U svojoj Besedi na gori, Isus Hrist je rekao: „Blaženi siromašni duhom, [„Srećni su oni koji su svesni svoje duhovne potrebe“, NW] jer je njihovo kraljevstvo nebesko!“ (Matej 5:3). Isus je takođe rekao: „Čuvajte se od svakoga lakomstva, jer život čoveka nije u imanju njegovom, ma i u izobilju bio“ (Luka 12:15).

Drugi se u svom traganju za srećom okreću sebi, time što nastoje da izgrade samopoštovanje. Biblioteke i knjižare prepune su knjiga o tome kako sebi pomoći, ali takve publikacije ne donose ljudima trajnu sreću. Stoga, gde onda možemo pronaći pravu sreću?

Da bismo bili istinski srećni, moramo prepoznati svoju urođenu duhovnu potrebu. Isus je rekao: „Srećni su oni koji su svesni svoje duhovne potrebe“ (NW). Naravno, malo bi nam dobra donelo ako bismo tu potrebu shvatili i onda propustili da bilo šta učinimo u vezi s tim. Da to ilustrujemo: šta bi se dogodilo maratoncu koji bi propustio da nakon trke reaguje na zahtev svog tela za vodom? Zar se ubrzo ne bi suočio s dehidracijom i drugim ozbiljnim posledicama? Slično tome, ako propustimo da reagujemo na svoju potrebu za duhovnom prehranom, na kraju ćemo duhovno usahnuti. To će voditi do gubitka radosti i sreće.