Jednome je dao pet talanata, drugome dva, sledećem pak jedan, svakome prema njegovoj sposobnosti, i otišao je u tuđinu“ (Matej 25:14, 15).

Isus je ovim rečima opunomoćio sve svoje „robove“ da posluju u skladu sa ’svojim sposobnostima‘ dok se on ne vrati.

14. Zašto se nije od svih očekivalo da posluju u istoj meri?

¹⁴ Izraz „svakome prema njegovoj sposobnosti“ pokazuje da nisu svi hrišćani iz prvog veka imali iste okolnosti. Neki su, poput Pavla i Timoteja, mogli potpuno da se zaokupe delom propovedanja i poučavanja. Druge su okolnosti verovatno dosta ograničavale u pogledu toga šta su mogli da urade. Na primer, neki hrišćani su doslovno bili robovi, neki su bili bolesni ili stari, a neki su imali porodične odgovornosti. Naravno, nisu svi učenici mogli da imaju određene skupštinske prednosti. Pomazane sestre i neka pomazana braća nisu služili kao učitelji u skupštini (1. Korinćanima 14:34; 1. Timoteju 3:1; Jakov 3:1). Pa ipak, u kakvim god da su okolnostima bili, svi Hristovi pomazani učenici — kako muškarci tako i žene — bili su opunomoćeni da posluju, to jest da svoje okolnosti dobro iskoriste u hrišćanskoj službi. Današnji Isusovi učenici čine isto to.