’Idite i stvarajte učenike‘

„Dade mi se sva vlast na nebu i na zemlji. Idite dakle i stvarajte učenike“ (MATEJ 28:18, 19).

 1, 2. (a) Koji je zadatak Isus dao svojim sledbenicima? (b) Koja ćemo pitanja razmotriti koja su u vezi sa Isusovim zapovestima?

BIO je prolećni dan u Izraelu 33. n. e. kada su se Isusovi učenici okupili na jednoj gori u Galileji. Trebalo je da njihov uskrsnuli Gospod uskoro ode na nebo, ali pre toga imao je nešto važno da im saopšti. Isus je imao jedan zadatak za njih. O kakvom se zadatku radilo? Kako su njegovi učenici reagovali na to, i kako se taj zadatak tiče nas danas?

² Isus je tom prilikom rekao ono što je zabeleženo u Mateju 28:18-20: „Dade mi se sva vlast na nebu i na zemlji. Idite dakle i stvarajte učenike od ljudi iz svih nacija, krsteći ih u ime Oca i Sina i svetog duha, učeći ih da drže sve što sam vam zapovedio. I gle, ja sam s vama sve dane do svršetka sistema stvari.“ Isus je pomenuo ’svu vlast‘, ’sve nacije‘, ’sve što je zapovedio‘ i „sve dane“. Njegove zapovesti koje uključuju ta četiri izraza dovode do nekih važnih pitanja, koja se mogu svesti na sledeća: zašto? gde? šta? i kada? Hajde da razmotrimo ova pitanja jedno po jedno.a

„Dade mi se sva vlast“

 3. Zašto treba da poslušamo zapovest da stvaramo učenike?

³ Pre svega, zašto treba da poslušamo zapovest da stvaramo učenike? Isus je rekao: „Dade mi se sva vlast na nebu i na zemlji. Idite dakle i stvarajte učenike.“ Reč „dakle“ ističe glavni razlog zbog čega treba da poslušamo tu zapovest. Razlog je taj što Isus, koji je dao tu zapovest, ima ’svu vlast‘. Šta sve uključuje ta vlast?

 4. (a) Šta sve uključuje Isusova vlast? (b) Kako treba da gledamo na zapovest da stvaramo učenike budući da znamo koliku vlast ima Isus?

⁴ Isus ima vlast nad svojom skupštinom a od 1914. vlada Božjim novouspostavljenim Kraljevstvom (Kološanima 1:13; Otkrivenje 11:15). On je arhanđeo i pod njegovom je komandom nebeska vojska koju sačinjavaju stotine miliona anđela (1. Solunjanima 4:16; 1. Petrova 3:22; Otkrivenje 19:14-16). Otac ga je ovlastio da uništi „svaku vladavinu i svaku vlast i silu“ koja se protivi Njegovim pravednim načelima (1. Korinćanima 15:24-26; Efešanima 1:20-23). Isus nema vlast samo nad živima. On je ’sudija i živima i mrtvima‘, i Bog mu je dao moć da uskrsava mrtve (Dela apostolska 10:42; Jovan 5:26-28). Nema sumnje da treba da shvatimo veoma ozbiljno zapovest koju nam je dao neko ko ima toliku vlast. Zato s puno poštovanja i spremno izvršavamo Hristovu zapovest da ’idemo i stvaramo učenike‘.

 5. (a) Kako je Petar poslušao Isusa? (b) Na koji je način Petar bio nagrađen zbog toga?

⁵ Isus je još na početku službe na zemlji na upečatljiv način poučio svoje učenike tome da će poštovanje njegove vlasti i poslušnost njegovim zapovestima voditi do blagoslova. Jednom prilikom je Petru, koji je bio ribar, rekao: „Otplovi tamo gde je duboko, pa spustite svoje mreže za lov.“ Petar je bio siguran da tamo nema ribe i zato je rekao Isusu: „Učitelju, celu noć smo se mučili i ništa nismo ulovili.“ Međutim, on je ponizno dodao: „Ali kad ti tako kažeš, spustiću mreže.“ Petar je poslušao Hristovu zapovest i ulovio je „jako mnogo riba“. To je na njega ostavilo tako snažan utisak da je ’pao k Isusovim kolenima i rekao: „Gospode, idi od mene, jer sam grešan čovek“‘. Međutim, Isus je odgovorio: „Ne boj se. Odsada ćeš loviti žive ljude“ (Luka 5:1-10; Matej 4:18). Šta možemo da naučimo iz ovog izveštaja?

 6. (a) Šta iz izveštaja o čudesnom ulovu riba učimo o tome kakvu poslušnost Isus traži? (b) Kako možemo oponašati Isusa?

⁶ Isus je Petru, Andriji i ostalim apostolima dao nalog da ’budu ribari ljudi‘ tek nakon što su zahvaljujući čudu ulovili svu tu ribu (Marko 1:16, 17). Očigledno je da Isus nije tražio slepu poslušnost. Petru i Andriji je na vrlo uverljiv način pokazao zašto treba da mu budu poslušni. Kao što je poslušnost Isusovoj zapovesti da spuste mreže dovela do izvanrednih rezultata, tako će i poslušnost njegovoj zapovesti da ’love ljude‘ dovesti do velikih blagoslova. Apostoli se nisu nimalo kolebali. Izveštaj se završava na sledeći način: „Izvukoše čamce na kopno, ostaviše sve i pođoše za njim“ (Luka 5:11). Danas, kada podstičemo druge da učestvuju u delu stvaranja učenika, mi oponašamo Isusa. Ne tražimo od ljudi da jednostavno rade ono što im kažemo, već im pružamo uverljive razloge zbog čega treba da budu poslušni ovoj Isusovoj zapovesti.

Uverljivi razlozi i ispravni motivi

 7, 8. (a) Koji su neki od biblijskih razloga za propovedanje o Kraljevstvu i stvaranje učenika? (b) Koji te stihovi naročito podstiču da i dalje propovedaš? (Vidi i fusnotu.)

⁷ Mi priznajemo Isusovu vlast i zato učestvujemo u delu propovedanja o Kraljevstvu i stvaranja učenika. Koje još biblijske razloge za obavljanje tog dela možemo navesti kada želimo da podstaknemo druge na dobra dela? Zapazi šta su rekli neki verni Svedoci iz raznih zemalja i obrati pažnju na to kako navedeni stihovi naglašavaju to što su rekli.

⁸ Roj, kršten 1951: „Kad sam se predao Jehovi, obećao sam da ću mu zauvek služiti. Želim da održim svoju reč“ (Psalam 50:14; Matej 5:37). Heder, krštena 1962: „Kada razmišljam o svemu što je Jehova učinio za mene, želim da mu verno služim i time pokažem da sam zahvalna za sve to“ (Psalam 9:2, 10-12; Kološanima 3:15). Hanelora, krštena 1954: „Svaki put kada smo u službi imamo pomoć anđela — kakva je to prednost!“ (Dela apostolska 10:30-33; Otkrivenje 14:6, 7). Onor, krštena 1969: „Kada dođe vreme da Jehova izvrši presudu, ne želim da iko iz mog kraja optuži Jehovu i njegove Svedoke da su bili nemarni i da kaže: ’Mene nikad niko nije upozorio!‘“ (Jezekilj 2:5; 3:17-19; Rimljanima 10:16, 18). Klaudio, kršten 1974: „Kada propovedamo, mi smo ’pred Božjim očima‘ i ’u Hristu‘. Prosto da ne poveruješ! Dok smo u službi imamo društvo naših najboljih Prijatelja“ (2. Korinćanima 2:17).b

 9. (a) Šta nam izveštaj o čudesnom ulovu riba, koji su imali Petar i drugi apostoli, govori o ispravnom motivu za poslušnost Hristu? (b) Koji ispravan motiv treba da nas navede da budemo poslušni Bogu i Hristu, i zašto?

⁹ Izveštaj o čudesnom ulovu riba pokazuje još i to koliko je važno da imamo ispravan motiv za poslušnost Hristu — ljubav. Isus nije otišao kada mu je Petar rekao „idi od mene, jer sam grešan čovek“, niti je osudio Petra zbog nekog greha (Luka 5:8). Čak ga nije ni iskritikovao zbog toga što ga je molio da ode. Umesto toga, Isus je ljubazno odgovorio: „Ne boj se.“ Morbidan strah ne bi bio pravi motiv za poslušnost Hristu. Nasuprot tome, Isus je rekao Petru da će on i njegovi drugovi biti korisni kao ribari ljudi. Ni mi se danas ne služimo strahom niti drugim negativnim osećanjima, kao što su krivica ili sram, da bismo prisilili druge da budu poslušni Hristu. Jehovino srce raduje isključivo poslušnost celom dušom koja se temelji na ljubavi prema njemu i Hristu (Matej 22:37).

„Stvarajte učenike od ljudi iz svih nacija“

10. (a) Koji je detalj Isusove zapovesti o stvaranju učenika predstavljao veliki izazov za njegove učenike? (b) Kako su apostoli reagovali na Isusovu zapovest?

¹⁰ Drugo pitanje koje je povezano sa ovom Hristovom zapovešću jeste: Gde treba obavljati to delo stvaranja učenika? Isus je rekao svojim sledbenicima: „Stvarajte učenike od ljudi iz svih nacija.“ Pre nego što je on došao na zemlju, ljudi iz nacija bili su dobrodošli u Izraelu ukoliko su želeli da služe Jehovi (1. Kraljevima 8:41-43). Isus je propovedao uglavnom Jevrejima, ali sada je rekao svojim sledbenicima da idu ljudima iz svih nacija. U stvari, područje za ribolov, to jest područje za propovedanje, bilo je ograničeno na „jezerce“ — to jest Jevreje — ali uskoro će obuhvatiti čitavo „more“, tačnije rečeno čovečanstvo. Iako je ova promena predstavljala izazov za Isusove učenike, oni su spremno prihvatili to što im je on rekao. Za manje od 30 godina posle Isusove smrti, apostol Pavle je napisao da se dobra vest nije propovedala samo Jevrejima već „celom stvarstvu koje je pod nebom“ (Kološanima 1:23).

11. Do kog je povećanja „područja za ribolov“ došlo početkom 20. veka?

¹¹ U skorije vreme došlo je do sličnog povećanja područja za propovedanje. Na početku 20. veka, „riba se lovila“ u svega nekoliko zemalja. Pa ipak, Hristovi sledbenici su oponašali primer hrišćana iz prvog veka i počeli su gorljivo da propovedaju i na drugim područjima (Rimljanima 15:20). Već početkom 1930-ih godina, stvarali su učenike u stotinak zemalja. „Područje za ribolov“ se danas proširilo na 235 zemalja (Marko 13:10).

„Od svih jezika“

12. Šta će prema proročanstvu iz Zaharije 8:23 predstavljati izazov?

¹² Stvaranje učenika u svim nacijama ne predstavlja izazov samo u geografskom smislu već i zbog brojnih jezika kojima ljudi govore. Jehova je preko proroka Zaharije prorekao: „U to će vreme deset ljudi od svih jezika naroda uhvatiti jednog Judejina za skut govoreći: Idemo s vama, jer saznasmo da je s vama Bog“ (Zaharija 8:23, kurziv naš). U većem ispunjenju ovog proročanstva, ’Judejin‘ predstavlja ostatak pomazanih hrišćana, dok „deset ljudi“ predstavljaju „veliko mnoštvo“c (Otkrivenje 7:9, 10; Galatima 6:16). Ovo veliko mnoštvo Hristovih učenika poticaće iz mnogih nacija i, kao što je Zaharija zapazio, govoriće mnogim jezicima. Da li je to karakteristika savremene istorije Božjeg naroda? Naravno.

13. (a) Šta se na polju jezika dogodilo među današnjim Božjim narodom? (b) Kako klasa vernog i razboritog roba reaguje na sve veću potrebu za duhovnom hranom na raznim jezicima? (Uključi i okvir „Publikacije za slepe“.)

¹³ Godine 1950, širom sveta od 5 Jehovinih svedoka, engleskim je kao maternjim jezikom govorilo oko 3. Do 1980, taj odnos se promenio. Tada je od 5 Svedoka engleskim govorilo 2, dok je danas engleski maternji jezik tek svakog petog Svedoka. Kako verni i razboriti rob reaguje na ovu promenu? Tako što obezbeđuje duhovnu hranu na sve više jezika (Matej 24:45). Na primer, 1950. godine naša literatura je bila objavljivana na 90 jezika, dok se danas taj broj povećao na oko 400. Da li je to što je veća pažnja posvećena raznim jezičkih grupama dovelo do nekih rezultata? Još kako! Svake sedmice u proseku oko 5 000 ljudi ’iz svih jezika‘ postaju Hristovi učenici! (Otkrivenje 7:9). Taj porast ne jenjava. U nekim zemljama „mreže“ donose veoma dobar ulov! (Luka 5:6; Jovan 21:6).

Služba koja donosi nagrade — možeš li da učestvuješ u njoj?

14. Kako možemo pomoći ljudima koji žive na našem području i govore nekim drugim jezikom? (Uključi i okvir „Znakovni jezik i stvaranje učenika“.)

¹⁴ S dolaskom velikog broja doseljenika u Zapadne zemlje, izazov stvaranja učenika iz ’svih jezika‘ pokucao je na vrata mnogih Svedoka (Otkrivenje 14:6). Kako možemo pomoći ljudima koji žive na našem području, ali ne govore našim jezikom? (1. Timoteju 2:4). Treba da koristimo odgovarajući ribolovački pribor, da tako kažemo. Možeš ponuditi tim ljudima literaturu na jeziku kojim govore. Ako je to izvodljivo, postaraj se da ih poseti neko od Svedoka ko govori njihovim jezikom (Dela apostolska 22:2). To je sada mnogo lakše zato što su mnogi Svedoci naučili neki drugi jezik kako bi pomogli strancima da postanu Hristovi učenici. Izveštaji pokazuju da pružanje takve pomoći donosi mnoge nagrade.

15, 16. (a) Koji primeri pokazuju da pomaganje osobama koje govore nekim stranim jezikom donosi mnoge nagrade? (b) O kojim pitanjima možemo razmišljati što se tiče službe na području gde se govori stranim jezikom?

¹⁵ Osmotri dva primera iz Holandije, gde se o Kraljevstvu organizovano propoveda na 34 jezika. Jedan bračni par Svedoka dobrovoljno se javio da učestvuje u stvaranju učenika među doseljenicima iz Poljske. Odazvalo se toliko mnogo ljudi da je muž prosto bio primoran da smanji obim posla kako bi mu ostao još jedan dan u sedmici za proučavanje Biblije sa zainteresovanim osobama. Ovaj par je ubrzo vodio preko 20 biblijskih studija svake sedmice. Oni kažu: „Služba je za nas izvor velike radosti.“ Oni koji stvaraju učenike naročito su srećni kada osobe koje čuju biblijske istine na svom jeziku izraze zahvalnost za to. Na primer, tokom jednog sastanka na vijetnamskom, jedan stariji čovek je ustao i zamolio da nešto kaže. Sa suzama u očima, obratio se Svedocima rekavši: „Hvala vam što se trudite da naučite moj jezik koji je tako težak. Mnogo sam zahvalan što pod stare dane mogu da učim o mnogim veličanstvenim stvarima iz Biblije.“

¹⁶ Zato i ne čudi što braća koja služe u skupštinama na stranim jezicima osećaju da su bogato nagrađena. Jedan bračni par iz Britanije rekao je: „Propovedanje na području gde se govori drugim jezikom jeste nešto najuzbudljivije što smo doživeli za ovih 40 godina koliko smo proveli u službi za Kraljevstvo.“ Da li bi mogao da promeniš neke okolnosti u svom životu kako bi učestvovao u ovoj divnoj službi? Ako još uvek ideš u školu, da li bi mogao da naučiš neki strani jezik i da se na taj način pripremiš za ovu vrstu službe? To ti može otvoriti vrata vrlo lepog života ispunjenog blagoslovima (Poslovice 10:22). Zašto o tome ne bi razgovarao s roditeljima?

Primena raznih metoda

17. Kako možemo doći do više ljudi na području naše skupštine?

¹⁷ Razumljivo je što većini od nas okolnosti ne dozvoljavaju da bacamo „mreže“ u područja gde se govori stranim jezikom. Međutim, možda i na području naše skupštine možemo doći do više ljudi nego što smo to mogli do sada. Kako? Ne tako što ćemo menjati poruku, već tako što ćemo menjati metode. U mnogim mestima sve je više ljudi koji žive u dobro obezbeđenim zgradama. Mnoge druge ne možemo naći kada propovedamo od kuće do kuće. Zato možda treba da bacamo svoje „mreže“ u drugo vreme ili na drugo mesto. Time oponašamo Isusa. On je pronalazio načine da razgovara s ljudima na raznim mestima (Matej 9:9; Luka 19:1-10; Jovan 4:6-15).

18. Kako se pokazalo da je svedočenje na raznim mestima delotvorno? (Uključi i okvir „Stvaranje učenika na poslovnom području“.)

¹⁸ U nekim delovima sveta, svedočenje ljudima svuda i na svakom mestu predstavlja važan metod stvaranja učenika. Oni koji imaju više iskustva u stvaranju učenika sve više pažnje posvećuju svedočenju na raznim mestima. Osim što učestvuju u službi od kuće do kuće, objavitelji sada svedoče na aerodromima, u kancelarijama, prodavnicama, na parkinzima, stanicama za gradski autobus, ulicama, u parkovima, na plažama i drugde. Dobar broj novokrštenih Svedoka s Havaja pronađeno je upravo na tim mestima. Primena raznih metoda pomaže nam da u potpunosti izvršimo Isusovu zapovest da stvaramo učenike (1. Korinćanima 9:22, 23).

19. Koje ćemo vidove opunomoćenja koje nam je Isus dao razmotriti u narednom članku?

¹⁹ Kada je Isus zapovedio svojim sledbenicima da stvaraju učenike, nije spomenuo samo zašto i gde treba da vršimo to delo već i šta treba da propovedamo i do kada to treba da radimo. Ova dva vida opunomoćenja koje nam je Isus dao biće razmotrena u narednom članku.

[Fusnote]

’Učite ih da drže sve što sam vam zapovedio‘

„Idite dakle i stvarajte učenike... učeći ih da drže sve što sam vam zapovedio“ (MATEJ 28:19, 20).

 1. O čemu su razgovarali učenik Filip i Etiopljanin?

JEDAN Etiopljanin je otputovao čak do Jerusalima. Tamo je obožavao Boga kog voli, Jehovu. Nema sumnje da je voleo i Božju nadahnutu Reč. Dok se kočijom vraćao kući, čitao je spise proroka Isaije kada mu je pristupio Filip, jedan Hristov učenik. Filip je upitao Etiopljanina: „Da li razumeš to što čitaš?“ On je odgovorio: „Kako bih mogao ako me ko ne uputi?“ Filip je onda pomogao ovom iskrenom studentu Pisma da postane Hristov učenik (Dela apostolska 8:26-39).

 2. (a) Zašto je značajan odgovor Etiopljanina? (b) Koja ćemo pitanja razmotriti u vezi sa opunomoćenjem koje je dao Hrist?

² Odgovor ovog Etiopljanina vredan je pažnje. On je rekao: „Kako bih mogao ako me ko ne uputi?“ Da, trebalo je da ga neko uputi, da mu neko pokaže put. Njegov odgovor pokazuje koliko je važno jedno uputstvo koje je Isus pomenuo kada je opunomoćio svoje sledbenike da stvaraju učenike. O kakvom se to uputstvu radi? Da bismo dobili odgovor na ovo pitanje, hajde da nastavimo razmatranje Isusovih reči koje se nalaze u 28. poglavlju Mateja. Prethodni članak je bio usredsređen na dva pitanja: zašto? i gde? Sada ćemo razmotriti još dva pitanja koja su povezana sa Hristovom zapovešću da se stvaraju učenici — šta? i kada?

„Učeći ih da drže sve što sam vam zapovedio“

 3. (a) Kako osoba može postati Hristov učenik? (b) Čemu treba da poučavamo da bismo stvarali učenike?

³ Šta treba da naučavamo, to jest čemu treba da poučavamo druge kako bismo im pomogli da postanu Hristovi učenici? Isus je zapovedio svojim sledbenicima: „Idite dakle i stvarajte učenike od ljudi iz svih nacija, krsteći ih u ime Oca i Sina i svetog duha, učeći ih da drže sve što sam vam zapovedio“ (Matej 28:19, 20). Stoga, moramo poučavati druge onome što je Hrist zapovedio.a Međutim, šta možemo učiniti kako bi neko ko je poučen Isusovim zapovestima ne samo postao već i ostao njegov učenik? Isusove pažljivo odabrane reči pomažu nam da razaznamo koji je jedan od ključnih faktora. Zapazi da on nije jednostavno rekao: ’Učite ih svemu što sam vam zapovedio.‘ Umesto toga, rekao je: ’Učite ih da drže sve što sam vam zapovedio‘ (Matej 19:17). Šta to uključuje?

 4. (a) Šta znači držati neku zapovest? (b) Objasni kako poučavamo nekoga da drži Hristove zapovesti.

⁴ Držati neku zapovest znači „uskladiti postupke“ s njom — poslušati je, to jest ispuniti je. Kako onda možemo poučiti nekoga da se drži onoga što je Hrist zapovedio? Razmisli o načinu na koji instruktor vožnje poučava svoje učenike da poštuju saobraćajne propise. On im može pričati o tim propisima i u učionici. Međutim, da bi ih poučio kako da se pridržavaju tih propisa, on mora biti s njima dok voze i dok se trude da primene ono što su naučili. Slično tome, kada s ljudima proučavamo Bibliju, mi ih poučavamo Hristovim zapovestima. Međutim, takođe je potrebno da budemo uz studente dok nastoje da primenjuju Hristove smernice u svakodnevnom životu i u službi (Jovan 14:15; 1. Jovanova 2:3). Dakle, ako želimo da potpuno izvršimo Hristovu zapovest da stvaramo učenike potrebno je da pružamo kako usmenu tako i praktičnu pouku. Tako ćemo oponašati Isusa a i samog Jehovu (Psalam 48:14; Otkrivenje 7:17).

 5. Zašto osoba s kojom proučavamo Bibliju može oklevati da prihvati Hristovu zapovest da stvara učenike?

⁵ Ako želimo da poučimo druge da drže Isusove zapovesti treba i da im pomognemo da budu poslušni zapovesti da stvaraju učenike. Za neke osobe s kojima proučavamo Bibliju to može biti zastrašujuće. Čak i ako su ranije bili aktivni članovi neke hrišćanske crkve, malo je verovatno da su ih njihovi bivši religiozni učitelji ikada poučavali da idu i stvaraju učenike. Neke crkvene vođe iskreno priznaju da su hrišćanske crkve potpuno podbacile kada se radi o poučavanju svog stada da propovedaju. Komentarišući o zapovesti koju je Isus dao svojim učenicima da idu do svih vrsta ljudi i pomažu im da postanu učenici, biblijski izučavalac Džon R. V. Stot zapazio je sledeće: „To što smo propustili da budemo poslušni ovoj zapovesti i da ispunimo njenu svrhu jeste najveći minus evangelističkih hrišćana na polju propovedanja.“ Još je dodao: „Skloni smo da izdaleka prenosimo svoju poruku. Ponekad ličimo na ljude koji sa obale dovikuju davljenicima šta da rade. Ne skačemo da ih spasemo. Plašimo se da ćemo se pokvasiti.“

 6. (a) Kako možemo oponašati Filipa dok pomažemo studentu Biblije? (b) Kako možemo pokazati zanimanje za studenta Biblije kada počne da učestvuje u delu propovedanja?

⁶ Ako je osoba s kojom proučavamo Bibliju ranije pripadala religiji čiji se članovi ’plaše da će se pokvasiti‘, možda će teško savladati strah od vode, da tako kažemo, i poslušati Hristovu zapovest da stvara učenike. Biće joj potrebna pomoć. Zato treba da budemo strpljivi dok pružamo pouku i vođstvo koje će produbiti njeno razumevanje i podstaći je na akciju, baš kao što je Filipova pouka pomogla Etiopljaninu da potpunije sagleda stvari i podstakla ga da se krsti (Jovan 16:13; Dela apostolska 8:35-38). Nadalje, želja da poučimo studente Biblije da se drže zapovesti da stvaraju učenike podstiče nas da budemo uz njih dok prave prve korake u propovedanju o Kraljevstvu (Propovednik 4:9, 10; Luka 6:40).

„Sve što sam vam zapovedio“

 7. Koje još zapovesti spadaju u poučavanje drugih da „drže sve“ što je Hrist zapovedio?

⁷ Poučavanje učenika da samo stvaraju nove učenike nije naš jedini cilj. Isus nam je rekao da poučavamo druge da „drže sve“ što je zapovedio. U to sigurno spadaju i dve najveće zapovesti — da volimo Boga i bližnjeg (Matej 22:37-39). Kako jedan novi učenik može biti poučen da drži ove zapovesti?

 8. Objasni kako novi učenik može naučiti da se povinuje zapovesti da pokazuje ljubav.

⁸ Vratimo se ponovo na poređenje o tome kako jedna osoba uči da vozi. Dok se kreće kroz saobraćaj, a instruktor je na mestu suvozača, učenik ne uči samo tako što sluša instruktora već i tako što posmatra druge vozače. Na primer, instruktor mu može skrenuti pažnju na vozača koji je ljubazno dozvolio nekome da se uključi u saobraćaj, ili na vozača koji je učtivo isključio duga svetla da ne bi zaslepio vozače koji mu dolaze u susret, ili na vozača koji spremno pomaže poznaniku čije se vozilo pokvarilo. Učenik iz takvih primera može izvući vredne pouke koje može primeniti u vožnji. Slično tome, dok novi učenik ide putem koji vodi u život on ne uči samo od svog učitelja već uči i iz dobrih primera koje pružaju drugi u skupštini (Matej 7:13, 14).

 9. Kako novi učenik može naučiti šta znači biti poslušan zapovesti da se pokazuje ljubav?

⁹ Na primer, student Biblije može zapaziti samohranu majku koja se iz petnih žila trudi da zajedno sa svojom malom decom dolazi u Dvoranu Kraljevstva. Može videti obeshrabrenu osobu koja redovno dolazi na sastanke iako se bori s depresijom, stariju udovicu koja na svaki sastanak dovozi druge starije, ili tinejdžera koji pomaže oko čišćenja Dvorane Kraljevstva. Studentu Biblije može zapasti za oko i skupštinski starešina koji savesno predvodi u službi iako ima mnogo skupštinskih odgovornosti. Može upoznati Svedoka koji je nemoćan i koji ne može da izlazi iz kuće, ali predstavlja izvor duhovnog ohrabrenja za svakoga ko ga poseti. Student može primetiti i bračni par koji pravi velike promene u životu da bi brinuo o ostarelim roditeljima. Posmatranjem takvih ljubaznih i pouzdanih hrišćana koji su spremni da pomognu, novi učenik na primerima uči šta znači slušati Hristovu zapovest da volimo Boga i bližnje, a naročito suvernike (Poslovice 24:32; Jovan 13:35; Galatima 6:10; 1. Timoteju 5:4, 8; 1. Petrova 5:2, 3). Na ovaj način, svaki član skupštine može — i treba — da poučava, kako teoretski tako i praktično (Matej 5:16).

„Sve dane do svršetka sistema stvari“

10. (a) Koliko ćemo još stvarati učenike? (b) Koji nam je primer Isus ostavio u pogledu vršenja onoga što nam je povereno?

¹⁰ Do kada treba da stvaramo učenike? Do svršetka sistema stvari (Matej 28:20). Da li ćemo uspeti da ispunimo ovaj deo opunomoćenja koje nam je Isus dao? Svi smo mi odlučni da to uradimo. U proteklim godinama spremno smo trošili svoje vreme, energiju i sredstva da bismo pronašli osobe koje imaju „ispravan stav prema večnom životu“ (Dela apostolska 13:48). Jehovini svedoci iz čitavog sveta u proseku svakog dana provedu više od tri miliona sati propovedajući o Kraljevstvu i stvarajući učenike. To činimo zato što oponašamo Isusa. On je rekao: „Moja hrana je da vršim volju onoga koji me je poslao i da dovršim njegovo delo“ (Jovan 4:34). To je i naša iskrena želja (Jovan 20:21). Ne želimo samo da započnemo delo koje nam je povereno; želimo da ga dovršimo (Matej 24:13; Jovan 17:4).

11. Šta se desilo s nekom braćom i nekim sestrama, i šta treba da se pitamo?

¹¹ Međutim, žao nam je kada vidimo kako neki suvernici slabe u duhovnom pogledu i da zbog toga više nisu kao nekada ili nisu uopšte poslušni Hristovoj zapovesti da stvaramo učenike. Postoji li neki način na koji im možemo pomoći da ponovo počnu da se druže sa skupštinom i da stvaraju učenike? (Rimljanima 15:1; Jevrejima 12:12). Način na koji je Isus pomogao apostolima koji su jedno vreme oslabili pokazuje nam šta možemo uraditi.

Pokaži brigu

12. (a) Šta su Isusovi apostoli uradili neposredno pred njegovu smrt? (b) Kako se Isus ophodio sa apostolima iako su ispoljili ozbiljne slabosti?

¹² Na samom kraju Isusove službe na zemlji, kada je već postalo jasno da će biti ubijen, apostoli su ga ’ostavili i pobegli‘. Kao što je Isus i prorekao, ’raspršili su se svako svojoj kući‘ (Marko 14:50; Jovan 16:32). Kako se Isus ophodio prema svojim drugovima koji su duhovno oslabili? Nedugo nakon uskrsenja, Isus je nekim svojim sledbenicima rekao: „Ne bojte se! Idite, javite mojoj braći, da pođu u Galileju; i onde će me videti“ (Matej 28:10). Iako su apostoli ispoljili ozbiljne slabosti, Isus ih je i dalje nazivao ’svojom braćom‘ (Matej 12:49). Nije digao ruke od njih. Time je pokazao da je milosrdan i da oprašta, baš poput Jehove (2. Kraljevima 13:23). Kako možemo oponašati Isusa?

13. Kako treba da gledamo na one koji su duhovno oslabili?

¹³ Mi takođe istinski brinemo za one koji sve manje idu u službu ili uopšte ne idu. Još uvek se sećamo svega lepog što su ti suvernici činili u prošlosti — neki od njih možda čak i decenijama (Jevrejima 6:10). Zaista nam nedostaju (Luka 15:4-7; 1. Solunjanima 2:17). Međutim, kako možemo pokazati da brinemo za njih?

14. Kako se možemo ugledati na Isusa što se tiče pomaganja slabima?

¹⁴ Isus je obeshrabrenim apostolima poručio da dođu u Galileju da bi se videli s njim. On ih je u stvari pozvao na jedan poseban sastanak (Matej 28:10). Slično tome, i mi možemo podsticati duhovno slabu braću i sestre da dolaze na sastanke hrišćanske skupštine i možda nije dovoljno da ih samo jednom podstaknemo na to. U slučaju apostola, taj poziv je imao pozitivan ishod, jer „jedanaestorica učenika odoše u Galileju na goru na koju im Isus odredi“ (Matej 28:16). Koliko se samo radujemo kada se slabiji odazovu na naše srdačne pozive i ponovo počnu da dolaze na hrišćanske sastanke! (Luka 15:6).

15. Kako možemo oponašati Isusa kada je u pitanju izražavanje dobrodošlice slabijima koji su došli na naše mesto sastajanja?

¹⁵ Kako ćemo se ponašati kada slabiji hrišćanin dođe u Dvoranu Kraljevstva? Pa, šta je Isus učinio kada je video da su apostoli, čija je vera u jednom momentu oslabila, došli na određeno mesto? „Isus im priđe i reče, govoreći“ (Matej 28:18). Nije ih samo izdaleka posmatrao već im je prišao. Zamisli koliko je apostolima laknulo kada je Isus preuzeo inicijativu! Preuzmimo i mi inicijativu i srdačno pozdravimo duhovno slabiju braću i sestre koji su se potrudili da ponovo dođu u hrišćansku skupštinu.

16. (a) Šta možemo naučiti iz načina na koji se Isus ophodio prema svojim sledbenicima? (b) Kako možemo odražavati Isusovo gledište o slabijima? (Vidi fusnotu.)

¹⁶ Šta je Isus još uradio? Prvo je dao jedno obaveštenje: „Dade mi se sva vlast.“ Zatim je dao zadatak: „Idite dakle i stvarajte učenike.“ I na kraju je obećao: „Ja sam s vama sve dane.“ Međutim, da li si primetio šta Isus nije učinio? Nije prekorio učenike zbog njihovih propusta i sumnji (Matej 28:17). Da li je taj pristup urodio plodom? Jeste. Ubrzo nakon toga, apostoli su ponovo počeli da „poučavaju i objavljuju dobru vest“ (Dela apostolska 5:42). Ako sledimo Isusov primer u pogledu toga kako je gledao na slabije i kako se ophodio s njima, i u našoj skupštini možemo videti slične izvrsne rezultateb (Dela apostolska 20:35).

„Ja sam s vama sve dane“

17, 18. Koje se ohrabrujuće misli nalaze u Isusovim rečima „ja sam s vama sve dane“?

¹⁷ Isus je na kraju svojim sledbenicima rekao „ja sam s vama sve dane“. U tim se rečima nalazi ohrabrujuća misao za sve one koji se trude da ispune njegovu zapovest da stvaraju učenike. Koliko god se neprijatelji protivili našem delu propovedanja o Kraljevstvu i kakvim god klevetama pribegavali, nemamo razloga za strah. Zašto? Isus, naš Vođa, koji ima ’svu vlast na nebu i na zemlji‘ uz nas je da bi nam pružao podršku!

¹⁸ To što nam je Isus obećao da će biti ’s nama sve dane‘ predstavlja i veliku utehu. Dok se trudimo da izvršavamo njegovu zapovest da stvaramo učenike ne doživljavamo samo radost već i tugu (2. Letopisa 6:29). Neki od nas su žalosni zbog smrti voljene osobe (Postanje 23:2; Jovan 11:33-36). Drugi se bore sa starošću, jer ih zdravlje i snaga sve više izdaju (Propovednik 12:3-8). Ima i onih koji doživljavaju periode depresije (1. Solunjanima 5:14). I sve je više nas koji imamo ozbiljne ekonomske teškoće. No i pored svih tih izazova, uspešni smo u službi zato što je Isus s nama „sve dane“, dakle čak i u onim danima kada nam je užasno teško (Matej 11:28-30).

19. (a) Koja nam je uputstva dao Isus kada nas je opunomoćio da stvaramo učenike? (b) Šta nam omogućava da ispunimo opunomoćenje koje nam je dao Hrist?

¹⁹ Kao što smo videli u ovom i prethodnom članku, opunomoćenje koje nam je Isus dao da stvaramo učenike uključuje mnogo toga. Rekao nam je zašto i gde treba da obavljamo taj zadatak. Rekao nam je i šta treba da naučavamo i do kada to treba da radimo. Iskreno rečeno, ispunjavanje tog važnog zadatka za koji smo opunomoćeni predstavlja izazov. Međutim, zahvaljujući načinu na koji Isus sprovodi svoju vlast kao i tome što je on sada prisutan mi se možemo prihvatiti tog izazova! Zar se ne slažeš s tim?

[Fusnote]