’Učite ih da drže sve što sam vam zapovedio‘

„Idite dakle i stvarajte učenike... učeći ih da drže sve što sam vam zapovedio“ (MATEJ 28:19, 20).

 1. O čemu su razgovarali učenik Filip i Etiopljanin?

JEDAN Etiopljanin je otputovao čak do Jerusalima. Tamo je obožavao Boga kog voli, Jehovu. Nema sumnje da je voleo i Božju nadahnutu Reč. Dok se kočijom vraćao kući, čitao je spise proroka Isaije kada mu je pristupio Filip, jedan Hristov učenik. Filip je upitao Etiopljanina: „Da li razumeš to što čitaš?“ On je odgovorio: „Kako bih mogao ako me ko ne uputi?“ Filip je onda pomogao ovom iskrenom studentu Pisma da postane Hristov učenik (Dela apostolska 8:26-39).

 2. (a) Zašto je značajan odgovor Etiopljanina? (b) Koja ćemo pitanja razmotriti u vezi sa opunomoćenjem koje je dao Hrist?

² Odgovor ovog Etiopljanina vredan je pažnje. On je rekao: „Kako bih mogao ako me ko ne uputi?“ Da, trebalo je da ga neko uputi, da mu neko pokaže put. Njegov odgovor pokazuje koliko je važno jedno uputstvo koje je Isus pomenuo kada je opunomoćio svoje sledbenike da stvaraju učenike. O kakvom se to uputstvu radi? Da bismo dobili odgovor na ovo pitanje, hajde da nastavimo razmatranje Isusovih reči koje se nalaze u 28. poglavlju Mateja. Prethodni članak je bio usredsređen na dva pitanja: zašto? i gde? Sada ćemo razmotriti još dva pitanja koja su povezana sa Hristovom zapovešću da se stvaraju učenici — šta? i kada?

„Učeći ih da drže sve što sam vam zapovedio“

 3. (a) Kako osoba može postati Hristov učenik? (b) Čemu treba da poučavamo da bismo stvarali učenike?

³ Šta treba da naučavamo, to jest čemu treba da poučavamo druge kako bismo im pomogli da postanu Hristovi učenici? Isus je zapovedio svojim sledbenicima: „Idite dakle i stvarajte učenike od ljudi iz svih nacija, krsteći ih u ime Oca i Sina i svetog duha, učeći ih da drže sve što sam vam zapovedio“ (Matej 28:19, 20). Stoga, moramo poučavati druge onome što je Hrist zapovedio.a Međutim, šta možemo učiniti kako bi neko ko je poučen Isusovim zapovestima ne samo postao već i ostao njegov učenik? Isusove pažljivo odabrane reči pomažu nam da razaznamo koji je jedan od ključnih faktora. Zapazi da on nije jednostavno rekao: ’Učite ih svemu što sam vam zapovedio.‘ Umesto toga, rekao je: ’Učite ih da drže sve što sam vam zapovedio‘ (Matej 19:17). Šta to uključuje?

 4. (a) Šta znači držati neku zapovest? (b) Objasni kako poučavamo nekoga da drži Hristove zapovesti.

⁴ Držati neku zapovest znači „uskladiti postupke“ s njom — poslušati je, to jest ispuniti je. Kako onda možemo poučiti nekoga da se drži onoga što je Hrist zapovedio? Razmisli o načinu na koji instruktor vožnje poučava svoje učenike da poštuju saobraćajne propise. On im može pričati o tim propisima i u učionici. Međutim, da bi ih poučio kako da se pridržavaju tih propisa, on mora biti s njima dok voze i dok se trude da primene ono što su naučili. Slično tome, kada s ljudima proučavamo Bibliju, mi ih poučavamo Hristovim zapovestima. Međutim, takođe je potrebno da budemo uz studente dok nastoje da primenjuju Hristove smernice u svakodnevnom životu i u službi (Jovan 14:15; 1. Jovanova 2:3). Dakle, ako želimo da potpuno izvršimo Hristovu zapovest da stvaramo učenike potrebno je da pružamo kako usmenu tako i praktičnu pouku. Tako ćemo oponašati Isusa a i samog Jehovu (Psalam 48:14; Otkrivenje 7:17).

 5. Zašto osoba s kojom proučavamo Bibliju može oklevati da prihvati Hristovu zapovest da stvara učenike?

⁵ Ako želimo da poučimo druge da drže Isusove zapovesti treba i da im pomognemo da budu poslušni zapovesti da stvaraju učenike. Za neke osobe s kojima proučavamo Bibliju to može biti zastrašujuće. Čak i ako su ranije bili aktivni članovi neke hrišćanske crkve, malo je verovatno da su ih njihovi bivši religiozni učitelji ikada poučavali da idu i stvaraju učenike. Neke crkvene vođe iskreno priznaju da su hrišćanske crkve potpuno podbacile kada se radi o poučavanju svog stada da propovedaju. Komentarišući o zapovesti koju je Isus dao svojim učenicima da idu do svih vrsta ljudi i pomažu im da postanu učenici, biblijski izučavalac Džon R. V. Stot zapazio je sledeće: „To što smo propustili da budemo poslušni ovoj zapovesti i da ispunimo njenu svrhu jeste najveći minus evangelističkih hrišćana na polju propovedanja.“ Još je dodao: „Skloni smo da izdaleka prenosimo svoju poruku. Ponekad ličimo na ljude koji sa obale dovikuju davljenicima šta da rade. Ne skačemo da ih spasemo. Plašimo se da ćemo se pokvasiti.“

 6. (a) Kako možemo oponašati Filipa dok pomažemo studentu Biblije? (b) Kako možemo pokazati zanimanje za studenta Biblije kada počne da učestvuje u delu propovedanja?

⁶ Ako je osoba s kojom proučavamo Bibliju ranije pripadala religiji čiji se članovi ’plaše da će se pokvasiti‘, možda će teško savladati strah od vode, da tako kažemo, i poslušati Hristovu zapovest da stvara učenike. Biće joj potrebna pomoć. Zato treba da budemo strpljivi dok pružamo pouku i vođstvo koje će produbiti njeno razumevanje i podstaći je na akciju, baš kao što je Filipova pouka pomogla Etiopljaninu da potpunije sagleda stvari i podstakla ga da se krsti (Jovan 16:13; Dela apostolska 8:35-38). Nadalje, želja da poučimo studente Biblije da se drže zapovesti da stvaraju učenike podstiče nas da budemo uz njih dok prave prve korake u propovedanju o Kraljevstvu (Propovednik 4:9, 10; Luka 6:40).

„Sve što sam vam zapovedio“

 7. Koje još zapovesti spadaju u poučavanje drugih da „drže sve“ što je Hrist zapovedio?

⁷ Poučavanje učenika da samo stvaraju nove učenike nije naš jedini cilj. Isus nam je rekao da poučavamo druge da „drže sve“ što je zapovedio. U to sigurno spadaju i dve najveće zapovesti — da volimo Boga i bližnjeg (Matej 22:37-39). Kako jedan novi učenik može biti poučen da drži ove zapovesti?

 8. Objasni kako novi učenik može naučiti da se povinuje zapovesti da pokazuje ljubav.

⁸ Vratimo se ponovo na poređenje o tome kako jedna osoba uči da vozi. Dok se kreće kroz saobraćaj, a instruktor je na mestu suvozača, učenik ne uči samo tako što sluša instruktora već i tako što posmatra druge vozače. Na primer, instruktor mu može skrenuti pažnju na vozača koji je ljubazno dozvolio nekome da se uključi u saobraćaj, ili na vozača koji je učtivo isključio duga svetla da ne bi zaslepio vozače koji mu dolaze u susret, ili na vozača koji spremno pomaže poznaniku čije se vozilo pokvarilo. Učenik iz takvih primera može izvući vredne pouke koje može primeniti u vožnji. Slično tome, dok novi učenik ide putem koji vodi u život on ne uči samo od svog učitelja već uči i iz dobrih primera koje pružaju drugi u skupštini (Matej 7:13, 14).

 9. Kako novi učenik može naučiti šta znači biti poslušan zapovesti da se pokazuje ljubav?

⁹ Na primer, student Biblije može zapaziti samohranu majku koja se iz petnih žila trudi da zajedno sa svojom malom decom dolazi u Dvoranu Kraljevstva. Može videti obeshrabrenu osobu koja redovno dolazi na sastanke iako se bori s depresijom, stariju udovicu koja na svaki sastanak dovozi druge starije, ili tinejdžera koji pomaže oko čišćenja Dvorane Kraljevstva. Studentu Biblije može zapasti za oko i skupštinski starešina koji savesno predvodi u službi iako ima mnogo skupštinskih odgovornosti. Može upoznati Svedoka koji je nemoćan i koji ne može da izlazi iz kuće, ali predstavlja izvor duhovnog ohrabrenja za svakoga ko ga poseti. Student može primetiti i bračni par koji pravi velike promene u životu da bi brinuo o ostarelim roditeljima. Posmatranjem takvih ljubaznih i pouzdanih hrišćana koji su spremni da pomognu, novi učenik na primerima uči šta znači slušati Hristovu zapovest da volimo Boga i bližnje, a naročito suvernike (Poslovice 24:32; Jovan 13:35; Galatima 6:10; 1. Timoteju 5:4, 8; 1. Petrova 5:2, 3). Na ovaj način, svaki član skupštine može — i treba — da poučava, kako teoretski tako i praktično (Matej 5:16).

„Sve dane do svršetka sistema stvari“

10. (a) Koliko ćemo još stvarati učenike? (b) Koji nam je primer Isus ostavio u pogledu vršenja onoga što nam je povereno?

¹⁰ Do kada treba da stvaramo učenike? Do svršetka sistema stvari (Matej 28:20). Da li ćemo uspeti da ispunimo ovaj deo opunomoćenja koje nam je Isus dao? Svi smo mi odlučni da to uradimo. U proteklim godinama spremno smo trošili svoje vreme, energiju i sredstva da bismo pronašli osobe koje imaju „ispravan stav prema večnom životu“ (Dela apostolska 13:48). Jehovini svedoci iz čitavog sveta u proseku svakog dana provedu više od tri miliona sati propovedajući o Kraljevstvu i stvarajući učenike. To činimo zato što oponašamo Isusa. On je rekao: „Moja hrana je da vršim volju onoga koji me je poslao i da dovršim njegovo delo“ (Jovan 4:34). To je i naša iskrena želja (Jovan 20:21). Ne želimo samo da započnemo delo koje nam je povereno; želimo da ga dovršimo (Matej 24:13; Jovan 17:4).

11. Šta se desilo s nekom braćom i nekim sestrama, i šta treba da se pitamo?

¹¹ Međutim, žao nam je kada vidimo kako neki suvernici slabe u duhovnom pogledu i da zbog toga više nisu kao nekada ili nisu uopšte poslušni Hristovoj zapovesti da stvaramo učenike. Postoji li neki način na koji im možemo pomoći da ponovo počnu da se druže sa skupštinom i da stvaraju učenike? (Rimljanima 15:1; Jevrejima 12:12). Način na koji je Isus pomogao apostolima koji su jedno vreme oslabili pokazuje nam šta možemo uraditi.

Pokaži brigu

12. (a) Šta su Isusovi apostoli uradili neposredno pred njegovu smrt? (b) Kako se Isus ophodio sa apostolima iako su ispoljili ozbiljne slabosti?

¹² Na samom kraju Isusove službe na zemlji, kada je već postalo jasno da će biti ubijen, apostoli su ga ’ostavili i pobegli‘. Kao što je Isus i prorekao, ’raspršili su se svako svojoj kući‘ (Marko 14:50; Jovan 16:32). Kako se Isus ophodio prema svojim drugovima koji su duhovno oslabili? Nedugo nakon uskrsenja, Isus je nekim svojim sledbenicima rekao: „Ne bojte se! Idite, javite mojoj braći, da pođu u Galileju; i onde će me videti“ (Matej 28:10). Iako su apostoli ispoljili ozbiljne slabosti, Isus ih je i dalje nazivao ’svojom braćom‘ (Matej 12:49). Nije digao ruke od njih. Time je pokazao da je milosrdan i da oprašta, baš poput Jehove (2. Kraljevima 13:23). Kako možemo oponašati Isusa?

13. Kako treba da gledamo na one koji su duhovno oslabili?

¹³ Mi takođe istinski brinemo za one koji sve manje idu u službu ili uopšte ne idu. Još uvek se sećamo svega lepog što su ti suvernici činili u prošlosti — neki od njih možda čak i decenijama (Jevrejima 6:10). Zaista nam nedostaju (Luka 15:4-7; 1. Solunjanima 2:17). Međutim, kako možemo pokazati da brinemo za njih?

14. Kako se možemo ugledati na Isusa što se tiče pomaganja slabima?

¹⁴ Isus je obeshrabrenim apostolima poručio da dođu u Galileju da bi se videli s njim. On ih je u stvari pozvao na jedan poseban sastanak (Matej 28:10). Slično tome, i mi možemo podsticati duhovno slabu braću i sestre da dolaze na sastanke hrišćanske skupštine i možda nije dovoljno da ih samo jednom podstaknemo na to. U slučaju apostola, taj poziv je imao pozitivan ishod, jer „jedanaestorica učenika odoše u Galileju na goru na koju im Isus odredi“ (Matej 28:16). Koliko se samo radujemo kada se slabiji odazovu na naše srdačne pozive i ponovo počnu da dolaze na hrišćanske sastanke! (Luka 15:6).

15. Kako možemo oponašati Isusa kada je u pitanju izražavanje dobrodošlice slabijima koji su došli na naše mesto sastajanja?

¹⁵ Kako ćemo se ponašati kada slabiji hrišćanin dođe u Dvoranu Kraljevstva? Pa, šta je Isus učinio kada je video da su apostoli, čija je vera u jednom momentu oslabila, došli na određeno mesto? „Isus im priđe i reče, govoreći“ (Matej 28:18). Nije ih samo izdaleka posmatrao već im je prišao. Zamisli koliko je apostolima laknulo kada je Isus preuzeo inicijativu! Preuzmimo i mi inicijativu i srdačno pozdravimo duhovno slabiju braću i sestre koji su se potrudili da ponovo dođu u hrišćansku skupštinu.

16. (a) Šta možemo naučiti iz načina na koji se Isus ophodio prema svojim sledbenicima? (b) Kako možemo odražavati Isusovo gledište o slabijima? (Vidi fusnotu.)

¹⁶ Šta je Isus još uradio? Prvo je dao jedno obaveštenje: „Dade mi se sva vlast.“ Zatim je dao zadatak: „Idite dakle i stvarajte učenike.“ I na kraju je obećao: „Ja sam s vama sve dane.“ Međutim, da li si primetio šta Isus nije učinio? Nije prekorio učenike zbog njihovih propusta i sumnji (Matej 28:17). Da li je taj pristup urodio plodom? Jeste. Ubrzo nakon toga, apostoli su ponovo počeli da „poučavaju i objavljuju dobru vest“ (Dela apostolska 5:42). Ako sledimo Isusov primer u pogledu toga kako je gledao na slabije i kako se ophodio s njima, i u našoj skupštini možemo videti slične izvrsne rezultateb (Dela apostolska 20:35).

„Ja sam s vama sve dane“

17, 18. Koje se ohrabrujuće misli nalaze u Isusovim rečima „ja sam s vama sve dane“?

¹⁷ Isus je na kraju svojim sledbenicima rekao „ja sam s vama sve dane“. U tim se rečima nalazi ohrabrujuća misao za sve one koji se trude da ispune njegovu zapovest da stvaraju učenike. Koliko god se neprijatelji protivili našem delu propovedanja o Kraljevstvu i kakvim god klevetama pribegavali, nemamo razloga za strah. Zašto? Isus, naš Vođa, koji ima ’svu vlast na nebu i na zemlji‘ uz nas je da bi nam pružao podršku!

¹⁸ To što nam je Isus obećao da će biti ’s nama sve dane‘ predstavlja i veliku utehu. Dok se trudimo da izvršavamo njegovu zapovest da stvaramo učenike ne doživljavamo samo radost već i tugu (2. Letopisa 6:29). Neki od nas su žalosni zbog smrti voljene osobe (Postanje 23:2; Jovan 11:33-36). Drugi se bore sa starošću, jer ih zdravlje i snaga sve više izdaju (Propovednik 12:3-8). Ima i onih koji doživljavaju periode depresije (1. Solunjanima 5:14). I sve je više nas koji imamo ozbiljne ekonomske teškoće. No i pored svih tih izazova, uspešni smo u službi zato što je Isus s nama „sve dane“, dakle čak i u onim danima kada nam je užasno teško (Matej 11:28-30).