Kako Hristovo preobraženje utiče na tebe

Četiri čoveka upravo su se popela na visoku goru. Na tim visinama se dogodilo nešto začuđujuće. Dok su trojica zapanjenih učenika Isusa Hrista posmatrala, on je pred njihovim očima doživeo promenu. Poslušaj kako pisac Evanđelja Marko izveštava o tom uzbudljivom događaju:

„POSLE šest dana uze Isus Petra, Jakova i Jovana, i izvede ih na goru visoku, same, i preobrazi se pred njima. Haljine njegove postadoše sjajne i tako bele, kao što ne može belilac ubeliti na zemlji. I ukaza im se Ilija s Mojsijem koji razgovarahu s Isusom. Petar progovori, i reče Isusu: Rabi! dobro je što smo ovde; da načinimo tri senice, jednu za tebe, jednu za Mojsija i jednu za Iliju. Jer on nije znao šta govori, jer ih beše obuzeo strah. I dođe oblak te ih zakloni, i iziđe glas iz oblaka: Ovo je sin moj ljubljeni, njega poslušajte! Učenici pogledaše odmah unaokolo, ali ne videše nego Isusa sama“ (Marko 9:2-8).

Zamisli samo! Isusovo lice sijalo je kao samo sunce (Matej 17:2). Njegove su se haljine blistale, „kao što ne može belilac ubeliti na zemlji“. Čuo se zvuk Božjeg moćnog glasa koji iznosi objavu o svom Sinu. Kakav zadivljujući događaj!

Grčka reč ovde prevedena sa „preobrazi“ znači „promeniti u drugi oblik“. Ona se pojavljuje i u Rimljanima 12:2, gde se hrišćanima savetuje da se ’preoblikuju‘ menjajući svoje misli (An Expository Dictionary of New Testament Words, od V. E. Vajna (W. E. Vine), IV deo, strana 148).

Da, zbio se dramatičan događaj kada se Isus preobrazio neko vreme posle proslave Pashe 32. n. e. Šta je dovelo do tog čuda? Da li je ono imalo posebnu svrhu? Zašto su bili uključeni Mojsije i Ilija? I kako Hristovo preobraženje utiče na tebe?

Prethodni događaji

Pre nego što su uzašli na goru, Isus i njegovi učenici bili su u blizini Cezareje Filipove. Pošto je taj grad oko 25 kilometara jugozapadno od gore Hermon, preobraženje se možda dogodilo na jednom od njenih visokih brda.

Dok su hodali prema ’visokoj gori‘, Isus je pitao svoje učenike: „Ko govore ljudi da sam ja?“ Oni su odgovorili: „Jovan Krstite[lj]ij, a drugi... Ilija, a drugi: Koji od proroka.“ Zatim je Hrist pitao: „A vi... šta velite, ko sam ja?“ Petar je odgovorio: „Ti si Hristos.“ Nato im Isus „strogo preporuči da nikome to ne kazuju za njega... Tada im poče kazivati da Sin čovečji treba mnogo da pretrpi, i da ga odbace starešine, prvosveštenici i književnici, i da bude ubijen, a trećeg dana da će uskrsnuti“ (Marko 8:27-31).

Isus je nadalje izrekao sledeće obećanje: „Ima nekih među ovima što stoje ovde, koji neće umreti dok ne vide kraljevstvo Božje da dođe u sili“ (Marko 9:1; Matej 16:28). To se obećanje ispunilo „posle šest dana“, kada se Isus molio i preobrazio pred Petrom, Jakovom i Jovanom. Luka kaže da se to dogodilo „osam dana“ posle, očigledno zato što je uključio dan izricanja obećanja i dan njegovog ispunjenja (Matej 17:1, 2; Marko 9:2; Luka 9:28).

Nije san ili nerealnost

Isusovo preobraženje nije bilo san. Tri apostola ne bi mogla imati isti san, a Isus je to nazvao ’viđenjem‘. To ne uključuje nerealnost, jer je grčka reč upotrebljena u Mateju 17:9 na drugim mestima prevedena sa ’prizor‘ (Dela 7:31, NW). Zato su posmatrači bili potpuno budni i svojim očima i ušima zaista su videli i čuli ono što se odvijalo (Luka 9:32).

Potpuno budan ali neznajući šta da kaže, Petar je predložio da podignu tri senice — po jednu za Isusa, Mojsija i Iliju (Luka 9:33). Oblak koji se formirao dok je Patar govorio očigledno je ukazivao na Božje prisustvo na gori, kao što je bio slučaj kod izraelskog šatora od sastanka u pustoši (Izlazak 40:34-38; Luka 9:34). A apostoli sigurno ne bi spavali dok ’Bog Otac‘ objavljuje: „Ovo je Sin moj izabrani; njega poslušajte!“ (2. Petrova 1:17, 18; Luka 9:35).

Zašto je viđen Mojsije

Kada se dogodilo preobraženje, Mojsije ’nije znao ništa‘, jer je umro vekovima ranije (Propovednik 9:5, 10). Kao ni David, ni on nije uskrsnuo i zato nije bio lično prisutan (Dela 2:29-31). Ali, zašto je u toj viziji sa Hristom viđen i Mojsije?

Bog je rekao Mojsiju: „Podignuću im proroka izme[đ]diu braće njihove, kao što si ti, i metnuću reči svoje u usta njegova, i on će im kazivati sve što mu zapovedim“ (Deuteronom 18:18). Petar je ovo proročanstvo primenio isključivo na Isusa Hrista (Dela 3:20-23). Osim Isusa, Mojsije je bio najveći prorok koga je Bog poslao naciji Izrael.

Postoje sličnosti između Mojsija i Većeg Mojsija, Isusa Hrista. Na primer, dok su bili mala deca, život obojice bio je ugrožen od okrutnih vladara, ali Bog se pobrinuo da bebe budu pošteđene (Izlazak 1:20–2:10; Matej 2:7-23). Oba čoveka su posteći provela 40 dana na početku svoje službe kao Jehovine posebne sluge (Izlazak 24:18; 34:28; Deuteronom 9:18, 25; Matej 4:1, 2). Pored toga, i Mojsije i Isus su Božjom moći činili čuda (Izlazak 14:21-31; 16:11-36; Psalam 78:12-54; Marko 4:41; Luka 7:18-23; Jovan 14:11).

Bog je upotrebio Mojsija da izbavi Izrael iz egipatskog ropstva, dok Isus donosi duhovno oslobođenje (Izlazak 12:37–14:31; Jovan 8:31, 32). Mojsije je imao prednost da posreduje Savez zakona između Boga i Izraelaca, dok je Isus Posrednik novog saveza (Izlazak 19:3-9; 34:3-7; Jeremija 31:31-34; Luka 22:20; Jevrejima 8:3-6; 9:15). Jehova je takođe upotrebio Mojsija da sebi načini ime pred Izraelcima, Egipćanima i drugima, baš kao što je Isus Hrist veličao Jehovino sveto ime (Izlazak 9:13-17; 1. Samuelova 6:6; Jovan 12:28-30; 17:5, 6, 25, 26). Time što se Mojsije pojavio sa preobraženim Isusom, Bog je pokazao da će Hrist služiti u tim svojstvima u daleko većem obimu.

Zašto se pojavio Ilija

Iako mrtvi prorok Ilija nije uskrsnuo, bilo je prikladno da se pojavi u viziji preobraženja. Ilija je učinio veliko delo u obnavljanju čistog obožavanja i posvećenju Jehovinog imena među Izraelcima. Isus Hrist je učinio to isto dok je bio na Zemlji i učiniće još više na obnavljanju čiste religije i opravdanju svog nebeskog Oca preko Mesijanskog Kraljevstva.

Prorok Malahija je pokazao da je Ilijino delo nagoveštavalo buduću aktivnost. Bog je preko Malahije rekao: „Evo, poslaću vam Iliju, proroka, pre nego što dan Gospodnji dođe, taj dan veliki i strahoviti. I on će obratiti srce otaca k sinovima, i srce sinova k ocima njihovim, da ne dođem i prokletstvom svojim zemlju ne zatrem“ (Malahija 4:5, 6).

Ovo proročanstvo je imalo svoje ispunjenje u malom na delu Jovana Krstitelja. Isus je to istakao posle preobraženja, kada su njegovi učenici pitali zašto književnici kažu da prvo mora doći Ilija — pre Mesijinog pojavljivanja. Isus je rekao: „Istina je da Ilija treba da dođe i da sve uradi; ali vam ja kažem da je Ilija već došao, i da ga ne poznaše, nego učiniše s njim što su hteli. Tako će i Sin čovečji trpeti od njih. Tad razumeše učenici da im govori za Jovana Krstitelja“ (Matej 17:10-13).

Jovan je učinio delo slično Ilijinom kada je krštavao Jevreje koji su se pokajali zbog svojih greha učinjenih protiv Saveza zakona. Što je još važnije, Jovan je bio Mesijin prethodnik i onaj koji je predstavio Isusa Hrista (Matej 11:11-15; Luka 1:11-17; Jovan 1:29). Ali, zašto se kroz Jovanovo delo samo u malom ispunilo Malahijino proročanstvo?

U ovoj viziji Ilija je viđen kako razgovara sa Isusom. To je bilo posle smrti Jovana Krstitelja, dajući time do znanja da će Ilijino delo biti obavljeno u budućnosti. Osim toga, proročanstvo je pokazalo da će to delo biti obavljeno „pre nego što dan Gospodnji dođe, taj dan veliki i strahoviti“. Taj događaj koji se brzo približava uključuje „rat velikoga dana Boga Svemogućega“ u Har-Magedonu, ili Armagedonu (Otkrivenje 16:14-16, NW). To je značilo da će uspostavljanju Božjeg nebeskog Kraljevstva, koje je tada još bilo u budućnosti, prethoditi delo koje odgovara aktivnostima Ilije i njegovog naslednika, Jeliseja. A današnji Jehovini svedoci već više od jednog veka obavljaju delo koje uključuje obnavljanje čistog obožavanja i uzvisivanje Božjeg imena (Psalam 145:9-13; Matej 24:14).

Njegova svrha

Preobraženje je sigurno ojačalo Isusa za patnje i smrt koju je trebalo da podnese. Isusova vera je sigurno bila ojačana kada je čuo svog nebeskog Oca kako govori o njemu kao o svom priznatom Sinu. Ali, šta je preobraženje učinilo za druge?

Isusovo preobraženje ojačalo je i veru posmatrača. Ona je u njihove misli utisnula da je Isus Hrist Božji Sin. Zaista, pošto je Jehovin Glavni Govornik, Reč, tada bio u njihovoj sredini, oni su čuli kako Božji vlastiti glas objavljuje: „Ovo je Sin moj, ljubljeni, koga sam priznao.“ Iako je Jehova na isti način posvedočio kada je Isus bio kršten, tokom preobraženja Bog je dodao da učenici treba da slušaju Njegovog Sina (Matej 3:13-17; 17:5, NW; Jovan 1:1-3, 14).

Preobraženje je na još jedan način ojačalo veru. Za vreme vizije, Isus, „Mojsije“ i „Ilija“ govorili su o „odlasku koji je [Hristu] određen da ga ispuni u Jerusalimu“ (Luka 9:31, NW). ’Odlazak‘ je prevod oblika grčke reči ehodos. Taj odlazak očigledno je uključivao i Isusovu smrt i njegovo uskrsenje od Boga u duhovni život (1. Petrova 3:18). Tako je preobraženje ojačalo veru u Hristovo uskrsenje. To je posebno izgradilo veru pružajući uverljiv dokaz da će Isus biti Kralj Mesijanskog Kraljevstva. Dakle, vizija je pokazala da će Kraljevstvo biti veličanstveno.

Preobraženje je takođe ojačalo veru u biblijsko proročanstvo. Oko 32 godine kasnije (oko 64. n. e.), Petar se još uvek prisećao tog iskustva, pišući: „Jer vam ne pokazasmo sile i pojavljenja Gospoda našega Isusa Hrista po vešto izmišljenim pričama, nego kao oni koji smo sami videli veličanstvo njegovo. Jer on primi od Boga Oca čast i slavu kad dođe k njemu glas. „Ovo je sin moj ljubljeni, u kome je moje blagovoljenje.“ I taj glas mi čusmo da dođe s neba kad bejasmo s njim na Svetoj Gori. I zato nam je još pouzdanija reč proroka, i vi dobro činite, što pazite na nju, kao na svetiljku koja svetli u tamnome mestu dokle dan ne osvane i danica zvezda se ne rodi u srcima vašim“ (2. Petrova 1:16-19).

Njegovo značenje za tebe

Da, Petar je na Isusovo preobraženje gledao kao na veliku potvrdu Božje proročanske reči. Apostol Jovan se možda takođe osvrnuo na tu viziju kada je rekao: „I Reč je postala telo i prebivala među nama, i gledali smo njegovu slavu, slavu kakva pripada jedinorođenom očevom sinu; i bio je pun nezaslužene dobrohotnosti i istine“ (Jovan 1:14, NW). Preobraženje na isti način može da izgradi i tvoju veru u Jehovinu proročansku reč.

Preobraženje i s njim povezani događaji mogu ojačati tvoju veru da je Isus Hrist Sin Božji i obećani Mesija. Ono može da ojača tvoje verovanje u Isusovo uskrsenje u duhovni život na nebu. Ta prekrasna vizija takođe treba da poveća tvoju veru u Božju vladavinu, jer je preobraženje bilo predslika Isusove slave i kraljevske moći.

Veru posebno jača spoznanje da Hristovo preobraženje ukazuje na naše vreme, kada je Isusova prisutnost stvarnost (Matej 24:3-14). Od 1914. on vlada kao Božji imenovani Kralj na nebesima. On će svoju vlast koju mu je dodelio Bog i svoju moć uskoro iskazati protiv svih neprijatelja božanske vladavine, otvarajući put za novi svet (2. Petrova 3:13). Možeš se radovati njegovim beskrajnim blagoslovima ako iskazuješ veru u divne stvari prikazane u preobraženju Isusa Hrista.