Verno služimo Hristu Kralju

„Njemu se dade vlast, slava i kraljevstvo, i njemu služahu svi narodi i sva plemena, i ljudi svih jezika“ (DANILO 7:14).

1, 2. Kako znamo da Hrist nije dobio potpunu kraljevsku moć 33. n. e.?

KOJI bi vladar mogao dati život za svoje podanike i nastaviti da vlada kao kralj? Koji bi kralj mogao živeti na zemlji, stičući poverenje i vernost svojih podanika, a potom vladati s neba? Jedina osoba koja može da uradi to — i još mnogo više — jeste Isus Hrist (Luka 1:32, 33). Na Pentekost 33. n. e., nakon smrti, uskrsenja i uznesenja na nebo, Bog je „učinio [Hrista] poglavarem nad svim u skupštini“ (Efešanima 1:20-22; Dela apostolska 2:32-36). Tako je Hrist počeo da vlada u izvesnoj meri. Njegovi prvi podanici bili su duhom pomazani hrišćani, koji sačinjavaju duhovni Izrael — ’Izrael Božji‘ (Galatima 6:16; Kološanima 1:13).

² Skoro 30 godina nakon Pentekosta 33. n. e., apostol Pavle je potvrdio da Hrist još nije primio potpunu kraljevsku moć, nego da je bio „Bogu s desne strane, čekajući otada dok se njegovi neprijatelji ne polože kao podnožje za njegove noge“ (Jevrejima 10:12, 13). Potom, pred kraj prvog veka n. e., ostareli apostol Jovan je video u jednoj viziji kako Suveren svemira, Jehova, postavlja Isusa Hrista za Kralja tek uspostavljenog nebeskog Kraljevstva (Otkrivenje 11:15; 12:1-5). Danas možemo osmotriti uverljive dokaze koji potvrđuju da je Hrist počeo 1914. da vlada kao Mesijanski Kralj na nebu.a

 3. (a) Koju uzbudljivu novu odliku dobra vest o Kraljevstvu ima od 1914. godine? (b) Koja pitanja najpre treba sebi da postavimo?

³ Od 1914. godine, dobra vest o Kraljevstvu ima jednu uzbudljivu novu odliku. Hrist vlada kao Kralj Božjeg nebeskog Kraljevstva, iako „usred neprijatelja svojih“ (Psalam 110:1, 2; Matej 24:14; Otkrivenje 12:7-12). I ne samo to. Širom sveta, njegovi verni podanici priznaju njegov autoritet i revno učestvuju u globalnom biblijskom obrazovnom delu kakvo nikada ranije nije postojalo (Danilo 7:13, 14; Matej 28:18). Duhom pomazani hrišćani, „sinovi kraljevstva“, služe kao „izaslanici umesto Hrista“. Njih verno podupire mnoštvo Hristovih ’drugih ovaca‘, koje deluju kao zastupnici Božjeg Kraljevstva (Matej 13:38; 2. Korinćanima 5:20; Jovan 10:16). Međutim, potrebno je da ispitamo da li mi kao pojedinci zaista priznajemo Hristovu vlast. Da li smo mu beskompromisno verni? Kako možemo pokazati da smo verni Kralju koji vlada s neba? Ipak, hajde da najpre osmotrimo zašto treba da budemo verni Hristu.

Kralj koji podstiče na vernost

 4. Šta je Isus postigao kao izabrani Kralj tokom svoje službe na zemlji?

⁴ Mi smo verni Hristu zato što cenimo ono što je on uradio i zato što cenimo njegove izvanredne osobine (1. Petrova 1:8). Dok je bio na zemlji, Isus je kao izabrani Kralj pokazao u izvesnoj meri šta će činiti u celom svetu kada bude vladao kao Kralj u vreme koje je Bog odredio. Hranio je gladne. Lečio je bolesne, slepe, hrome, gluve i neme. Čak je vratio neke mrtve u život (Matej 15:30, 31; Luka 7:11-16; Jovan 6:5-13). Pored toga, kada znamo kakav je Isus bio kada je živeo na zemlji, to nam omogućuje da znamo kakve će osobine ispoljavati kada bude bio Vladar nad čitavom planetom, od kojih je najizraženija samopožrtvovana ljubav (Marko 1:40-45). S tim u vezi, kaže se da je Napoleon Bonaparta izjavio: „Aleksandar, Cezar, Karlo Veliki i ja utemeljili smo carstva, ali na čemu počiva naš stvaralački genije? Na sili. Isus Hrist je jedini koji je svoje kraljevstvo utemeljio na ljubavi, i danas bi milioni ljudi umrli za njega.“

 5. Zašto su mnogi bili privučeni Isusu?

⁵ Pošto je Isus bio blag i ponizan, oni koji su bili obeshrabreni zbog pritisaka i problema bili su okrepljeni u njegovom prisustvu i kada su slušali njegove pouke (Matej 11:28-30). Deca su bila slobodna pred njim. Ponizni, razboriti ljudi rado su postajali njegovi učenici (Matej 4:18-22; Marko 10:13-16). Pošto je bio obziran i s poštovanjem se ophodio prema drugima, mnoge bogobojazne žene su počele da ga slede, a mnoge od njih su koristile svoje vreme, snagu i materijalna sredstva kako bi ga podupirale dok je on obavljao svoju službu (Luka 8:1-3).

 6. Koja je duboka osećanja Isus pokazao kada je Lazar umro?

⁶ Kada mu je umro dragi prijatelj Lazar, Hrist je pokazao neka od svojih najdubljih osećanja. Toliko ga je pogodila Marijina i Martina bol da su mu ’potekle suze‘. On se ’uznemirio‘ — potresen velikim bolom i tugom — iako je znao da će ubrzo vratiti Lazara u život. Zatim je, podstaknut ljubavlju i saosećanjem, Isus iskazao vlast koju je dobio od Boga i vratio Lazara iz mrtvih (Jovan 11:11-15, 33-35, 38-44).

 7. Zašto Isus zaslužuje da mu budemo verni? (Videti i okvir na 31. strani.)

⁷ Ispunjeni smo strahopoštovanjem kada razmišljamo o tome koliko je Isus snažno voleo ono što je ispravno i mrzeo licemerstvo i zloću. On je dva puta pokazao veliku hrabrost i očistio hram od pohlepnih trgovaca (Matej 21:12, 13; Jovan 2:14-17). Pored toga, dok je živeo kao čovek na zemlji bio je izložen svim vrstama nedaća, i zato je iz prve ruke mogao da vidi sa kakvim se pritiscima i problemima mi suočavamo (Jevrejima 5:7-9). Isus je takođe znao kako izgleda biti žrtva mržnje i nepravde (Jovan 5:15-18; 11:53, 54; 18:38–19:16). I na kraju, hrabro je podneo okrutnu smrt kako bi ispunio volju svog Oca i omogućio svojim podanicima večni život (Jovan 3:16). Zar nas takve Hristove osobine ne podstiču da nastavimo da mu verno služimo? (Jevrejima 13:8; Otkrivenje 5:6-10). Međutim, šta je potrebno da bi neko bio Hristov podanik?

Uslovi za podanika

 8. Šta se zahteva od Hristovih podanika?

⁸ Razmislimo o sledećem poređenju: Da bi neko postao državljanin druge zemlje, obično je potrebno da ispuni neke osnovne uslove. Od budućih državljana se može zahtevati da imaju dobre osobine i da ispunjavaju određene zdravstvene uslove. Slično tome, potrebno je da Hristovi podanici imaju visoka moralna merila i dobro duhovno zdravlje (1. Korinćanima 6:9-11; Galatima 5:19-23).

 9. Kako možemo pokazati da smo verni Hristu?

⁹ Isus Hrist takođe s pravom očekuje da njegovi podanici budu verni njemu i njegovom Kraljevstvu. Oni svoju vernost pokazuju time što žive u skladu sa onim što je on naučavao kada je bio na zemlji kao izabrani Kralj. Na primer, oni stavljaju Kraljevstvo i Božju volju ispred težnje za materijalnim stvarima (Matej 6:31-34). Oni takođe iskreno nastoje da čak i pod najtežim okolnostima ispoljavaju osobine kakve je Hrist imao (1. Petrova 2:21-23). Nadalje, Hristovi podanici slede njegov primer tako što preuzimaju inicijativu u činjenju dobra drugima (Matej 7:12; Jovan 13:3-17).

10. Kako se vernost Hristu može pokazati u (a) porodici i (b) skupštini?

¹⁰ Isusovi sledbenici pokazuju da su mu verni i tako što odražavaju njegove osobine u porodici. Na primer, muževi pokazuju da su verni nebeskom Kralju tako što oponašaju Hristove osobine u načinu na koji se ophode prema svojoj supruzi i deci (Efešanima 5:25, 28-30; 6:4; 1. Petrova 3:7). Supruge pokazuju da su verne Hristu čestitim ponašanjem i pokazivanjem „tihog i blagog duha“ (1. Petrova 3:1-4; Efešanima 5:22-24). Deca su verna Hristu kada slede njegov primer poslušnosti. Kada je bio dete, Isus je pokazivao podložnost roditeljima, iako su oni bili nesavršeni (Luka 2:51, 52; Efešanima 6:1). Hristovi podanici verno nastoje da ga oponašaju tako što ’pokazuju saosećanje i imaju bratsku naklonost‘ i tako što su „nežno samilosni“. Oni nastoje da budu poput Hrista, da budu ’ponizni u mislima, da ne vraćaju zlo za zlo ni uvredu za uvredu‘ (1. Petrova 3:8, 9; 1. Korinćanima 11:1).

Podanici poslušni zakonu

11. Kojim se zakonima podlažu Hristovi podanici?

¹¹ Kao što budući državljani neke zemlje slušaju zakone svoje nove zemlje, Hristovi podanici se podlažu ’Hristovom zakonu‘ tako što dovode svoj život u sklad sa svime što je Isus naučavao i zapovedio (Galatima 6:2). Pogotovo nastoje da žive po ’kraljevskom zakonu‘ ljubavi (Jakov 2:8). Šta sve uključuju ti zakoni?

12, 13. Kako se verno podlažemo ’Hristovom zakonu‘?

¹² Hristovi podanici nisu savršeni (Rimljanima 3:23). Stoga je potrebno da razvijaju ’nelicemernu bratsku naklonost‘ kako bi ’voleli jedan drugoga žarko od srca‘ (1. Petrova 1:22). „Ako neko ima razlog za pritužbu na nekoga“, hrišćani verno primenjuju Hristov zakon tako što ’podnose jedan drugoga i spremno opraštaju jedan drugome‘. Poslušnost ovom zakonu pomaže im da pređu preko nesavršenosti i da nađu razloge zašto da vole jedni druge. Zar ne ceniš to što si sa onima koji se verno podlažu našem divnom Kralju tako što se oblače u ljubav, ’savršenu vezu jedinstva‘? (Kološanima 3:13, 14).

¹³ Nadalje, Isus je objasnio da ljubav koju je on pokazivao ide dalje od ljubavi koju ljudi inače pokazuju jedni prema drugima (Jovan 13:34, 35). Ako bismo voleli samo one koji nas vole, mi ne bismo radili ništa „naročito“. U tom slučaju naša ljubav ne bi bila potpuna. Isus nas je podstakao da oponašamo ljubav njegovog Oca tako što ćemo gajiti načelnu ljubav čak i prema neprijateljima koji nas mrze i progone (Matej 5:46-48). Ta ljubav podstiče podanike Kraljevstva i da verno istraju u glavnom delu koje obavljaju. Koje je to delo?

Vernost na ispitu

14. Zašto je delo propovedanja tako važno?

¹⁴ Podanici Božjeg Kraljevstva sada učestvuju u veoma važnom delu ’davanja temeljnog svedočanstva o Božjem kraljevstvu‘ (Dela apostolska 28:23). Obavljanje tog dela je važno zato što će Mesijansko Kraljevstvo opravdati Jehovin suverenitet (1. Korinćanima 15:24-28). Kada propovedamo dobru vest, osobe koje nas slušaju imaju mogućnost da postanu podanici Božjeg Kraljevstva. Nadalje, način na koji ljudi reaguju na tu poruku postaje merilo na osnovu kojeg Hrist Kralj može da sudi čovečanstvu (Matej 24:14; 2. Solunjanima 1:6-10). Stoga, vernost Hristu prvenstveno pokazujemo tako što slušamo njegovu zapovest da govorimo drugima o Kraljevstvu (Matej 28:18-20).

15. Zašto je vernost hrišćana na ispitu?

¹⁵ Naravno, Satana se suprotstavlja delu propovedanja na svaki mogući način, a ni ljudski vladari ne priznaju vlast koju je Bog dao Hristu (Psalam 2:1-3, 6-8). Zato je Isus upozorio svoje učenike: „Rob nije veći od svog gospodara. Ako su progonili mene, progoniće i vas“ (Jovan 15:20). Dakle, Hristovi sledbenici se nalaze u duhovnom ratu u kojem je njihova vernost na ispitu (2. Korinćanima 10:3-5; Efešanima 6:10-12).

16. Kako podanici Kraljevstva daju „Božje Bogu“?

¹⁶ Ipak, to što su podanici Božjeg Kraljevstva verni svom nevidljivom Kralju ne znači da oni pokazuju nepoštovanje prema ljudskim vlastima (Titu 3:1, 2). Isus je rekao: „Dajte cezarevo cezaru, a Božje Bogu“ (Marko 12:13-17). Zato Hristovi podanici slušaju državne zakone koji se ne kose s Božjim zakonima (Rimljanima 13:1-7). Međutim, kada je jevrejski vrhovni sud išao protiv Božjih zakona time što je naredio Isusovim učenicima da prestanu da propovedaju, oni su s poštovanjem, ali odlučno rekli da moraju ’Boga kao vladara slušati pre nego ljude‘ (Dela apostolska 1:8; 5:27-32).

17. Zašto možemo hrabro podneti ispite vernosti?

¹⁷ Naravno, Hristovim podanicima je potrebna velika hrabrost da bi uprkos progonstvu ostali verni svom Kralju. Pa ipak, Isus je rekao: „Srećni ste kad vas zbog mene grde i progone i lažući govore svakakvo zlo protiv vas. Radujte se i poskakujte od radosti, jer je vaša nagrada na nebesima velika“ (Matej 5:11, 12). Prvi Hristovi sledbenici doživeli su istinitost ovih reči. Čak i kada su bili išibani zbog toga što su propovedali o Kraljevstvu, oni su se radovali „što se udostojiše da budu osramoćeni za njegovo ime. I svaki dan u hramu i od kuće do kuće nisu prestajali da poučavaju i objavljuju dobru vest o Hristu, Isusu“ (Dela apostolska 5:41, 42). Za svaku je pohvalu što pokazuješ istu vernost kada podnosiš teškoće, bolest, smrt drage osobe ili protivljenje (Rimljanima 5:3-5; Jevrejima 13:6).

18. Šta se vidi iz Isusovih reči upućenih Pontiju Pilatu?

¹⁸ Kada je bio na zemlji kao od Boga izabrani Kralj, Isus je objasnio rimskom guverneru Pontiju Pilatu: „Moje kraljevstvo nije deo ovog sveta. Kad bi moje kraljevstvo bilo deo ovog sveta, moji podanici bi se borili da ne budem predat Jevrejima. Ali moje kraljevstvo nije odavde“ (Jovan 18:36). Zato podanici nebeskog Kraljevstva niti uzimaju oružje protiv nekoga, niti staju na nečiju stranu u sukobima. Iz vernosti prema ’Knezu mira‘, oni ostaju potpuno neutralni u podelama do kojih dolazi u ovom svetu (Isaija 2:2-4; 9:6, 7).

Večne nagrade za verne podanike

19. Zašto su Hristovi podanici potpuno uvereni u ono što donosi budućnost?

¹⁹ Verni podanici Hrista, ’Kralja nad kraljevima‘, potpuno su uvereni u ono što donosi budućnost. Oni jedva čekaju vreme kada će Hrist pokazati natprirodnu moć koju ima kao nebeski Kralj (Otkrivenje 19:11–20:3; Matej 24:30). Ostatak vernih, duhom pomazanih ’sinova kraljevstva‘ željno očekuje vredno nasleđe koje oni imaju kao kraljevi sa Hristom na nebu (Matej 13:38; Luka 12:32). Hristove verne „druge ovce“ iščekuju vreme kada će njihov Kralj objaviti da oni imaju njegovo odobravanje i reći: „Dođite, blagoslovljeni od mog Oca, nasledite kraljevstvo [raj na zemlji] koje je pripremljeno za vas od osnivanja sveta“ (Jovan 10:16; Matej 25:34). Zato, neka svi podanici Kraljevstva budu odlučni da nastave verno da služe Hristu Kralju.

[Fusnota]

Možeš li objasniti?

• Zašto Hrist zaslužuje da mu budemo verni?

• Kako Hristovi podanici pokazuju da su mu verni?

• Zašto želimo da budemo verni Hristu Kralju?

[Okvir na 31. strani]

JOŠ NEKE HRISTOVE IZUZETNE OSOBINE

Nepristranost (Jovan 4:7-30).

Saosećanje (Matej 9:35-38; 12:18-21; Marko 6:30-34).

Samopožrtvovana ljubav (Jovan 13:1; 15:12-15).

Vernost (Matej 4:1-11; 28:20; Marko 11:15-18).

Uživljavanje (Marko 7:32-35; Luka 7:11-15; Jevrejima 4:15, 16).

Razumnost (Matej 15:21-28).

[Slika na 29. strani]

Pokazujući ljubav jedni prema drugima, mi se verno podlažemo ’Hristovom zakonu‘

[Slike na 31. strani]

Da li te Hristove osobine podstiču da mu verno služiš?