Hrišćanski svedoci za božanski suverenitet
„[„Vi treba“, NW] da objavite slavna dela onoga koji vas je iz tame prizvao u svoju čudesnu svetlost“ (1. PETROVA 2:9, Ča).
1. Koje je efikasno svedočanstvo dato o Jehovi u prethrišćanska vremena?
U PRETHRIŠĆANSKA vremena, jedan dugačak niz svedoka hrabro je svedočio da je Jehova jedini istiniti Bog (Jevrejima 11:4-12:1). Jaki u svojoj veri, oni su neustrašivo slušali Jehovine zakone i odbili da prave kompromis u pitanjima obožavanja. Oni su dali snažno svedočanstvo za Jehovin univerzalni suverenitet (Psalam 18:22-24; 47:2, 3).
2. (a) Ko je Jehovin najveći Svedok? (b) Ko je zamenio naciju Izrael kao Jehovin svedok? Kako znamo?
2 Poslednji i najveći prethrišćanski svedok bio je Jovan Krstitelj (Matej 11:11). On je imao prednost da objavi dolazak Izabranika, i predstavio je Isusa kao obećanog Mesiju (Jovan 1:29-34). Isus je Jehovin najveći Svedok, „svedok verni i istiniti“ (Otkrivenje 3:14). Pošto je telesni Izrael odbacio Isusa, Jehova je odbacio njih i naimenovao novu naciju, duhovni Izrael Božji, da bude njegov svedok (Isaija 42:8-12; Jovan 1:11, 12; Galatima 6:16). Petar je citirao jedno proročanstvo o Izraelu i pokazao da se ono primenjuje na ’Izrael Božji‘, hrišćansku skupštinu, kada je rekao: „Vi ste izabrani rod, carsko sveštenstvo, sveti narod, stečeni narod, da objavite slavna dela onoga koji vas je iz tame prizvao u svoju čudesnu svetlost“ (1. Petrova 2:9, Ča; Izlazak 19:5, 6; Isaija 43:21; 60:2).
3. Šta je prvenstvena odgovornost Izraela Božjeg i ’velikog mnoštva‘?
3 Petrove reči pokazuju da je prvenstvena odgovornost Izraela Božjeg da dâ javno svedočanstvo o Jehovinoj slavi. U naše vreme ovoj duhovnoj naciji se pridružilo ’veliko mnoštvo‘ svedoka koji takođe javno slave Boga. Oni jakim glasom uzvikuju da svi čuju: „Spasenje pripada Bogu našemu, koji sedi na prestolu, i Jagnjetu“ (Otkrivenje 7:9, 10, Ča; Isaija 60:8-10). Kako mogu Izrael Božji i njegovi drugovi da izvrše svoje svedočanstvo? Svojom verom i poslušnošću.
Lažni svedoci
4. Zašto su Jevreji Isusovog vremena bili lažni svedoci?
4 Vera i poslušnost uključuju življenje po božanskim načelima. Važnost ovoga vidi se u onome što je Isus rekao o jevrejskim religioznim vođama njegovog vremena. Oni „na Mojsijevu stolicu sedoše“ kao učitelji Zakona. Čak su slali misionare da preobraćaju nevernike. Pa ipak, Isus im je rekao: „Prehodite more i zemlju da biste pridobili jednog pristašu, i kad ga pridobijete činite ga sinom gejenskim dvaput većim od sebe.“ Ovi religionisti bili su lažni svedoci — arogantni, licemerni i bez ljubavi (Matej 23:1-12, 15). Jednom prilikom Isus je rekao nekim Jevrejima: „Vaš je otac đavo, i vi žudnje svoga oca hoćete da ispunite.“ Zašto bi rekao takvu stvar članovima Božje izabrane nacije? Zato što nije sledila reči Jehovinog najvećeg Svedoka (Jovan 8:41, 44, 47).
5. Kako znamo da je hrišćanski svet dao lažno svedočanstvo o Bogu?
5 Na sličan način, tokom vekova od Isusovog vremena, stotine miliona u hrišćanskom svetu izdaju se za njegove učenike. Međutim, oni ne vrše Božju volju i zato ih Isus ne priznaje (Matej 7:21-23; 1. Korinćanima 13:1-3). Hrišćanstvo je razaslalo misionare, od kojih su mnogi bez sumnje bili iskreni. Ali, oni su ljude poučili da obožavaju trinitarijanskog boga koji spaljuje grešnike u paklenoj vatri, i većina njihovih obraćenika pokazuje malo dokaza da su hrišćani. Na primer, afrička zemlja Ruanda bila je plodno tlo za rimokatoličke misionare. Ipak, ruandski katolici svesrdno su se uključili u nedavni etnički sukob u toj zemlji. Plod na tom misionarskom polju pokazuje da ono nije primilo istinsko hrišćansko svedočanstvo od hrišćanskog sveta (Matej 7:15-20).
Življenje po božanskim načelima
6. Na koje je načine ispravno ponašanje bitan deo davanja svedočanstva?
6 Nemoralno ponašanje onih koji se izdaju za hrišćane donosi sramotu ’putu istine‘ (2. Petrova 2:2). Istinski hrišćanin živi prema božanskim načelima. On ne krade, ne laže, ne vara i ne čini nemoral (Rimljanima 2:22). On svakako ne ubija svog bližnjeg. Hrišćanski supruzi preduzimaju nadgledanje svojih porodica s ljubavlju. Supruge s poštovanjem podupiru to nadgledanje. Decu obučavaju njihovi roditelji i tako su pripremljena da budu odgovorni odrasli hrišćani (Efescima 5:21-6:4). Istina, svi smo nesavršeni i pravimo greške. Ali pravi hrišćanin poštuje biblijska merila i ulaže iskren napor da ih primeni. Ovo je uočljivo drugima i daje lepo svedočanstvo. Ponekad, oni koji su se ranije protivili istini primetili su ispravno ponašanje hrišćana i bili su pridobijeni (1. Petrova 2:12, 15; 3:1).
7. Koliko je važno to da hrišćani vole jedan drugog?
7 Isus je pokazao bitan aspekt hrišćanskog ponašanja kada je rekao: „Po tome će svi poznati da ste moji učenici ako se među sobom ljubite“ (Jovan 13:35). Sotonin svet karakterišu ’nepravda, zloća, blud, lakomstvo, pakost; puni zavisti, ubistva, svađe, lukavstva, zloćudnosti; klevetnici, opadači, neduševni, Bogu mrski [„bogomrsci“, DK], siledžije, hvališe, oholi, izmišljači zla, nepokorni roditeljima‘ (Rimljanima 1:29, 30). U takvoj sredini, jedna svetska organizacija koju karakteriše ljubav, bila bi snažan dokaz Božjeg duha na delu — jedno efikasno svedočanstvo. Jehovini svedoci čine takvu organizaciju (1. Petrova 2:17).
Svedoci su istraživači Biblije
8, 9. (a) Kako je psalmistu ojačao njegov studij Božjeg zakona i meditiranje o njemu? (b) Na koje će načine studij Biblije i meditiranje ojačati nas da nastavimo da dajemo svedočanstvo?
8 Da bi uspeo u davanju lepog svedočanstva, hrišćanin mora poznavati i voleti Jehovina pravedna načela i stvarno mrzeti pokvarenost sveta (Psalam 97:10). Ovaj svet je uverljiv u unapređivanju svog razmišljanja, i može biti teško odupreti se njegovom duhu (Efescima 2:1-3; 1. Jovanova 2:15, 16). Šta nam može pomoći da zadržimo ispravan mentalni stav? Redovan i smisaon studij Biblije. Pisac 119. Psalma ponovio je mnogo puta svoju ljubav prema Jehovinom zakonu. On ga je čitao i meditirao o njemu stalno, „vas dan“ (Psalam 119:92, 93, 97-105). Kao rezultat, mogao je napisati: „Mrzim na laž i gadim se na nju, a ljubim zakon tvoj.“ Štaviše, njegova duboka ljubav pokrenula ga je da deluje. On kaže: „Sedam puta na dan te ja hvalim za zakone pravde tvoje“ (Psalam 119:163, 164).
9 Na sličan način, naš redovan studij Božje Reči i meditiranje o njoj dirnuće naša srca i pokrenuće nas da ’ga hvalimo‘ — svedočimo o Jehovi — često, čak „sedam puta na dan“ (Rimljanima 10:10). U skladu s ovim, pisac prvog psalma kaže da će osoba koja redovno meditira o Jehovinim rečima biti „kao drvo sađeno kraj vode žive, koje rod svoj daje kad mu vreme dođe, kome list ne vene, i što god uradi sve mu od ruke ide“ (Psalam 1:3). Apostol Pavle je takođe pokazao snagu Božje Reči kada je napisao: „Celo je Pismo od Boga nadahnuto i korisno je za učenje, za uveravanje, za popravljanje, za poučavanje u pravdi, da bude savršen čovek Božji i sposoban za svako dobro delo“ (2. Timoteju 3:16, 17).
10. Šta je jasno u vezi s Jehovinim narodom u ovim poslednjim danima?
10 Brz porast u broju pravih obožavalaca u ovom 20–om veku ukazuje na Jehovin blagoslov. Bez ikakve sumnje, kao grupa, ovi savremeni svedoci za božanski suverenitet gaje ljubav prema Jehovinom zakonu u svojim srcima. Poput psalmiste, oni su pokrenuti da poslušaju Njegov zakon i verno svedoče „dan i noć“ o Jehovinoj slavi (Otkrivenje 7:15).
Jehovina moćna dela
11, 12. Šta se postiglo čudima koja su činili Isus i njegovi sledbenici?
11 U prvom veku, sveti duh je osposobio verne hrišćanske svedoke da čine čuda, koja su dala snažan dokaz da je njihovo svedočanstvo istinito. Kada je Jovan Krstitelj bio u zatvoru, poslao je učenike da pitaju Isusa: „Jesi li ti onaj koji ima da dođe, ili drugoga da čekamo?“ Isus nije odgovorio da ili ne. Umesto toga, on je rekao: „Idite i recite Jovanu što čujete i vidite: Slepi progledaju, hromi hode, gubavi čiste se, gluhi čuju, mrtvi uskrsavaju i dobra se vest siromasima javlja. Blažen onaj kome ne budem ja povod spoticanja!“ (Matej 11:3-6). Ova moćna dela poslužila su kao svedočanstvo Jovanu da je Isus zaista bio „Onaj koji ima da dođe“ (Dela apostolska 2:22).
12 Na sličan način, neki od Isusovih sledbenika lečili su bolesne i čak podizali mrtve (Dela apostolska 5:15, 16; 20:9-12). Ova čuda bila su kao svedočanstvo od samog Boga u njihovu korist (Jevrejima 2:4). I takva dela demonstrirala su Jehovinu svemoćnu silu. Na primer, istina je da Sotona, „knez ovoga sveta“, ima sredstvo da prouzrokuje smrt (Jovan 14:30; Jevrejima 2:14). Ali kada je Petar podigao vernu Srnu iz smrti, on je to mogao uraditi samo pomoću Jehovine sile, pošto samo On može vratiti život (Psalam 16:10; 36:9; Dela apostolska 2:25-27; 9:36-43).
13. (a) Na koji način biblijska čuda još uvek svedoče za Jehovinu moć? (b) Kako ispunjenje proročanstva igra ključnu ulogu u dokazivanju Jehovinog božanstva?
13 Danas se ta čudotvorna dela više ne događaju. Ona su poslužila svojoj svrsi (1. Korinćanima 13:8). Međutim, u Bibliji još uvek imamo zapis o njima, o kojima su posvedočili mnogi očevici. Kada hrišćani danas obrate pažnju na ove istorijske izveštaje, ta dela još uvek daju efikasno svedočanstvo za Jehovinu moć (1. Korinćanima 15:3-6). Pored toga, tamo u Isaijino vreme, Jehova je ukazao na tačno proročanstvo kao na izvanredan dokaz da je On istiniti Bog (Isaija 46:8-11). Mnoga božanski nadahnuta biblijska proročanstva ispunjavaju se danas — jedan broj njih na hrišćanskoj skupštini (Isaija 60:8-10; Danilo 12:6-12; Malahija 3:17, 18; Matej 24:9; Otkrivenje 11:1-13). Ispunjenje ovih proročanstava ne samo što precizno pokazuje da živimo u ’poslednjim danima‘, već i opravdava Jehovu kao jedinog istinitog Boga (2. Timoteju 3:1).
14. Na koje je načine istorija savremenog doba Jehovinih svedoka jedno snažno svedočanstvo da je Jehova Suvereni Gospod?
14 Konačno, Jehova još uvek čini velike stvari, začuđujuće stvari, za svoj narod. Rastuće svetlo na biblijsku istinu usmerava se Jehovinim duhom (Psalam 86:10; Otkrivenje 4:5, 6). Izvanredni porasti o kojima se izveštava širom sveta dokaz su da Jehova ’ubrzava to u svoje vlastito vreme‘ (Isaija 60:22, NW). Kada tokom poslednjih dana žestoka progonstva izbijaju u zemlji za zemljom, hrabro izdržavanje Jehovinog naroda moguće je zbog jačajuće podrške svetog duha (Psalam 18:2, 3, 18, 19; 2. Korinćanima 1:8-10). Da, istorija savremenog doba Jehovinih svedoka sama je po sebi jedno snažno svedočanstvo da je Jehova Suvereni Gospod (Zaharija 4:6).
Dobru vest propovedati
15. Koje prošireno svedočanstvo je trebalo da dâ hrišćanska skupština?
15 Jehova je naimenovao Izrael za svog svedoka nacijama (Isaija 43:10). Međutim, samo je nekolicini Izraelaca bilo božanski zapoveđeno da idu i propovedaju neizraelcima, i to je obično bilo da bi se objavile Jehovine presude (Jeremija 1:5; Jona 1:1, 2). Pa ipak, proročanstva u Hebrejskim spisima pokazuju da će Jehova jednog dana obratiti svoju pažnju na te nacije u jednoj većoj meri, i on ovo radi preko duhovnog Izraela Božjeg (Isaija 2:2-4; 62:2). Pre nego što je uzašao na nebo, Isus je zapovedio svojim sledbenicima: „Idite dakle i naučite sve narode“ (Matej 28:19). Dok se Isus koncetrisao na ’izgubljene ovce doma Izrailjeva‘, njegovi sledbenici su bili poslati ’svim narodima‘, čak „sve do kraja zemlje“ (Matej 15:24; Dela apostolska 1:8). Trebalo je da hrišćansko svedočanstvo čuje celo čovečanstvo.
16. Koji zadatak je ispunila hrišćanska skupština iz prvog veka, i do koje mere?
16 Pavle je pokazao da je ovo dobro razumeo. Do 61. godine n. e., mogao je reći da je dobra vest bila ’po svemu svetu plodonosna i da je rasla‘ (Ča). Dobra vest nije bila ograničena na samo jednu naciju ili jednu sektu, kao što je ona koja se angažovala u ’služenju anđelima‘ (DS). Umesto toga, ona se otvoreno ’propovedala svakom stvorenju pod nebom‘ (Kološanima 1:6, 23; 2:13, 14, 16-18). Tako je Izrael Božji u prvom veku ispunio svoj zadatak da ’objavi slavna dela onoga koji [ih] iz tame prizva u svoju čudesnu svetlost‘.
17. Kako Matej 24:14 nastavlja da se ispunjava u većoj meri?
17 Pa ipak, to propovedničko delo iz prvog veka bilo je samo predukus onoga što će se postići tokom poslednjih dana. Gledajući napred naročito na naše vreme, Isus je rekao: „Ovo jevanđelje o kraljevstvu propovedaće se po svemu svetu za svedočanstvo svima narodima. I onda će doći kraj“ (Matej 24:14; Marko 13:10). Da li se ovo proročanstvo ispunjava? Zaista da. Od malog početka 1919, propovedanje dobre vesti sada se proširilo na više od 230 zemalja. Svedočanstvo se čuje na ledenom Severu i u sparnim tropskim predelima. Pokriveni su veliki kontinenti, a daleka ostrva se temeljno istražuju kako bi njihovi stanovnici mogli primiti svedočanstvo. Čak i usred velikog pokreta, kao što je rat u Bosni i Hercegovini, dobra vest nastavlja da se propoveda. Kao i u prvom veku, svedočenje donosi plodove „po svemu svetu“. Dobra vest se otvoreno objavljuje „svakom stvorenju pod nebom“. Rezultat? Prvo, pomazanici iz Izraela Božjeg sakupljeni su „od svakoga kolena i jezika i naroda i plemena“. Drugo, milioni ’velikog mnoštva‘ počeli su da se dovode iz „svakoga roda i plemena, naroda i jezika“ (Otkrivenje 5:9; 7:9). Matej 24:14 nastavlja da se ispunjava u većoj meri.
18. Koje su neke stvari koje se postižu svetskim propovedanjem dobre vesti?
18 Svetsko propovedanje dobre vesti pomaže da se dokaže da je Isusova kraljevska prisutnost počela (Matej 24:3). Dalje, ono je glavno sredstvo kojim se „žetva zemlje“ (NW) ubire, dok usmerava ljude ka jedinoj stvarnoj nadi za čovečanstvo, Jehovinom Kraljevstvu (Otkrivenje 14:15, 16). Pošto samo istinski hrišćani učestvuju u propovedanju dobre vesti, ovo važno delo pomaže da se napravi razlika između pravih i lažnih hrišćana (Malahija 3:18). Na ovaj način, ono deluje na spasenje onih koji propovedaju kao i onih koji se odazivaju (1. Timoteju 4:16). Što je najvažnije, propovedanje dobre vesti donosi hvalu i čast Jehovi Bogu, onome koji je zapovedio da se ono izvrši, koji podržava one koji ga obavljaju i koji ga čini plodonosnim (2. Korinćanima 4:7).
19. Koju odlučnost su svi hrišćani ohrabreni da imaju dok ulaze u novu službenu godinu?
19 Ne čudi što je apostol Pavle bio pokrenut da kaže: „Teško meni ako jevanđelja ne propovedam!“ (1. Korinćanima 9:16). Hrišćani danas osećaju na isti način. Veličanstvena je prednost i velika odgovornost biti „Božji saradnici“, prosipajući svetlo istine u ovom zamračenom svetu (1. Korinćanima 3:9, Ča; Isaija 60:2, 3). Delo koje je 1919. imalo mali početak, sada je dostiglo zapanjujuće razmere. Skoro pet miliona hrišćana svedoči za božanski suverenitet dok provode više od milijardu sati godišnje da bi doneli poruku spasenja drugima. Kakva je radost imati udela u ovom delu posvećivanja Jehovinog imena! Dok ulazimo u službenu 1996. godinu, budimo odlučni da ne usporimo. Umesto toga, više nego ikada pazićemo na Pavlove reči Timoteju: „Propovedaj reč, prioni“ (2. Timoteju 4:2, Ča). Dok tako radimo, mi celim srcem molimo da Jehova nastavi da blagosilja naše napore.
Da li se sećaš?
◻ Ko je zamenio Izrael kao Jehovin „svedok“ nacijama?
◻ Kako hrišćansko ponašanje doprinosi davanju svedočanstva?
◻ Zašto su studij Biblije i meditiranje o njoj neophodni za hrišćanske Svedoke?
◻ Na koji način istorija savremenog doba Jehovinih svedoka služi kao dokaz da je Jehova istiniti Bog?
◻ Šta se postiže propovedanjem dobre vesti?
[Slike na 15. strani]
Daleko od toga da se ograničava, dobra vest se sada obznanjuje „svakom stvorenju pod nebom“