Pitanja čitalaca
Da li Matej 28:17 znači da su neki apostoli i dalje sumnjali dugo nakon što im se pojavio uskrsnuli Isus?
Ne, ne moramo izvući taj zaključak iz Mateja 28:16, 17, gde stoji: „Jedanaest učenika otidoše u Galileju na goru koju im kaza Isus. Kad ga videše, pokloniše se. Ali jedni posumnjaše.“
Isus je unapred pokušao da pomogne svojim učenicima da shvate „da mora ići u Jerusalim, i da će mnogo pretrpeti od starešina, od prvosveštenika i od književnika, i da će biti ubijen, i treći dan da će uskrsnuti“ (Matej 16:21). Uprkos tome, njegovo hapšenje i pogubljenje razočaralo je i zbunilo učenike. Izgleda da je njegovo uskrnuće bilo iznenađenje. A kad se pojavio u ljudskom obliku, neki u početku „još ne verovahu, od radosti“ (Luka 24:36-41). Ipak, njegova pojavljivanja nakon uskrsenja pomogla su njegovim bliskim sledbenicima da prihvate činjenicu o njegovom uskrsenju; čak se i apostol Toma uverio da je Isus podignut (Jovan 20:24-29).
Nakon toga 11 vernih apostola „otidoše u Galileju“ (Matej 28:16; Jovan 21:1). Dok su bili tamo, Isus se „pojavi jedanput pred više od pet stotina braće“ (1. Korinćanima 15:6). Matej 28:17 spominje u tom okviru radnje da ’jedni posumnjahu‘. Zato su oni koji su još sumnjali mogli biti među tih 500 sledbenika.
Zapazimo koji je zanimljiv komentar u vezi s tim izneo Č. T. Rasel, prvi predsednik Watch Tower Society:
„Ne možemo logički pretpostaviti da su oni koji su sumnjali bili neki od jedanaest apostola, jer su se oni u potpunosti zadovoljili, temeljno uverili i tako su se izrazili ranije. Mislimo da su oni koji su sumnjali bili od ’pet stotina braće‘ prisutnih na tom dogovorenom sastanku, koji nisu imali nikakvog prethodnog kontakta s njim od njegovog uskrsenja, a neki od njih, to možemo logički pretpostaviti, bili su dosta slabiji u veri od apostola i prisnih pratilaca s kojima je Isus već razgovarao nakon svog uskrsenja. Izjava da ’neki posumnjaše‘ dokaz je iskrenosti zapisa Evanđeliste. To nam takođe pokazuje da Gospodovi sledbenici nisu bili previše lakoverni, već da su umesto toga bili spremni da pažljivo ispitaju i procene iznesene dokaze, a kasnija revnost, odlučnost i samopožrtvovan duh onih koji su verovali pružaju nam obilne dokaze iskrenosti njihovih uverenja s obzirom na uskrsenje našeg Gospoda, za koje su, kao i mi, uvideli da je sami kamen temeljac naše vere u njega. Ako Hrist nije bio podignut, naša je vera uzaludna a mi smo još uvek u svojim gresima (1. Kor. 15:17)“ (Zion’s Watch Tower and Herald of Christ’s Presence, 1. maj 1901, strana 152).
Usput možemo zapaziti da nam način na koji Matej spominje tu misao pruža dokaz pouzdanosti i poštenja Biblije. Kad neko izmišlja neki izveštaj, pobrinuće se da pruži detalje koji će doprineti tome da njegova izmišljena priča izgleda verodostojno; verovatno bi smatrao da će izostavljeni detalji ili naizgledne praznine baciti sumnju na njegovu izmišljotinu. Šta možemo reći o Mateju?
On se nije osećao obaveznim da pruži detaljno objašnjenje o svojoj napomeni da „jedni posumnjahu“. Izveštaji Marka, Luke i Jovana ne kažu ništa o tome, tako da samo Matejeva napomena može izgledati kao da obuhvata 11 apostola, kojima je i on pripadao. Međutim, Matej je pružio kratak komentar bez davanja bilo kakvog razjašnjenja. Oko 14 godina kasnije, apostol Pavle je napisao knjigu Prva Korinćanima. U svetlu detalja koji je pružio u 1. Korinćanima 15:6, verovatno ćemo doći do zaključka da oni koji su sumnjali nisu bili apostoli već učenici iz Galileje kojima se Isus još nije bio pojavio. Zato Matejev komentar da „jedni posumnjahu“ zvuči istinito; on zaista stvara utisak da se radi o poštenom piscu koji iznosi pouzdan izveštaj bez pokušaja da objasni svaki i najmanji detalj.