, to ne znači da se Bog ne obazire na naše slabosti i na grehe koje činimo. On očekuje od nas da se jako trudimo da činimo ono što je ispravno, i on nas podržava u tome (Luka 13:24). Pa ipak, Biblija kaže: „Kao što otac sinove svoje žali, tako žali Jehova one koji ga se boje.“ Takođe kaže: „Ako bi ti, Jehova, bezakonja pamtio, Jehova, ko bi mogao opstojati? Ali kod tebe je smilovanje [„praštanje“, DK] da bi te se bojali“ (Psalam 103:13; 130:3, 4).

Zato nauči da na sebe gledaš onako kako te Bog gleda. Saznanje da on smatra poželjnima one koji ga vole i da ima poverenje u njih — čak iako oni možda na sebe gledaju kao na bezvredne — može mnogo učiniti da se osećaju srećnijim (1. Jovanova 3:19, 20).

Nada — preko potrebna za sreću

Prema ideji koju odnedavno promoviše takozvana pozitivna psihologija veruje se da optimizam, koji se razvija pozitivnim razmišljanjem i usmeravanjem na jače strane ličnosti, može dovesti do sreće. Malo njih bi poreklo činjenicu da optimističan pogled na život i budućnost doprinosi našoj sreći. Međutim, takav optimizam treba da bude zasnovan na činjenicama, a ne samo na čežnjivom razmišljanju. Osim toga, koliko god bili optimistični i pozitivno razmišljali to neće odstraniti rat, glad, bolest, zagađenje, starost ni smrt — ono što mnogima oduzima sreću. Ali, i pored svega toga ima mesta za optimizam.

Zanimljivo je da Biblija ne koristi reč optimizam; ona koristi jednu mnogo snažniju reč — nada. Vine’s Complete Expository Dictionary definiše „nadu“ koja se koristi u Bibliji kao „povoljno i pouzdano očekivanje“,... „radosno iščekivanje nečeg dobrog“. Kada se koristi u Bibliji, nada predstavlja više od nekog optimističnog gledanja na neku situaciju. Ona se takođe odnosi i na ono na čemu je utvrđena čovekova nada (Efešanima 4:4; 1. Petrova 1:3). Primera radi, hrišćanska nada je u tome da će sve nepoželjne stvari koje su pomenute u prethodnom odlomku uskoro biti odstranjene (Psalam 37:9-11, 29). Ali ona obuhvata još i više.

Hrišćani očekuju vreme kada će verni ljudi postići savršen život na rajskoj zemlji (Luka 23:42, 43). Proširujući tu nadu, Otkrivenje 21:3, 4 kaže: „Gle! Božji šator je s ljudima, i on će prebivati s njima, i oni će biti njegov narod... I on će obrisati svaku suzu s njihovih očiju, i smrti više neće biti, niti će više biti tuge, ni vike, ni boli. Pređašnje stvari prođoše.“

Svako ko očekuje da ima takvu budućnost ima sve razloge da bude srećan, čak i ako njegove sadašnje okolnosti nisu onakve kakve bi voleo (Jakov 1:12). Zašto onda ne istražiš Bibliju i saznaš zbog čega možeš verovati u nju. Jačaj svoju nadu provodeći vreme u svakodnevnom čitanju Biblije. Činjenje toga duhovno će te obogatiti, pomoći će ti da izbegavaš stvari koje ljudima oduzimaju sreću i izgradiće ti osećaj zadovoljstva. Da, konačna tajna prave sreće je u vršenju Božje volje (Propovednik 12:15). Čovek koji svoj život gradi slušajući biblijske pouke vodi srećan život, jer je Isus rekao: „Srećni su oni koji slušaju Božju reč i drže je!“ (Luka 11:28).

[Fusnota]

[Slike na 5. strani]

Sreća se ne može naći u sticanju bogatstva, u izolovanju od društva niti u pouzdanju u čovekovo ograničeno spoznanje

[Slika na 6. strani]

Srećan život je život koji je zasnovan na poslušnosti Božjoj Reči

[Slika na 7. strani]

Hrišćanska nada čini osobu srećnom