„Idemo s vama“

1, 2. (a) Šta je Jehova prorekao za naše vreme? (b) Na koja pitanja će biti odgovoreno u ovom članku? (Videti sliku na početku članka.)

GOVOREĆI o našem vremenu, Jehova je prorekao: „Deset ljudi iz svih jezika kojima govore narodi uhvatiće jednog Judejca za skut i govoriće: ’Idemo s vama, jer smo čuli da je Bog s vama‘“ (Zah. 8:23). „Deset ljudi“ predočavaju one koji imaju nadu u večni život na zemlji. Oni „drže Judejca za skut“ u tom smislu što pružaju punu podršku pomazanim hrišćanima. Čast im je što mogu da budu njihovi saradnici jer su uvereni da Jehova daje svoj blagoslov „Izraelu Božjem“ (Gal. 6:16).

² Poput proroka Zaharije, i Isus je istakao da će u Božjem narodu vladati izuzetno jedinstvo. Ukazao je da će među njegovim sledbenicima postojati dve grupe, „malo stado“ i „druge ovce“, ali je rekao da će oni sačinjavati „jedno stado s jednim pastirom“ (Luka 12:32; Jov. 10:16). Međutim, u vezi s tim dvema grupama javljaju se neka pitanja: (1) Da li „druge ovce“ treba da znaju imena svih pomazanika? (2) Kakav stav prema sebi i drugima treba da imaju pomazani hrišćani? (3) Kako treba da reaguješ ako neko iz tvoje skupštine počne da uzima hleb i vino na Spomen-svečanosti? (4) Treba li da te brine ako primetiš da se povećao broj onih koji tvrde da imaju nebeski poziv? U nastavku ćemo osmotriti svako od ovih pitanja.

 3. Zašto ne možemo pouzdano znati ko će biti među 144 000?

³ Da li pripadnici „drugih ovaca“ treba da znaju imena svih pomazanika? Ukratko rečeno, ne. Zbog čega to kažemo? Čak i ako je neko dobio nebeski poziv, to je još uvek samo poziv, a ne konačna potvrda da će primiti svoju nagradu. Budući da to zna, Satana podiže lažne proroke da bi „ako je moguće, zaveli i izabrane“ (Mat. 24:24). Niko ne može znati da li će pomazani hrišćanin primiti nebesku nagradu sve dok Jehova ne prosudi da je dostojan toga. Jehova donosi tu odluku i pomazanog hrišćanina završno obeležava pečatom, neposredno pred smrt ili kratko pre početka „velike nevolje“ (Otkr. 2:10; 7:3, 14). Prema tome, bilo bi besmisleno da pokušavamo da utvrdimo ko će od Božjih slugu na kraju biti među 144 000.^[1]

 4. Budući da ne znamo imena svih pomazanika, u kom smislu mi „idemo“ s njima?

⁴ Ako danas nije moguće pouzdano znati imena svih duhovnih Izraelaca, kako pripadnici „drugih ovaca“ mogu da „idu“ s njima? Zapazi šta se u Zaharijinom proročanstvu kaže o deset ljudi. Oni će uhvatiti „jednog Judejca za skut i govoriće: ’Idemo s vama, jer smo čuli da je Bog s vama‘“. Premda se u stihu pominje samo jedan Judejac, u nastavku se koristi množina, pa je očigledno da se ne radi o pojedincu već o grupi. Prema tome, nije neophodno da znamo imena svih duhovnih Judejaca niti treba da ih sledimo kao pojedince. Neophodno je da ih prepoznamo kao grupu i da im pružamo podršku. Nigde u Bibliji ne nalazimo podsticaj da sledimo nekog čoveka. Naš vođa je Isus (Mat. 23:10).

 5. O kom upozorenju pomazanici treba da ozbiljno razmisle i zašto?

⁵ Oni koji uzimaju hleb i vino prilikom obeležavanja Hristove smrti treba da ozbiljno razmisle o upozorenju iz 1. Korinćanima 11:27-29. (Pročitati.) Šta je suština Pavlovih reči? Ukoliko bi nečim narušio svoj odnos sa Jehovom, pomazani hrišćanin ne bi bio dostojan da uzima hleb i vino (Jevr. 6:4-6; 10:26-29). Ovo upozorenje podseća pomazanike da još nisu primili svoju nagradu. Zato je neophodno da istrajno streme ka svom „cilju, ka nagradi nebeskog Božjeg poziva posredstvom Hrista Isusa“ (Fil. 3:13-16).

 6. Kakav stav prema sebi treba da imaju pomazani hrišćani?

⁶ Pod Božjim nadahnućem, Pavle je podstakao pomazane hrišćane: „Usrdno [vas] molim da živite životom dostojnim poziva kojim ste pozvani, sa svom poniznošću i blagošću, s dugotrpljivošću, podnoseći jedni druge s ljubavlju, istinski se trudeći da održite jedinstvo duha, u miru koji vas povezuje“ (Ef. 4:1-3). Osoba koju vodi Jehovin duh nije ponosna već je ponizna (Kol. 3:12). Pomazani hrišćani su svesni toga da im Jehova ne daje obavezno više svetog duha nego hrišćanima koji će dobiti večni život na zemlji. Oni ne tvrde da imaju posebno znanje ili otkrivenja, niti pokušavaju da dokažu da su u nekom pogledu iznad svoje braće. Osim toga, nikad ne bi rekli nekome da je i on pomazan i da treba da uzima simbole. Ponizno priznaju da Jehova odlučuje o tome ko će biti pomazan svetim duhom.

7, 8. Šta pomazani hrišćani ne očekuju i zašto?

⁷ Premda je predivno imati nebeski poziv, pomazani hrišćani ne očekuju da im drugi ukazuju posebnu čast (Ef. 1:18, 19; pročitati Filipljanima 2:2, 3). Putem svog duha, Jehova daje svedočanstvo njima lično i to ne obznanjuje drugima. Zato oni nisu iznenađeni ako im drugi odmah ne poveruju da su pomazani svetim duhom. Svesni su da Sveto pismo savetuje hrišćane da ne veruju tek tako svakome ko tvrdi da mu je Bog poverio neku posebnu službu (Otkr. 2:2). Stoga ne spominju svoje pomazanje kao neku vrstu titule kad se s nekim upoznaju. Oni retko kad govore drugima o tom ličnom iskustvu, kako ne bi skretali pažnju na sebe, i ne hvale se nagradom koju će dobiti u budućnosti (1. Kor. 1:28, 29; pročitati 1. Korinćanima 4:6-8).

⁸ Nadalje, pomazani hrišćani ne smatraju sebe delom nekog elitnog kluba. Ne traže druge koji imaju istu nadu, kako bi s njima pričali o pomazanju ili pak osnovali male grupe za proučavanje Biblije (Gal. 1:15-17). Ako bi to činili, stvorili bi podele u skupštini i postupali suprotno vođstvu svetog duha, koji stvara mir i jedinstvo. (Pročitati Rimljanima 16:17, 18.)

 9. Na šta treba da pazimo u ophođenju sa onima koji uzimaju simbole? (Videti okvir „Ljubav se ne ponaša nepristojno“.)

⁹ Kako treba da se ophodimo prema onima koji uzimaju simbole? Isus je svojim učenicima rekao: „Vi ste svi braća.“ Zatim je dodao: „Ko se uzvisuje, biće ponižen, a ko se ponizuje, biće uzvišen“ (Mat. 23:8-12). Prema tome, bilo bi pogrešno uzdizati pojedince, čak i ako su to pomazana Hristova braća. Biblija nas podstiče da oponašamo veru hrišćanskih starešina, ali u njoj nigde ne nalazimo zapovest da uzvisujemo nekog čoveka kao svog vođu (Jevr. 13:7). Tačno je da se u Svetom pismu za neke kaže da su dostojni „dvostruke časti“. Međutim, razlog nije to što su pomazani već to što „dobro predvode“ i „naporno rade na tome da govore i naučavaju Božju reč“ (1. Tim. 5:17). Onima koji imaju nebeski poziv bilo bi neprijatno ako bi ih drugi preterano hvalili i obasipali pažnjom. Što je još ozbiljnije, ukoliko bi im drugi ukazivali posebnu čast, bilo bi im teško da ostanu ponizni (Rimlj. 12:3). Sigurno ne želimo da navedemo nekog od Hristove braće da se pokoleba u veri (Luka 17:2).

10. Kako možemo pokazati poštovanje prema pomazanim hrišćanima?

¹⁰ Kako možemo pokazati poštovanje prema onima kojima je Jehova uputio nebeski poziv? Između ostalog, tako što im ne postavljamo lična pitanja o njihovom pomazanju. Ne želimo da zadiremo u tuđu privatnost (1. Sol. 4:11; 2. Sol. 3:11). Ne treba da pretpostavljamo da roditelji, bračni drugovi ili rođaci pomazanika takođe imaju nebesku nadu. Genetika ili brak nemaju nikakvu ulogu u tome (1. Sol. 2:12). Takođe, ne bi bilo na mestu da pitamo supružnike pomazanika kako se osećaju zbog toga što u raju na zemlji neće biti sa svojim bračnim drugom. Takva pitanja bi ih mogla povrediti. Sve u svemu, možemo imati puno pouzdanje da će Jehova otvoriti svoju ruku i ispuniti želje svakom živom biću (Ps. 145:16).

11. Koju ćemo opasnost izbeći ako ne uzvisujemo pojedince?

¹¹ Oni koji imaju ispravan stav prema pomazanim hrišćanima zaštićeni su od jedne podmukle opasnosti. Naime, Sveto pismo nas upozorava da se u skupštinu mogu uvući lažna braća (Gal. 2:4, 5; 1. Jov. 2:19). Te varalice će možda čak tvrditi da su pomazani. Osim toga, neki pomazani hrišćani mogu otpasti od vere (Mat. 25:10-12; 2. Petr. 2:20, 21). Ukoliko ne padnemo u zamku da uzvisujemo pojedince, takvi ljudi nas neće odvući od istine. Pored toga, naša vera se neće poljuljati ako hrišćanin koji je imao velike odgovornosti ili je dugo služio Jehovi napusti istinu (Jud. 16).

12, 13. Zašto ne treba da nas brine porast broja onih koji uzimaju simbole na Spomen-svečanosti?

¹² U poslednje vreme, svedoci smo porasta broja onih koji uzimaju hleb i vino prilikom obeležavanja Hristove smrti. U prethodnim decenijama, taj broj je opadao. Da li sadašnji porast treba da nas brine? Ne. Osmotrimo neke važne faktore koje treba imati u vidu.

¹³ „Jehova poznaje one koji su njegovi“ (2. Tim. 2:19). Braća koja na Spomen-svečanosti broje one koji su uzeli hleb i vino ne mogu da prosude ko zaista ima nebesku nadu. Među onima koji uzimaju simbole ima nekih koji misle da su pomazani, iako nisu. Neki koji su jedno vreme uzimali simbole kasnije su prestali. Ima i onih koji usled mentalnih ili emocionalnih problema veruju da će vladati s Hristom na nebu. Prema tome, broj onih koji uzimaju hleb i vino nije tačan pokazatelj broja pomazanika koji su još uvek na zemlji.

14. Šta Biblija kaže o tome koliko će pomazanika biti na zemlji kad počne velika nevolja?

¹⁴ Pomazanika će biti u mnogim delovima sveta kad dođe vreme da ih Isus sakupi na nebo. Biblija kaže da će Isus tada „poslati svoje anđele uz glasan zvuk trube i oni će skupiti njegove izabrane s četiri strane sveta, s jednog kraja nebesa do drugog“ (Mat. 24:31). Biblija otkriva da će tokom poslednjih dana mali broj pomazanika živeti na zemlji (Otkr. 12:17). Međutim, u njoj ne piše koliko će ih biti kad počne velika nevolja.

15, 16. Šta treba da imamo u vidu u vezi sa izborom 144 000?

¹⁵ Jehova odlučuje kada će birati pomazanike (Rimlj. 8:28-30). On je počeo da bira pomazanike nakon Hristove smrti i uskrsenja, i izgleda da su u prvom veku svi članovi hrišćanske skupštine bili pomazani. Od prvog veka do početka poslednjih dana, velika većina onih koji su tvrdili da slede Hrista bili su lažni hrišćani, koje je Isus uporedio s „korovom“. Pa ipak, Jehova je i u tom periodu pomazao neke verne ljude, koji su bili poput „pšenice“ iz Isusovog poređenja (Mat. 13:24-30). U poslednjim danima, Bog je nastavio da bira one koji će sačinjavati 144 000.^[2] Ako on odluči da neke izabere i u poznom delu poslednjih dana, nije na nama da dovodimo u pitanje njegovu mudrost (Is. 45:9; Dan. 4:35; pročitati Rimljanima 9:11, 16).^[3] Moramo paziti da ne reagujemo kao nezadovoljni radnici koji su prigovarali što je gospodar dao istu platu i onima koji su bili unajmljeni od jedanaestog sata. (Pročitati Mateja 20:8-15.)

¹⁶ Ne čine svi koji imaju nebesku nadu „vernog i razboritog roba“ (Mat. 24:45-47). Kao što je bilo u prvom veku, Jehova i Isus i danas hrane mnoge preko nekolicine. U prvom veku je mali broj pomazanih hrišćana učestvovao u pisanju grčkog dela Svetog pisma. Slično je i danas — samo je mali broj pomazanih hrišćana opunomoćen da Božjim slugama daje duhovnu „hranu u pravo vreme“.

17. Šta si naučio iz ovog članka?

¹⁷ Šta smo naučili iz svega prethodno rečenog? Jehova je odlučio da one koji su deo duhovnog Izraela nagradi životom na nebu, a ostale ljude životom na zemlji. Iako te dve grupe primaju različite nagrade, Jehova od svih očekuje da budu verni do kraja. I jedni i drugi moraju biti ponizni. I jedni i drugi moraju biti ujedinjeni. I jedni i drugi moraju doprinositi miru u skupštini. Pošto smo sve bliži kraju poslednjih dana, nastavimo da služimo kao jedno stado pod jednim pastirom, Hristom.