Poglavlje 61
Opsednuti dečak izlečen
DOK su Isus, Petar i Jakov odsutni, verovatno na obroncima planine Hermon, drugi učenici imaju problema. Isus na svom povratku odmah vidi da nešto nije u redu. Mnoštvo je okupljeno oko njegovih učenika, a književnici se prepiru s njima. Kad ugledaju Isusa, ljudi su jako iznenađeni i trče da ga pozdrave. „O čemu raspravljate s njima?“ pita on.
Iz mnoštva dolazi jedan čovek, klekne pred Isusa i objašnjava: „Učitelju doveo sam ti svoga sina, jer ima nemog duha; i kad god ga uhvati baci ga na zemlju, a on peni i škripi zubima i izgubi snagu. I rekao sam tvojim učenicima da ga isteraju, ali nisu bili sposobni.“
Književnici očigledno prenaglašavaju neuspeh učenika u lečenju dečaka i verovatno ismejavaju njihova nastojanja. Upravo u tom kritičnom trenutku dolazi Isus. „O neverni naraštaju“, kaže on, „koliko još moram biti s vama? Koliko vas još moram podnositi?“
Izgleda da Isus svoje primedbe upućuje svima prisutnima, ali nema sumnje da su upućene posebno književnicima, koji su pravili nevolje njegovim učenicima. Dalje, Isus kaže za dečaka: „Dovedite ga k meni.“ Ali, kako dečak prilazi k Isusu, demon koji ga opseda baca ga na zemlju i izaziva mu snažne grčeve. Dečak se previja po tlu i pena mu izlazi iz usta.
„Otkad mu se to događa“? pita Isus.
„Od detinjstva“, odgovara otac. „Često ga [demon] baca i u vatru i u vodu da ga uništi.“ Zatim otac moli: „Ako ti možeš nešto učiniti, smiluj nam se i pomozi nam.“
Otac verovatno već godinama traži pomoć. A sada, kad Isusovi učenici nisu uspeli, njegov očaj je veliki. Uhvativši se za očajnu molbu tog čoveka, Isus ohrabrujuće kaže: „Taj izraz: ’Ako možeš‘! Pa, sve može biti onome ko ima vere.“
„Imam vere!“ odmah poviče otac, ali preklinje: „Pomozi mi gde mi treba vere!“
Opazivši ga, mnoštvo trči prema njima, Isus prekorava demona: „Nemi i gluvi duše, naređujem ti, iziđi iz njega i više u njega ne ulazi.“ Dok demon izlazi, opet tera dečaka da viče i stvara mu mnoge grčeve. Nakon toga dečak ostaje nepomično ležati na tlu, tako da većina ljudi počinje da govori: „Mrtav je!“ Ali, Isus uzima dečaka za ruku, i on ustaje.
Ranije kad su učenici poslati da propovedaju, oni su isterivali demone. Zato sada, kad uđu u jednu kuću, oni nasamo pitaju Isusa: „Zašto ga mi nismo mogli isterati?“
Ukazujući da je to bilo zbog njihovog pomanjkanja vere, Isus odgovara: „Ova vrsta ne može izaći ničim osim molitvom.“ Očigledno je bila potrebna priprema da bi se isterao ovaj naročito snažan demon. Bila je potrebna jaka vera zajedno s molitvom i traženjem pomoći i snage od Boga.
A zatim Isus dodaje: „Zaista vam kažem, ako imate vere veličine zrna gorušice, reći ćete ovoj gori: ’Premesti se otuda onamo‘, i premestiće se, i ništa vam neće biti nemoguće.“ Kako vera može biti snažna!
Prepreke i poteškoće koje sprečavaju napredak u Jehovinoj službi mogu naizgled biti nepremostive i nepomične poput neke doslovne velike gore. Ali, kako pokazuje Isus, ako negujemo veru u srcu, zalivamo je i podstičemo je da raste, ona će dostići zrelost i omogućiće nam da savladamo takve gori slične prepreke i poteškoće. Marko 9:14-29; Matej 17:19, 20; Luka 9:37-43.
▪ Kakvu situaciju Isus zatiče na povratku s gore Hermon?
▪ Kakvo ohrabrenje Isus pruža ocu opsednutog dečaka?
▪ Zašto učenici nisu mogli isterati demona?
▪ Koliko snažna može postati vera, kako to Isus pokazuje?