Zadivljujuća sveobuhvatnost Božje dobrote

BOG je dobar! Koliko puta si čuo ovaj izraz ili si ga čak i sam koristio? Ali da li si ikada razmišljao o sveobuhvatnosti Božje dobrote u tvoju korist? Takvo razmišljanje produbljuje naše cenjenje osobina Boga koga obožavamo.

Ipak, prvo treba da razumemo šta je dobrota. Dobrota je, naravno, osobina onoga koji je dobar, a suprotno onome koji je zao. Ali dobrota je više od toga. To je aktivna osobina. Dobra osoba čini dobro. I Bog u svojoj dobroti čini za nas mnogo dobrih stvari, čime zagreva naša srca i privlači nas.

Širok raspon Božje dobrote vidi se iz njegovih reči Mojsiju u divljini Sinaja. Tu je obećao svom vernom slugi: „Sam ću ja prouzrokovati da sva moja dobrota prođe pred tvojim licem.“ Ispunjavajući to obećanje i upotrebljavajući svoje vlastito ime, Bog dalje kaže: „Jehova, Jehova, Bog milosrdan i milostiv, spor na gnjev i obilan u privrženoj ljubavi i istini, koji čuva privrženu ljubav za hiljade, oprašta grešku i prestup i greh, ali nikako neće dati izuzeće od kazne“ (2. Mojsijeva 33:19, NS; 34:6, 7, NS).

Dakle, Božja dobrota uključuje njegovu milost kao i milosrđe, privrženu ljubav i istinu. Osim toga, njegova dobrota je vidljiva i zato jer je „spor na gnjev“, ima veliku strpljivost. To međutim ne znači da on liči na previše popustljivog roditelja, koji dopušta da se greh nesmetano večno nastavlja. „Nikako neće dati izuzeće od kazne“ grešnicima koji se ne kaju. Dobar Bog ne može dozvoliti da zlo nesmetano postoji.

Obilje Božje dobrote

Razmotrimo sada neke od načina na koje je Bog pokazao svoju dobrotu. Kao prvo, bio je dobar prema ljudima kad je stvorio Zemlju. On nije samo pripremio stvari neophodne za ljudski život. Štaviše, on je bogato snabdeo našu planetu, tako da život na njoj učini pravim zadovoljstvom. Dao je piće i hranu u mnogo oblika. Učinio je oduševljavajuću raznolikost životinja i ptica, i stvorio je cveće koje dodaje boju i lepotu našoj okolini. Osim toga, načinio je mnoge različite pejzaže koje je uživanje gledati. Zaista, svaki put kad vidimo veličanstveni zalazak sunca ili čudesne formacije oblaka, vidimo dokaze Božje dobrote!

Kad je stvorio čoveka i ženu ponovo je došla do izražaja Božja dobrota. On je dao Adamu i Evi savršena, zdrava tela i smestio ih u Edenski vrt. Zatim im je poverio uzbudljiv i izazovan zadatak: „Napunite zemlju i sebi je podvrgnite.“ On je, dakle, pred njih postavio izgled da večno uživaju život na rajskoj Zemlji među svojim mnogobrojnim potomstvom (1. Mojsijeva 1:26-28, NS; 2:7-9). Kakav predivan svadbeni poklon za prvi ljudski par!

Čak i kad su se Adam i Eva pobunili, Bog ih nije potpuno napustio. Da ih je u tom trenutku kaznio trenutnom smrću, on bi učinio samo ono što je pravo. Međutim, on je bio dobar prema sada grešnom ljudskom paru. Dopustio im je da žive još neko vreme i da imaju decu (1. Mojsijeva 5:1-5).

Štaviše, Božja dobrota prema palom čovečanstvu nastavila se sve do sada. Kao što je kralj David rekao: „Jehova je dobar prema svima, i njegove su milosti nad svim njegovim delima“ (Psalam 145:9, NS). On pruža obilno, tako da ljudski život može da se nastavi na njegovom posedu, Zemlji. Isus je rekao Jevrejima svog vremena: ’Vaš Otac koji je na nebesima . . . čini da njegovo sunce izlazi i zlim ljudima i dobrim i da kiša pada i pravednima i nepravednima‘ (Matej 5:45, NS). Svaka glad ili oskudica koji postoje nisu zato jer je Bog propustio da učini pripreme za čovečanstvo. Oni postoje zbog pokvarenosti, okrutnosti i neefikasnosti ljudi.

Bog takođe dopušta čovečanstvu da eksploatiše zemljino rudno bogatstvo i nije od njih sakrio određenu meru razumevanja zvezdanih nebesa i materijalnog sveta. Zaista, Jehova je dobar za čovečanstvo, iako mnogi drsko kažu da nema Boga, a drugi zloupotrebljavaju njegovu dobrotu za sebične ciljeve čak do te mere da ugnjetavaju druge ljude (Psalam 14:1).

Božja dobrota prema onima koji veruju

Ako je, dakle, Bog dobar prema čovečanstvu generalno, njegovi postupci s onima koji veruju zaista greju srce. Kao prvo, kad su se Adam i Eva pobunili, Bog je prorekao da će se pojaviti „seme“ koje će konačno savladati loše posledice njihovog greha (1. Mojsijeva 3:15). Kako je vreme prolazilo, mnogi Adamovi potomci verno su obožavali Boga uprkos svojoj nesavršenosti, i to rano proročanstvo im je dalo nadu za bolju budućnost. Jedan od tih vernih obožavalaca, Avraham, čak je nazvan ’Jehovinim prijateljem‘ (Jakov 2:23, NS).

Bog je obećao Avrahamu da će njegovi potomci prerasti u mnoge narode i da će glavna linija njegovih potomaka naslediti zemlju Hanan. U ispunjenju ovoga, Izraelci, Avrahamovi potomci, kasnije su bili organizovani u naciju (1. Mojsijeva 17:3-8; 2. Mojsijeva 19:6). Bog je ponovo bio dobar prema toj novoj naciji, izbavivši ih iz ropstva u Egiptu, štiteći ih u divljini, pripremivši im zakon i sveštenstvo, i konačno, davši im plodnu zemlju Hanan kao nasledstvo.

Konačno, Izrael je postao kraljevstvo, i Jehova je poverio njegovom trećem kralju, Solomunu, da izgradi hram u Jerusalimu kao svetski centar za obožavanje Njega. Kad je hram bio završen, održana je veličanstvena ceremonija posvećenja i radostan praznik. Nakon toga, kaže zapis, Izraelci su ’počeli blagosiljati kralja i odlaziti svojim kućama veseleći se i osećajući radost u srcu zbog sve dobrote koju je pružio Jehova‘ (1. Carevima 8:66, NS). Bilo je i drugih prilika kad su srca Izraelaca bila prepuna zbog Božje dobrote prema njima.

Ipak, na žalost, oni nisu uvek cenili svoju prednost da su obožavaoci jednog pravog Boga. Konačno su Izraelci kao celina postali neverni, i 607. godine pre n. e. Jehova je dozvolio da budu odvedeni kao zarobljenici u Vavilon. Kao što je Bog rekao Mojsiju, baš zbog svoje dobrote On „nikako neće dati izuzeće od kazne“ (2. Mojsijeva 34:7, NS).

Međutim, nakon 70 godina Bog je ljubazno doveo verni ostatak Izraelaca nazad u njihovu zemlju. Šta ga je pokrenulo da to učini? Njegova dobrota. Jeremija je proročanski pisao o Izraelskom povratku iz Vavilona: „Oni će sigurno doći i uzvikivati radosno na visini Sionskoj i postaće blistavi zbog Jehovine dobrote.“ Prorok nastavlja: „Moj će vlastiti narod biti zadovoljen mojom dobrotom, reč je Jehovina“ (Jeremija 31:12, 14, NS).

Konačno, Isus je došao na Zemlju i pokazao da je on „seme“ iz proročanstva izrečenog još u Edenu (1. Mojsijeva 3:15). Biblija kaže: „Bog je toliko ljubio svet da je dao svog jedinorođenog Sina, da ko god pokazuje veru u njega ne bude uništen, nego da ima večni život“ (Jovan 3:16, NS). Smrt Isusa je omogućila otkupninu za ljude, da ih otkupi iz greha i povrati u savršenstvo. Tako će loše posledice Adamovog greha konačno da budu nadvladane. Kao što je Pavle pisao Rimljanima: „Kroz neposlušnost jednog čoveka mnogi [su] učinjeni grešnicima, tako će i kroz poslušnost jednog čoveka mnogi biti učinjeni pravednima“ (Rimljanima 5:19, NS). Zahvaljujući Božjoj dobroti ljudi iskrenog srca sad imaju nadu za postizanje večnog života. Oni mogu da postanu čak i Božji prijatelji, kao što je bio Avraham.

Bog nastavlja čak i danas da pokazuje dobrotu onima koji ga obožavaju. On daje savet kroz Bibliju da im pomogne u rešavanju njihovih problema (Psalam 119:105). On nudi besplatan dar svog duha kako bi im pomogao da udovolje njegovim pravednim merilima. On takođe otkriva svoje namere, pa se pravi hrišćani raduju novom svetu pravednosti koji će da nastupi nakon što ovaj stari svet prođe (Priče Solomonove 4:18; 2. Petrova 3:13). Hrišćani se uzdaju u to jer im je Bog u svojoj dobroti otkrio te stvari kroz svoju nepogrešivu Reč (2. Timoteju 3:16).

Da, razmišljanje o Božjoj dobroti sigurno greje naša srca i privlači nas njemu, ali se postavlja i jedno pitanje:

Koliko će da ti koristi Božja dobrota?

Ustvari, bez obzira ko si, već sad se koristiš Božjom dobrotom. Dišeš, jedeš, piješ, raduješ se životu — sve su to darovi od Boga. Međutim, da li imaš najveću moguću korist? Ne zaboravi, Božja dobrota prema Adamu i Evi bila je ograničena nakon što su pogrešili. Slično tome, on će da ograniči svoju darežljivost prema nama ukoliko na pravi način ne odgovorimo na njegovu ljubaznost. Kako to možemo učiniti?

Psalmist se molio: „Nauči me svojoj dobroti, razboritosti i znanju, jer pokazujem veru u tvoje zapovesti“ (Psalam 119:66, NS). To bi trebala da bude i naša molitva. I mi treba da naučimo da budemo dobri, kao Bog. Pavle je pozivao: „Postanite oponašatelji Boga, kao ljubljena deca“ (Efescima 5:1, NS).

To činimo kao prvo proučavajući Bibliju, da naučimo šta je dobrota. Nakon toga, tražimo Božju pomoć u razvijanju te osobine. Dobrota je plod duha, zajedno sa ’ljubavlju, radošću, mirom, velikom strpljivošću . . . verom, blagošću [i] samosavladavanjem‘ (Galatima 5:22, 23, NS). Možemo razvijati sve te osobine oslanjajući se na Božji duh, proučavajući Bibliju koja je nadahnuta od Boga, moleći mu se za pomoć i družeći se sa hrišćanima koji su istomišljenici (Psalam 1:1-3; 1. Solunjanima 5:17; Jevrejima 10:24, 25).

Biblija takođe kaže: „Oni će žuboriti spominjući obilje tvoje dobrote, i zbog tvoje pravednosti uzvikivaće radosno“ (Psalam 145:7, NS). Da, Bog očekuje od nas da govorimo drugima o njegovoj dobroti. Trebali bi slobodno da govorimo o našem nebeskom Ocu.

Konačno, ne bi smeli da zloupotrebimo Božju dobrotu. Tačno je da Jehova oprašta grešnicima. Kralj David je bio uveren u povoljni odgovor kad se molio: „Greha moje mladosti i mojih protivljenja nemoj se opominjati. Prema svojoj privrženoj ljubavi seti me se, radi dobrote svoje, o Jehova“ (Psalam 25:7, NS). Da li to znači da možemo dozvoliti da činimo greške očekujući sa sigurnošću Božji oproštaj? Nikako. Ne zaboravimo da Božja dobrota znači da „nikako neće dati izuzeće od kazne“ grešnicima koji se ne kaju.

Uživati Božju dobrotu

Kad jednom potpuno iskusimo Božju dobrotu, kako su samo naša srca privučena njemu! Ohrabreni smo da sledimo dobro upozorenje apostola Pavla: „Hodajte kao deca svetla, jer se plod svetla sastoji od svake vrste dobrote i pravednosti i istine“ (Efescima 5:8, 9, NS).

Svaki dan smo svesni Božje brige pune ljubavi za nas. Čak i pod najtežim okolnostima, znamo da on neće napustiti one koji ga ljube. Da, mi doživljavamo isti uzvišen duševni mir kao i psalmist: „Sigurno će me dobrota i privržena ljubav pratiti sve dane mojega života; i stanovaću u domu Jehovinom zadugo“ (Psalam 23:6, NS).