Neko zaista brine

HILJADE ljudi pokazuju da zaista brinu. Oni ne usvajaju neosetljivo, sebično gledište da problemi drugih nisu njihova briga. Umesto toga, oni čine sve što mogu — ponekad čak rizikujući svoj sopstveni život — kako bi drugima ublažili patnju. To je ogroman zadatak, zadatak koji otežavaju moćne sile koje su izvan njihove kontrole.

Takvi činioci kao što su pohlepa, političke intrige, ratovi i prirodne katastrofe mogu osujetiti čak i „najprosvećenije i najodlučnije napore da se iskoreni problem gladi“, navodi jedan saradnik. Eliminisati problem gladi jeste samo jedan od mnoštva problema koji zabrinjavaju ljude. Oni se takođe bore s bolestima, siromaštvom, nepravdom i neizmernom patnjom koje prouzrokuje rat. Ali, da li pobeđuju?

Izvršni direktor jedne humanitarne organizacije rekao je da su oni, koji ulažu takve ’prosvećene i odlučne napore‘ da ublaže probleme gladi i patnje, poput milosrdnog Samarićanina opisanog u Isusovoj priči (Luka 10:29-37). Ali šta god da urade, rekao je on, broj žrtava i dalje raste. Zato je upitao: „Šta bi dobri Samarićanin uradio kada bi nekoliko godina svakodnevno prolazio istim putem i svake nedelje pokraj puta našao drugu žrtvu pljačke?“

Lako bi bilo podleći onom što je opisano kao ’smrtonosna bolest klonulog dobročinitelja‘ i jednostavno se predati. Oni koji stvarno brinu ne predaju se, što im služi na čast (Galatima 6:9, 10). Recimo, jedan čovek je, pišući britanskom časopisu Jewish Telegraph, pohvalio Jehovine svedoke koji su za vreme nacističke Nemačke „pomogli hiljadama Jevreja da prežive jad i bedu Aušvica“. „Kada je bilo jako malo hrane“, rekao je pisac, „oni su delili hleb s našom [jevrejskom] braćom i sestrama!“ Svedoci su i dalje činili sve što su mogli s onim što su imali.

Ipak, činjenica je da nikakva količina hleba koja bi se razdelila ne bi potpuno okončala ljudsku patnju. Ali to ni u kom slučaju ne umanjuje vrednost onoga što su učinili saosećajni ljudi. Sve što u pravom smislu umanjuje ljudsku patnju vredno je truda. Ti Svedoci su donekle ublažili bol drugih zatvorenika, a nacizam je na kraju bio uništen. Ipak, svetski sistem koji uzrokuje takvo ugnjetavanje i dalje postoji i sve je više ljudi kojih nije briga za druge. Zbilja ’ima rod čiji su zubi mačevi, a desni mu noževi, da proždire bednike u zemlji i uboge između ljudi‘ (Poslovice 30:14). Verovatno se pitaš zašto je to tako.

Zašto ima siromaštva i ugnjetavanja?

Isus Hrist je jednom rekao: „Siromašne uvek imate sa sobom, i kad god hoćete možete uvek da im činite dobro“ (Marko 14:7). Da li je Isus time mislio da siromaštvo i ugnjetavanje nikada neće prestati? Da li je, poput nekih ljudi, verovao da je takva patnja deo Božjeg plana da saosećajnim osobama pruži priliku da pokažu koliko brinu? Ne! Isus nije verovao u tako nešto. On je jednostavno istakao da će siromaštvo biti sastavni deo života sve dok traje ovaj sistem stvari. Ali Isus je znao i to da prvobitna namera njegovog nebeskog Oca nije bila da na zemlji vladaju takvi uslovi.

Jehova Bog je stvorio zemlju da bude raj, a ne mesto koje je opterećeno siromaštvom, nepravdom i ugnjetavanjem. On je pokazao koliko brine za ljudsku porodicu time što je obezbedio predivne stvari koje doprinose uživanju u životu. Razmisli o samom imenu vrta u kom su se našli naši praroditelji, Adam i Eva. Bio je nazvan Eden, što znači „Zadovoljstvo“ (Postanje 2:8, 9). Jehova nije ograničio ljude na ono što im je najpotrebnije za preživljavanje u nekoj jednoličnoj, surovoj sredini. Na kraju svog stvaralačkog rada, Jehova je pogledao ono što je stvorio i izjavio da je ’veoma dobro‘ (1. Mojsijeva 1:31, DK).

Zašto, onda, siromaštvo, ugnjetavanje i drugi uzročnici patnje danas širom zemlje uzimaju maha? Sadašnji zli sistem stvari postoji zbog toga što su naši praroditelji odlučili da se pobune protiv Boga (Postanje 3:1-5). To je dovelo u pitanje Božje pravo da od svojih stvorenja zahteva poslušnost. Zato je Jehova dozvolio Adamovim potomcima da određen period budu nezavisni. Ali Bog i dalje brine za to šta se dešava s ljudskom porodicom. On je načinio pripreme da otkloni svu štetu koju je prouzrokovala pobuna protiv njega. I vrlo brzo, Jehova će okončati siromaštvo i ugnjetavanje — u stvari, sve patnje (Efešanima 1:8-10).

Problem van domašaja ljudskog rešenja

Tokom vekova od vremena stvaranja čoveka, čovečanstvo se sve više udaljavalo od Jehovinih merila (Ponovljeni zakoni 32:4, 5). Neprestano odbacujući Božje zakone i načela, ljudi se bore jedni protiv drugih i „čovek nad čovekom vlada da ga nesrećnim učini“ (Propovednik 8:9). Sva nastojanja da se uspostavi zaista pravedno društvo, oslobođeno svega što nanosi patnje masama, sprečavana su sebičnošću onih koji radije žele da čine po svom nego da se podlože Božjem suverenitetu.

Postoji još jedan problem — nešto što mnogi možda odbacuju kao praznovernu glupost. Podstrekač pobune protiv Boga još uvek navodi ljude na zlo i sebičnost. To je Satana Đavo, a Isus Hrist ga je nazvao ’vladarem ovog sveta‘ (Jovan 12:31; 14:30; 2. Korinćanima 4:4; 1. Jovanova 5:19). U otkrivenju koje je dato apostolu Jovanu, Satana je identifikovan kao glavni uzročnik zla — neko ko je prvenstveno odgovoran za ’zavođenje čitave nastanjene zemlje‘ (Otkrivenje 12:9-12).

Bez obzira na to koliko neki ljudi brinu za svoje bližnje, oni nikada neće moći da uklone Satanu Đavola, niti da promene ovaj sistem koji podstiče na sve veći broj žrtava. Šta je onda neophodno da bi se rešili problemi čovečanstva? Rešenje nije jednostavno u tome da postoji neko ko brine. Potreban je neko ko želi i ko ima moć da ukloni Satanu i čitav njegov nepravedni sistem.

„Neka bude volja tvoja... na zemlji“

Bog je obećao da će uništiti ovaj zli sistem stvari. On ima i želju i moć da to učini (Psalam 147:5, 6; Isaija 40:25-31). U biblijskoj proročanskoj knjizi Danila prorečeno je: „U vreme tih kraljeva Bog će nebeski podignuti kraljevstvo koje se neće nikad uništiti i koje neće dolaziti pod vlast drugog naroda; ono će razbiti i uništiti sva ta kraljevstva, a ono će večno postojati“ (Danilo 2:44). Isus Hrist je mislio na ovu trajnu i dobrotvornu nebesku vladavinu kada je poučio svoje učenike da se mole: „Neka dođe kraljevstvo tvoje. Neka bude volja tvoja, kako na nebu tako i na zemlji“ (Matej 6:9, 10).

Jehova će odgovoriti na takve molitve zato što on stvarno brine za ljudsku porodicu. U skladu s proročanskim rečima iz 72. Psalma, Bog će opunomoćiti svog sina, Isusa Hrista, da donese trajno olakšanje siromašnima, utučenima i potlačenima koji podupiru Isusovu vladavinu. Zbog toga je nadahnuti psalmista ispevao: „Nek [Božje mesijansko Kraljevstvo] sudi nevoljnima u narodu, nek pomogne sinovima ubogih, nek obori nasilnika. Jer će on izbaviti ubogoga koji cvili, i nevoljnoga koji pomoći nema. Smilovaće se jadnicima i ubogima, i duše će siromaha spasti. Od prevare i nasilja iskupiće duše njihove, i skupa će krv njihova biti pred očima njegovim“ (Psalam 72:4, 12-14).

U viziji koja je obuhvatala naše dane, apostol Jovan je video „novo nebo i novu zemlju“, potpuno novi sistem stvari koji je Bog uspostavio. Kakvi blagoslovi za napaćeno čovečanstvo! Jovan je, proričući ono što će Jehova učiniti, zapisao: „Čuh snažan glas od prestola kako govori: ’Gle! Božji šator je s ljudima, i on će prebivati s njima, i oni će biti njegov narod. I sam Bog biće s njima. I on će obrisati svaku suzu s njihovih očiju, i smrti više neće biti, niti će više biti tuge, ni vike, ni boli. Pređašnje stvari prođoše.‘ I Onaj koji sedi na prestolu reče: ’Gle! sve činim novo.‘ Takođe reče: ’Piši, jer su ove reči verne i istinite‘“ (Otkrivenje 21:1-5).

Da, možemo verovati ovim rečima jer su one verne i istinite. Jehova će uskoro preduzeti akciju da oslobodi zemlju od siromaštva, gladi, ugnjetavanja, bolesti i svih nepravdi. Kao što ovaj časopis često ukazuje na temelju Biblije, postoji obilje dokaza koji pokazuju da živimo u vremenu kada će se ova proročanstva ispuniti. Božji obećani novi svet je na pomolu! (2. Petrova 3:13). Uskoro će Jehova ’za navek smrt uništiti‘ i ’otrti suze sa svačijeg lica‘ (Isaija 25:8).

Dok se to ne dogodi, možemo biti srećni što čak i sad postoje ljudi koji iskreno brinu. Još jedan veći razlog za radost je taj što sam Jehova Bog zaista brine. On će ubrzo otkloniti sve nevolje i patnje.

Možeš imati potpuno pouzdanje u Jehovina obećanja. Njegov sluga Isus Navin je sigurno imao. On je, bez imalo ustezanja, rekao drevnom Božjem narodu: „Priznajte svim srcem svojim i svom dušom svojom da nije izostalo ništa od svega dobra što vam je obrekao Jehova, Bog vaš; sve vam se ispunilo, ništa nije ostalo nenavršeno“ (Isus Navin 23:14). Zato, koliko god da ovaj sistem potraje, nemoj dozvoliti da te savladaju nedaće s kojima se suočavaš. Baci sve svoje brige na Jehovu jer on stvarno brine (1. Petrova 5:7).

[Slike na 7. strani]

U Božjem obećanom novom svetu, zemlja će biti oslobođena od siromaštva, ugnjetavanja, bolesti i nepravde