10. POGLAVLJE
„Pisano je“
1-3. Šta Isus želi da Nazarećani shvate i koji dokaz im iznosi?
ISUS je na početku svoje službe. Upravo se vratio u svoj zavičaj Nazaret. Njegov cilj je da pomogne ljudima da shvate sledeću važnu činjenicu o njemu — on je davno prorečeni Mesija! Koji dokaz ima za to?
2 Mnogi nesumnjivo očekuju da učini neko čudo. Oni su čuli za mnoga čuda koja je izvršio. Međutim, ovog puta on to ne čini. Umesto toga, kao i obično odlazi u sinagogu. Tamo ustaje da čita iz Isaijinog svitka. To je dugačak svitak. Isus pažljivo odvija svitak s jednog kraja na drugi dok ne pronalazi odlomak koji traži. Zatim naglas čita deo koji danas možemo naći u Isaiji 61:1-3 (Luka 4:16-19).
3 Slušaocima su sigurno poznate te reči. To je proročanstvo o Mesiji. Svi pogledi su uprti u njega. Nastaje potpuna tišina. Tada Isus počinje da objašnjava taj odlomak, iznoseći možda neke detalje i kaže: „Danas su se ispunile ove reči iz Pisma koje ste upravo čuli.“ Slušaoci su zadivljeni njegovim prijatnim rečima, ali mnogi izgleda i dalje žele da vide neko čudo. Međutim, Isus umesto toga odlučno koristi jedan primer iz Pisma da bi razotkrio njihovo pomanjkanje vere. Uskoro ljudi iz Nazareta žele da ga ubiju! (Luka 4:20-30).
4. Koje je merilo Isus postavio u svojoj službi i šta ćemo razmatrati u ovom poglavlju?
4 Isus ovde postavlja jedno merilo kog se drži sve vreme svoje službe. On se u potpunosti oslanja na nadahnutu Božju Reč. Istina, njegova čuda su bila značajna u pokazivanju da je Božji duh s njim. Pa ipak, za njega ništa nije imalo toliku važnost kao Sveto pismo. Osmotrimo kakav je primer ostavio u ovom pogledu. Osmotrićemo kako je on kao naš Učitelj citirao iz Božje Reči, kako ju je branio i objašnjavao.
Citirao je iz Božje Reči
5. Šta je Isus želeo da njegovi slušaoci znaju i kako je pokazao da je tačno to što je govorio?
5 Isus je želeo da ljudi znaju odakle potiče njegova poruka. Rekao je: „Ono čemu poučavam ljude ne potiče od mene, nego od onoga koji me je poslao“ (Jovan 7:16). Jednom drugom prilikom je rekao: „Ništa ne činim sam od sebe, nego govorim ono čemu me je Otac naučio“ (Jovan 8:28). Još je rekao i ovo: „Što vam ja govorim ne govorim sam od sebe, nego Otac koji ostaje u jedinstvu sa mnom čini svoja dela preko mene“ (Jovan 14:10). Jedan način na koji je dokazao da je govorio istinu jeste taj što je često citirao Božju pisanu Reč.
6, 7. (a) U kojoj meri je Isus citirao hebrejski deo današnje Biblije i zašto je to nešto zadivljujuće? (b) U čemu se Isusovo poučavanje razlikovalo od poučavanja poznavaoca Zakona?
6 Pažljivo ispitivanje Isusovih zabeleženih reči otkriva da je direktno citirao ili indirektno ukazivao na više od polovine knjiga koje danas sačinjavaju hebrejski deo Biblije. Možda isprva to i ne zvuči tako mnogo. Možda se pitaš zašto za tri i po godine svog poučavanja i propovedanja nije citirao iz svih nadahnutih knjiga koje su bile na raspolaganju. U stvari, možda i jeste. Seti se da je zapisan samo deo Isusovih reči i dela (Jovan 21:25). Sve Isusove zabeležene reči verovatno bi se mogle naglas pročitati u roku od samo nekoliko sati. A sada zamisli sebe da govoriš o Bogu i njegovom Kraljevstvu samo nekoliko sati i da za to vreme uspeš da citiraš iz više od polovine knjiga hebrejskog dela Svetog pisma! Pored toga, u većini slučajeva Isus nije imao kod sebe svitke iz kojih je citirao. Kada je održao svoju čuvenu Propoved na gori, direktno je citirao ili indirektno ukazivao na mnoge izjave iz hebrejskog dela Pisma — i sve to napamet!
7 To što je citirao iz Božje Reči pokazuje da je imao duboko poštovanje prema njoj. Njegovi slušaoci su bili „zadivljeni njegovim načinom poučavanja, jer ih je poučavao kao neko ko ima autoritet od Boga, a ne kao poznavaoci Zakona“ (Marko 1:22). Kada su poznavaoci Zakona poučavali, oni su voleli da ukazuju na takozvani usmeni zakon i da citiraju drevne učene rabine. Isus nijednom nije naveo usmeni zakon ili neke rabine kao autoritet. Umesto toga, on je ukazivao na Božju Reč kao na najveći autoritet u svemu. Uvek iznova moglo se čuti kako kaže: „Pisano je.“ Ovim i sličnim rečima poučavao je svoje sledbenike i ispravljao pogrešna gledišta.
8, 9. (a) Kako je Isus, kada je očistio hram, podupro autoritet Božje Reči? (b) Na koji način su verske vođe u hramu pokazale ogromno nepoštovanje prema Božjoj Reči?
8 Kada je očistio hram u Jerusalimu, Isus je rekao: „Pisano je: ’Moj dom zvaće se dom molitve‘, a vi od njega pravite razbojničku pećinu“ (Matej 21:12, 13; Isaija 56:7; Jeremija 7:11). Dan ranije, izvršio je tamo mnoga čuda. Dečaci koji su bili u hramu bili su zadivljeni i počeli su da ga hvale. Međutim, verske vođe su ljutito upitale Isusa da li čuje šta ta deca govore. A on im je odgovorio: „Čujem. Zar nikada niste čitali: ’Rečima iz usta dece i odojčadi doneo si sebi hvalu‘?“ (Matej 21:16; Psalam 8:2). Isus je želeo da oni znaju da je to što se dešavalo bilo u skladu s Pismom.
9 Kasnije su se te verske vođe okupile i napale Isusa rečima: „Odakle ti vlast da to činiš?“ (Matej 21:23). Isus im je jasno stavio do znanja od koga je dobio tu vlast. On nije izmišljao i uvodio neke nove doktrine. Samo je sprovodio u delo ono što je govorila nadahnuta Reč njegovog Oca. Dakle, ti sveštenici i poznavaoci Zakona su pokazivali ogromno nepoštovanje prema Jehovi i njegovoj Reči. U potpunosti su zaslužili osudu koju je Isus izrekao razotkrivajući njihovo zlo srce (Matej 21:23-46).
10. Kako možemo oponašati Isusa u načinu na koji je koristio Božju Reč i koja pomoćna sredstva imamo koja on nije imao?
10 Poput Isusa, i danas se pravi hrišćani oslanjaju na Božju Reč u svojoj službi. Jehovini svedoci su širom sveta poznati po tome što revno s drugima razgovaraju o Bibliji. U našim publikacijama se često citira Biblija i ukazuje na nju. I u službi nastojimo da ukažemo na Sveto pismo kad god razgovaramo s ljudima (2. Timoteju 3:16). Mi se radujemo kad nekom pročitamo nešto iz Božje Reči, Biblije, i kad možemo razgovarati o njenoj vrednosti i poruci. Doduše, nemamo savršeno pamćenje poput Isusa, ali zato imamo mnoga pomoćna sredstva koja Isus nije imao. Pored kompletne Biblije, koja izlazi na sve više jezika, takođe imamo i mnoga pomoćna sredstva za proučavanje Biblije koja nam pomažu da pronađemo bilo koji stih koji tražimo. Budimo odlučni da i dalje ukazujemo na Bibliju i da ljude upućujemo na nju kad god nam se ukaže prilika!
Branio je Božju Reč
11. Zašto je Isus često morao da brani Božju Reč?
11 Isus je zapazio da je Božja Reč bila meta čestih napada, ali ga to nije nimalo iznenadilo. „Tvoja reč je istina“, rekao je svom Ocu u molitvi (Jovan 17:17). Isus je znao da je Satana „vladar ovog sveta“ i „lažov i otac laži“ (Jovan 8:44; 14:30). Odolevajući Sataninim kušnjama, Isus je tri puta citirao Pismo. Satana je citirao jedan stih iz Psalama, ali ga je namerno pogrešno primenio, dok je Isus u odgovoru na to odbranio Božju Reč od takve zloupotrebe (Matej 4:6, 7).
12-14. (a) Na koje su načine verske vođe pokazivale nepoštovanje prema Mojsijevom zakonu? (b) Kako je Isus branio Božju Reč?
12 Isus je često branio Sveto pismo od zloupotrebe, pogrešnog tumačenja i izvrtanja. Verske vođe njegovog vremena prikazivali su Božju Reč u iskrivljenom svetlu. Pridavali su veliku važnost i najsitnijim pojedinostima Mojsijevog zakona, a veoma malo načelima na kojima se taj Zakon temeljio. Tako su unapređivali prividnu pobožnost, onu koja je više usredsređena na spoljašnju formu nego na važnije stvari kao što su pravda, milosrđe i vernost (Matej 23:23). Kako je Isus branio Božji Zakon?
13 U Propovedi na gori Isus je često govorio ’čuli ste da je rečeno‘, kada bi uvodio neku odredbu Mojsijevog zakona. Zatim bi rekao: „A ja vam kažem“ i onda objasnio neko načelo koje je bilo dublje od samo površnog pridržavanja Zakona. Da li je on time pobijao Zakon? Ne, on ga je branio. Na primer, narod je znao za zakon: „Ne ubij.“ Ali Isus im je rekao da se čak i gajenjem mržnje prema nekome krši duh tog zakona. Slično tome, ako osećamo požudu prema nekoj osobi koja nije s nama u braku kršimo načelo na kom se temelji Božji zakon koji zabranjuje preljubu (Matej 5:17, 18, 21, 22, 27-39).
14 Na kraju Isus navodi: „Čuli ste da je rečeno: ’Voli svog bližnjeg i mrzi svog neprijatelja.‘ A ja vam kažem: Volite svoje neprijatelje i molite se za one koji vas progone“ (Matej 5:43, 44). Da li je zapovest „mrzi svog neprijatelja“ bila deo Božje Reči? Ne, to je bilo nešto što je poteklo od verskih vođa i nešto što su oni naučavali. Oni su razvodnjavali Božji savršeni zakon ljudskim razmišljanjima. Isus je neustrašivo branio Božju Reč od štetnog delovanja ljudskih predanja (Marko 7:9-13).
15. Kako je Isus odbranio Božji Zakon od pokušaja da se prikaže kao preterano strog, čak surov?
15 Verske vođe su napale Božji Zakon i u tom smislu što su ga prikazale kao preterano strogog, čak surovog. Kada su Isusovi učenici otkinuli nekoliko klasova žita dok su išli kroz polje, neki fariseji su tvrdili da su time prekršili Sabat. Isus je upotrebio jedan primer iz Pisma da bi odbranio Božju Reč od takvog krutog gledišta. On je naveo slučaj kada su David i njegovi ljudi, pošto su bili gladni, jeli hlebove koji su se stavljali pred Boga. To je bilo jedino mesto u Pismu gde je taj hleb upotrebljen van Božjeg doma. On je tim farisejima pokazao da ne shvataju Jehovino milosrđe i samilost (Marko 2:23-27).
16. Šta su verske vođe učinile s Mojsijevom odredbom o razvodu, a šta je Isus učinio?
16 Verske vođe su takođe tražile rupe u Zakonu da bi umanjile snagu Božje Reči. Primera radi, Zakon je muškarcu dozvoljavao da se razvede od svoje žene ako bi na njoj našao „nešto nedolično“, očigledno neki ozbiljan problem koji je nanosio sramotu celoj porodici (Ponovljeni zakoni 24:1). Međutim, do Isusovog vremena, verske vođe su koristile taj ustupak kao izgovor da se muškarcu dopusti da svoju ženu otpusti iz bilo kog razloga — čak i ako bi joj zagorela večera!a Isus je pokazao da su oni strašno iskrivili Mojsijeve nadahnute reči. Zatim je ponovo uspostavio Jehovino prvobitno merilo za brak, a to je da jedan čovek ima samo jednu ženu, i ukazao da je bračno neverstvo jedini opravdan temelj za razvod (Matej 19:3-12).
17. Kako danas pravi hrišćani mogu oponašati Isusa u odbrani Božje Reči?
17 I danas Hristovi sledbenici imaju snažnu želju da brane Sveto pismo od napada. Kada verske vođe govore o tome da su moralna merila Božje Reči zastarela, oni u stvari napadaju Bibliju. Biblija se napada i kada verske vođe naučavaju lažne doktrine i prikazuju ih kao biblijska učenja. Mi smo srećni što možemo braniti Božju čistu Reč istine — na primer kad možemo objasniti da Bog nije deo Trojstva (Ponovljeni zakoni 4:39). U isto vreme, mi to činimo učtivo, s istinskom blagošću i dubokim poštovanjem (1. Petrova 3:15).
Objašnjavao je Božju Reč
18, 19. Koji primeri pokazuju da je Isus imao zadivljujuću sposobnost da objašnjava Božju Reč?
18 Isus je bio na nebu kada je zapisivan hebrejski deo Svetog pisma. Sigurno je uživao što je imao mogućnost da dođe na zemlju i objašnjava drugima taj deo Božje Reči! Na primer, seti se onog nezaboravnog dana kada je uskrsnuo i sreo dvojicu svojih učenika na putu za Emaus. Pre nego što su ga prepoznali, oni su mu rekli da su tužni i zbunjeni zbog smrti svog voljenog Učitelja. Kako je on reagovao? „Počevši od Mojsija i svih Proroka, protumačio im je ono što je pisano o njemu u celom Pismu.“ Kako je to uticalo na njih? Kasnije su jedan drugom rekli: „Zar nam srce nije gorelo dok nam je putem govorio, dok nam je tumačio Pismo?“ (Luka 24:15-32).
19 Kasnije tog istog dana, Isus se sastao sa svojim apostolima i drugim učenicima. Zapazi šta je učinio za njih: „Pomogao [im je] da jasno razumeju Pismo“ (Luka 24:45). Nesumnjivo, taj radostan događaj ih je podsetio na ono što je Isus mnogo puta učinio za njih, kao i za sve one koji su hteli slušati. Često bi koristio neke veoma poznate stihove i objasnio ih na takav način da je to u umu slušalaca otvorilo jednu divnu i potpuno novu, dublju dimenziju razumevanja Božje Reči.
20, 21. Kako je Isus objasnio reči koje je Jehova uputio Mojsiju kod grma u plamenu?
20 Jednom prilikom, obratio se grupi sadukeja. Oni su bili sekta u okviru judaizma, koja je bila povezana sa sveštenicima i koja nije verovala u uskrsenje. Isus im je rekao: „Za uskrsenje mrtvih, zar niste čitali šta vam je Bog rekao: ’Ja sam Bog Avrahamov, Bog Isakov i Bog Jakovljev‘? A on nije Bog mrtvih, nego živih“ (Matej 22:31, 32). Bio je to stih koji su sadukeji dobro poznavali, stih koji je zapisao Mojsije, čovek kog su oni duboko poštovali. Da li uviđaš koliku snagu ima ovo Isusovo objašnjenje?
21 Mojsije je razgovarao s Jehovom kod grma u plamenu negde oko 1514. pre n. e. (Izlazak 3:2, 6). Tada je Avraham bio mrtav već 329 godina, Isak 224, a Jakov 197. Pa ipak, Jehova je rekao: „Ja sam“ njihov Bog. Ti sadukeji su znali da Jehova nije poput nekog paganskog boga mrtvih koji vlada podzemnim svetom. Ne, on je ’Bog živih‘, rekao je Isus. Šta to znači? Isus iznosi snažan zaključak: „Za njega [su] svi oni živi“ (Luka 20:38). Jehovine voljene sluge koje su umrle nalaze se na bezbednom mestu, u Božjem neograničenom sećanju koje nikada ne bledi. To da će Jehova uskrsnuti sve mrtve toliko je sigurno da se o njima može govoriti kao da su već sada živi (Rimljanima 4:16, 17). Zar ovo nije izvanredno objašnjenje Božje Reči? Nije čudo što je ’narod bio zadivljen‘! (Matej 22:33).
22, 23. (a) Kako možemo oponašati Isusa kad nekom objašnjavamo nešto iz Božje Reči? (b) Šta ćemo osmotriti u sledećem poglavlju?
22 Hrišćani danas imaju divnu mogućnost da oponašaju Isusa u načinu na koji objašnjavaju Božju Reč. Istini za volju, mi nemamo savršen um. Pa ipak, često imamo priliku da s nekima popričamo o nekom stihu koji oni već znaju i da im ga objasnimo iz ugla iz kog nikada o njemu nisu razmišljali. Na primer, možda celog života izgovaraju: „Da se sveti ime tvoje“ i „Da dođe carstvo tvoje“, a da nikada nisu saznali koje je Božje ime i šta predstavlja njegovo Carstvo to jest Kraljevstvo (Matej 6:9, 10, Daničić-Karadžić). Zaista smo srećni kad nekom možemo pružiti jasna i jednostavna objašnjenja biblijskih učenja!
23 Dakle, ako ukazujemo na stihove iz Biblije, branimo je i objašnjavamo njenu poruku mi pokazujemo da sledimo Isusa u načinu na koji je on drugima prenosio biblijsku istinu. U sledećem poglavlju osmotrićemo neke odlike Isusovog poučavanja koje su mu omogućile da s biblijskom istinom dopre do srca svojih slušalaca.
a Istoričar iz prvog veka Josif Flavije, koji je i sam bio razvedeni farisej, kasnije je naveo da je razvod bio moguć „iz bilo kog razloga (a muškarci pronalaze mnoge takve razloge)“.