DA LI STE ZNALI?
Zašto je drevna Niniva nazvana „krvoločnim gradom“?
Niniva je bila prestonica Asirskog carstva. Bio je to moćan grad sa veličanstvenim palatama i hramovima, širokim ulicama i impresivnim zidinama. Jevrejski prorok Naum govorio je o njemu kao o „krvoločnom gradu“ (Naum 3:1).
To je svakako odgovarajuć opis pošto reljefni prikazi iz Senahirimove palate u Ninivi svedoče o asirskoj okrutnosti. Na jednom je oslikan mučitelj koji čupa jezik zatvoreniku oborenom na zemlju. Na natpisima se nalaze hvalisavi opisi toga kako su zarobljenike vukli konopcima prikačenim za kuke u nosu ili na usnama. Poražene plemiće su primoravali da oko vrata nose krajnje jezive ogrlice od odrubljenih glava svojih kraljeva.
Asirolog Arčibald Henri Sejs opisao je varvarstvo koje bi usledilo nakon osvajanja grada: „Gde god je osvajač prošao, za sobom je ostavljao piramide od ljudskih glava; dečake i devojčice su žive spaljivali ili ih je čekalo nešto još gore; muškarce su nabijali na kolac, žive drali, oslepljivali ili im sekli šake, stopala, uši i noseve.“
Čemu je služila ograda na krovovima jevrejskih kuća?
Bog je Jevrejima zapovedio: „Ako sagradiš novu kuću, načini ogradu na krovu, da ne bi na svoju kuću navukao krivicu za krv ako bi neko pao s nje“ (Ponovljeni zakoni 22:8). Ovakva mera predostrožnosti bila je neophodna pošto su u biblijsko doba jevrejske porodice često boravile na krovu.
Većina izraelskih kuća imale su ravan krov. To je bilo idealno mesto za uživanje u sunčevim zracima i svežem vazduhu, kao i za obavljanje kućnih poslova. Tokom leta je bilo prijatno mesto za spavanje (1. Samuilova 9:26). Zemljoradnici su na krovu sušili lan, smokve i grožđe ili žito pre nego što se samelje (Isus Navin 2:6).
Krov je takođe bio mesto koje se koristilo u obožavanju pravog Boga i na kom su se prinosile žrtve lažnim bogovima (Nemija 8:16-18; Jeremija 19:13). Apostol Petar je jednom prilikom u podne otišao na krov kuće da se moli (Dela apostolska 10:9-16). Sigurno je bilo lepo skloniti se pod vinovu lozu ili palmino lišće koje je obično pravilo hlad na krovu.
U knjizi The Land and the Book piše da se do krova izraelskog doma stizalo stepenicama ili merdevinama koje su se nalazile „van kuće, ali u sklopu dvorišta“. Tako vlasnik nije morao da prolazi kroz kuću kada je silazio s krova. Ovo možda objašnjava zašto je Isus, kada je upozorio na to da treba brzo pobeći iz grada osuđenog na propast, rekao: „Ko bude na krovu, neka ne silazi da uzme stvari iz kuće“ (Matej 24:17).