Da li ste znali?

Ko su bili magi koji su posetili malog Isusa?

▪ Prema izveštaju o Isusovom rođenju u Jevanđelju po Mateju, posetioci „sa istoka“ koji su videli zvezdu novorođenog kralja doneli su poklone malom Isusu. U izvornom grčkom tekstu se za te posetioce koristi izraz magoi, to jest „magi“ (Matej 2:1, Bakotić). Šta znamo o njima?

Najstariji pouzdan izvor informacija o magima jeste grčki istoričar Herodot, koji je živeo u petom veku pre naše ere. On je zabeležio da su magi pripadali persijskoj svešteničkoj klasi koja je bila posebno vična astrologiji, tumačenju snova i skidanju čini. Persijska religija u njegovo vreme bila je zoroastrizam. Stoga su magi o kojima je govorio verovatno bili zoroastrijski sveštenici. „U širem smislu“, navodi The International Standard Bible Encyclopedia, „magos je u helenističkom svetu bila osoba s natprirodnim znanjem i moćima, a ponekad i čovek koji se bavio magijom.“

Neki ranohrišćanski pisci, kao što su Justin Mučenik, Origen i Tertulijan, mage koji su posetili Isusa nazvali su astrolozima. Na primer, Tertulijan je u svojoj knjizi O idolopoklonstvu napisao: „Znamo da su magija i astrologija tesno povezane. Dakle, tumači zvezda su bili prvi... koji su [Isusu] doneli ’poklone‘.“ U skladu sa ovim razumevanjem, mnogi biblijski prevodi izraz magoi prenose kao „astrolozi“.

Zašto je Matej reči iz Zaharijine knjige pripisao proroku Jeremiji?

▪ Odlomak o kom je reč nalazi se u Mateju 27:9, 10, gde pisac jevanđelja govori o novcu koji je dat Judi Iskariotskom da bi izdao Isusa. U tim stihovima stoji: „Tada se ispunilo ono što je bilo rečeno preko proroka Jeremije: ’I uzeli su trideset srebrnika, cenu za procenjenog... i dali su ih za grnčarevu njivu.‘“ Proročanstvo o 30 srebrnika nije zapisano u Jeremijinoj, već u Zaharijinoj knjizi (Zaharija 11:12, 13).

Izgleda da je Jeremijina, a ne Isaijina knjiga ponekad stavljana na prvo mesto u grupi knjiga koje se nazivaju „Proroci“ (Matej 22:40). Dakle, kada je Matej pomenuo Jeremiju, on je ukazao na čitav jedan deo Svetog pisma koji je nosio naziv po prvoj knjizi. U tom delu nalazila se i knjiga proroka Zaharije.

Na sličan način je Isus nazvao „Psalmima“ nekoliko biblijskih knjiga poznatih kao „Spisi“. Tako je, rekavši da treba da se ispuni sve što je o njemu zapisano „u Mojsijevom zakonu, u Prorocima i u Psalmima“, u stvari ukazao na proročanstva iz čitavog hebrejskog dela Svetog pisma (Luka 24:44).