Da li je Biblija protivrečna?
AUTOR Henri Van Dajk (Henry Van Dyke) je jednom napisao: „Rođena na istoku, a odevena u orijentalni oblik i slikovitost izražavanja, Biblija poznatim stopama korača putevima celog sveta i ulazi u zemlju za zemljom da bi svuda pronašla svoje. Ona je čovekovom srcu naučila da govori na stotinama jezika. Deca njene priče slušaju s čuđenjem i radošću, a mudri ljudi razmišljaju o njima kao o životnim parabolama. Zli i ponosni strepe od njenih upozorenja, a za povređene i pokajnike ona govori majčinim glasom... Nema čoveka koji je siromašan ili usamljen ako poseduje ovo blago.“
Biblija je zaista „naučila da govori na stotinama jezika“. Najmanje jedna od njenih 66 knjiga prevedena je na nekih 1 970 jezika. Milioni Bibliju smatraju darom od Boga i čitaju je s uživanjem na svoju vlastitu korist. Drugi pak govore da sadrži protivrečja i da je zato nepouzdana. Šta otkriva pažljivo istraživanje?
Kao što je vidljivo na našoj naslovnoj strani, Bog je za pisanje Biblije koristio verne muževe. Zaista, pažljiva analiza Biblije otkriva da ju je napisalo oko 40 muževa u razdoblju od 16 vekova. Da li su oni bili profesionalni pisci? Ne. Među njima se može naći pastir, ribar, poreznik, lekar, izrađivač šatora, sveštenik, prorok i kralj. Njeni spisi često spominju ljude i običaje koji su za nas u dvadesetom veku neobični. U stvari, i sami pisci Biblije nisu uvek razumeli značenje onoga što su pisali (Danijel 12:8-10). Zato ne treba da budemo iznenađeni ako naiđemo na određene poteškoće pri čitanju Biblije.
Mogu li se takve poteškoće razrešiti? Da li je Biblija protivrečna? Da bismo dobili odgovor, razmotrimo neke primere.
Da li su ovo stvarne poteškoće?
▪ Gde je Kain našao svoju ženu? (Postanje 4:17).
Neko bi mogao pomisliti da su nakon ubistva Avelja na Zemlji ostali samo još njegov brat Kain, na kome je ležala krivica za to ubistvo, i njegovi roditelji, Adam i Eva. Međutim, Adam i Eva su imali veliku porodicu. Prema Postanju 5:3, 4, Adam je imao sina po imenu Set. Izveštaj se nastavlja: „Dani Adamovi posle Setova rođenja behu osam stotina godina; i on rodi sinove i kćeri.“ Tako se Kain oženio svojom sestrom ili možda jednom od svojih nećakinja. Pošto se čovečanstvo tada nalazilo sasvim blizu ljudskog savršenstva, takav brak očito nije nosio zdravstvene rizike koji bi danas mogli ugroziti njegovo potomstvo.
▪ Ko je Josifa prodao u Egipat?
Postanje 37:27 kaže da su Josifa njegova braća odlučila da prodaju nekim Ismaelcima. Ali, sledeći stih dodaje: „I kad madijanski trgovci behu pored njih, oni izvukoše i izvadiše Josifa iz bunara, i prodadoše ga Ismaelcima za dvadeset srebrnih sikli, i ovi ga odvedoše u Egipat.“ Da li je Josif bio prodan Ismaelcima ili Madijanima? Pa, Madijani su takođe mogli biti nazvani Ismaelci, s kojima su bili u srodstvu preko svog praoca Avrahama. Ili su madijanski trgovci mogli putovati s karavanom Ismaelaca. U svakom slučaju, Josifa su prodala braća, a kasnije im je on mogao reći: „Ja sam Josif, brat vaš, koga prodadoste u Egipat“ (Postanje 45:4).
▪ Koliko je Izraelaca poginulo zbog upuštanja u nemoralne odnose s moapskim ženama i zbog učestvovanja u obožavanju Baal-Peora?
Brojevi 25:9 iznose: „Od te pogibije [od Boga zbog njihovog zlog ponašanja] izgibe ih dvadeset i četiri hiljade“. Međutim, apostol Pavle je rekao: „Ne predajmo se bludu, kao neki od njih [Izraelci u pustoši] što se predadoše i pade ih u jedan dan dvadest i tri hiljade“ (1. Korinćanima 10:8). Možda je pobijenih bilo između 23 000 i 24 000, tako da bi obe brojke zadovoljavale. Ipak, knjiga Brojeva posebno ukazuje da su sudije pobile „sve narodne glavare“ umešane u ovaj greh (Brojevi 25:4, 5, Stvarnost). Možda je bilo 1 000 tih krivih ’glavara‘, što bi zajedno s 23 000, koje je spomenuo Pavle, činilo ukupno 24 000. Dok su 23 000 pale kao neposredne žrtve Božjeg biča, svih 24 000 je iskusilo Jehovin bič jer je svaki od njih poginuo pod svojom osudom (Deuteronom 4:3).
▪ Budući da je Agag bio savremenik izraelskog kralja Saula, ne predstavlja li tada Balaamovo ranije ukazivanje na amalečkog vladara s tim imenom nesaglasnost?
Otprilike oko 1473. pre n. e., Balaam je prorekao da će kralj Izraela „veći od Agaga biti“ (Brojevi 24:7). Agag se kasnije ne spominje sve do vladavine kralja Saula (1117-1078. pre n. e.) (1. Samuelova 15:8). Ali, to nije bila nesaglasnost, jer je „Agag“ mogla biti kraljevska titula slična faraonovoj u Egiptu. Takođe je moguće da je Agag bilo lično ime koje su redovno koristili amalečki vladari.
▪ Ko je naveo Davida da broji Izraelce?
Druga Samuelova 24:1 iznosi: „Gnev Gospodnji opet se raspali na Izraela i nadraži Davida [ili: „kad je David bio podstaknut“, New World Translation, fusnota] na njih govoreći: ’Hajde, prebroji Izraela i Judu!‘“. Međutim, Jehova nije bio taj koji je kralja Davida naveo na greh, jer 1. Letopisa 21:1 kaže: „Satana [ili: „protivnik“, NW, fusnota] usta na Izraela i on navede Davida da prebroji Izraela“. Bog je bio nezadovoljan Izraelcima pa je zato Satani Đavolu dozvolio da na njih navede taj greh. Iz tog razloga i 2. Samuelova 24:1 ostavlja utisak kao da je to učinio sam Bog. Zanimljivo, prevod Džozefa B. Raterama (Joseph B. Rotherham) glasi: „Gnev Jahve raspali se protiv Izraela, tako da je pustio Davida da bude pokrenut protiv njih govoreći: Idi prebroj Izraela i Judu.“
▪ Kako se mogu uskladiti različiti brojevi koji se u Davidovom prebrojavanju iznose za Izraelce i Judejce?
U 2. Samuelovoj 24:9 brojevi iznose 800 000 Izraelaca i 500 000 Judejaca, dok 1. Letopisa 21:5 spominje 1 100 000 za boj sposobnih Izraelaca i 470 000 Judejaca. U kraljevskoj službi se redovno nalazilo 280 000 vojnika podeljenih u 12 grupa, a svaka grupa je brojala 24 000, i svaka grupa je služila jedan mesec u godini. Ovde treba dodati još 12 000 slugu 12 plemenskih kneževa, što je ukupno davalo 300 000. Očigledno je da 1 100 000 spomenutih u 1. Letopisa 21:5, za razliku od 2. Samuelove 24:9, uključuje ovih 300 000 već regrutovanih muškaraca (Brojevi 1:16; Deuteronom 1:15; 1. Letopisa 27:1-22). U pogledu Jude, 2. Samuelova 24:9 je očigledno uključila 30 000 muškaraca u vojsci posmatrača smeštene na filistejskim granicama, a koji nisu bili uključeni u broj naveden u 1. Letopisa 21:5 (2. Samuelova 6:1). Ukoliko se podsetimo da su 2. Samuelovu i 1. Letopisa napisala dva čoveka s različitim pogledima i ciljevima, možemo lako uskladiti ove brojke.
▪ Ko je bio otac Salatjela [Šealtjela]?
Određeni tekstovi ukazuju da je telesni otac Salatjela bio Jehonija (kralj Jojakin) (1. Letopisa 3:16-18; Matej 1:12). Međutim pisac Evanđelja Luka je Salatjela nazvao ’sinom Nerijevim‘ (Luka 3:27). Neri je očigledno Salatjelu za ženu dao svoju kćer. Budući da je među Hebrejima bilo uobičajeno da se zetovi nazivaju sinovima, a posebno u rodoslovnim popisima, Luka je s pravom Salatjela mogao nazvati sinom Nerijevim. Luka je slično i Josifa označio sinom Helija, koji je u stvari bio otac Josifove žene, Marije (Luka 3:23).
Usklađivanje tekstova o Isusu
▪ Iz koliko ljudi je Isus Hrist isterao demone koji su zatim ovladali velikim krdom svinja?
Pisac Evanđelja Matej spominje dvojicu, a Marko i Luka samo jednog (Matej 8:28; Marko 5:2; Luka 8:27). Izgleda da su Marko i Luka pažnju usmerili samo jednom demonom opsednutom čoveku, jer se Isus obratio njemu i njegov je slučaj bio upečatljiviji. Moguće je da je taj čovek bio nasilniji, ili je duže patio pod vlašću demona. Kasnije se, možda, samo taj čovek hteo pridružiti Isusu (Marko 5:18-20). U donekle sličnoj situaciji, Matej je govorio o dva slepca koje je Isus ozdravio, dok su Marko i Luka spomenuli samo jednog (Matej 20:29-34; Marko 10:46; Luka 18:35). Ovo nije bilo protivrečno, jer je postojao najmanje jedan takav čovek.
▪ Koje je boje bila haljina koju je Isus nosio na dan svoje smrti?
Prema Marku (15:17, NW) i Jovanu (19:2, NW), vojnici su na Isusa stavili grimiznu haljinu. Međutim, Matej (27:28) ju je nazvao ’skerletnim plaštem‘, naglašavajući njenu crvenu boju. Pošto je grimizna bilo koja boja koja u sebi ima komponente crvene i plave boje, Marko i Jovan se slažu da je haljina imala crvenu nijansu. Odsjaj svetla i pozadina mogli su haljini dati različiti ton boje, a pisci Evanđelja su spomenuli boju koja je njima, ili onima od kojih su dobili svoje informacije, izgledala najjača. Manja varijacija pokazuje individualnost pisaca i dokazuje da među njima nije postojao neki tajni dogovor.
▪ Ko je nosio Isusov mučenički stub?
Jovan (19:17) kaže: „Noseći krst svoj, [mučenički stub, NW] iziđe na mesto zvano Lubanja, jevrejski Golgota.“ Ali, Matej (27:32), Marko (15:21), i Luka (23:26) kažu da „izlazeći nađoše jednog čoveka iz Kirene, po imenu Simona, i nateraše ga da ponese krst Isusov“. Isus je nosio svoj mučenički stub, kako je naveo Jovan. Međutim, u svom sažetom izveštaju, Jovan nije dodao pojedinost da je Simon kasnije morao nositi stub. Dakle, izveštaji Evanđelja u pogledu toga stoje u skladu.
▪ Kako je umro Juda Iskariotski?
Matej 27:5 govori da se Juda sam obesio, dok Dela apostola 1:18 (St) iznose kako je „pao na lice i pukao po sredini tako da mu se prosula sva utroba“. Dok se Matej, izgleda, bavi načinom pokušaja samoubistva, Dela apostola opisuju posledice. Juda je očigledno privezao konopac za granu drveta, stavio omču oko vrata, pa je pokušao da se obesi skočivši s litice. Izgleda da je pukla ili grana ili konopac, tako da se sunovratio i raspukao na stenama u podnožju. Topografija okoline Jerusalima takav zaključak čini razumnim.
Kako ćeš ti gledati na to?
Ako u Bibliji naiđemo na naizgledne nesaglasnosti, dobro je uvideti da ljudi često kažu nešto što izgleda protivrečno, ali se može lako objasniti ili razumeti. Na primer, poslovni čovek se može s nekim dopisivati tako da svojoj sekretarici diktira pismo. Kad bi ga pitali ko je napisao pismo, rekao bi da je to bio on. Ali, budući da je njegova sekretarica otkucala pismo i odnela ga na poštu, ona bi mogla reći da ga je poslala. Na sličan način nije protivrečna izjava Mateja (8:5) kad je rekao da je vojni zapovednik došao Isusu i zamolio ga za uslugu, s izjavom Luke (7:2, 3) u kojoj stoji da je taj čovek poslao predstavnike.
Prethodni primeri pokazuju da se biblijske poteškoće mogu rešiti. Dakle, postoje dobri razlozi za posedovanje pozitivnog stava prema Pismima. Takav duh se preporučuje sledećim rečima koje se pojavljuju u jednoj porodičnoj Bibliji izdatoj 1876:
„Ispravan duh kojim se treba nositi s ovim poteškoćama jeste, udaljiti ih što je više moguće, prionuti istini i podrediti joj se, čak i kad se svaki oblak i ne može s nje ukloniti. Treba da oponašamo primer apostolâ koji su, kad su neki učenici bili povređeni, kako su to nazvali, ’tvrdom besedom‘, da bi se odrekli Hrista, svaku primedbu ućutkali ovim: ’Gospode! kome ćemo ići? Ti imaš reči večnoga života, i mi verovasmo i poznasmo da si ti Hrstos sin Boga živoga‘. Kad vidimo da je jedna istina naizgled u suprotnosti s drugom istinom, pokušajmo ih pomiriti, i tako pomirene pokazati ih svima“ (Jovan 6:60-69).
Da li ćeš zauzeti takav stav? Nakon ispitivanja samo nekolicine primera koji su pokazali sklad Pisama, nadamo se da ćeš se složiti s psalmistom koji je rekao Bogu: „Osnova je reči tvoje istina“ (Psalam 119:160). Jehovini svedoci zauzimaju takav stav prema celoj Bibliji i rado će objasniti razloge svoje vere u nju. Zašto ne bi s njima razgovarao o toj neuporedivoj knjizi? Njena ohrabrujuća poruka te može ispuniti istinskom nadom i srećom.
[Slika na 7. strani]
Da li ste upitali Jehovine svedoke zašto imaju veru u Bibliju?