Oni su bili nagrađeni za hodanje u besprekornosti

JEHOVA blagosilja i nagrađuje svoje verne sluge. Oni možda moraju da čekaju neko vreme da bi videli ispunjenje Božjih namera, ali kakvo je samo ushićenje doživeti njegov blagoslov!

To je bilo dobro prikazano pre oko dve hiljade godina u slučaju jevrejskog sveštenika Zaharije i njegove žene, Jelisavete, oboje iz Aronove porodice. Bog je obećao da će blagosloviti Izraelce potomstvom ako mu budu služili verno. Rekao je da su deca nagrada (Levitik 26:9; Psalam 127:3). Međutim, Zaharija i Jelisaveta su bili bez dece i u poodmaklim godinama (Luka 1:1-7).

Pismo kaže da Zaharija i Jelisaveta „oboje bejahu pravedni pred Bogom, vršeći bez mane sve zapovesti i sve naredbe Gospodnje“ (Luka 1:6). Oni su tako mnogo voleli Boga da im nije bilo teško da teže za pravednošću i drže njegove zapovesti (1. Jovanova 5:3).

Neočekivani blagoslovi

Hajde da se vratimo u kasno proleće ili rano leto godine 3. pre n. e. Irod Veliki vlada kao kralj u Judeji. Jednog dana, sveštenik Zaharija ulazi u Svetinju hrama u Jerusalimu. Dok je narod okupljen izvan svetilišta u molitvi, on spaljuje tamjan na zlatnom oltaru. Verovatno smatrana najčasnijom od svakodnevnih službi, ona se vrši nakon što je žrtva prinesena. Sveštenik može imati ovu prednost možda samo jednom u svom životu.

Zaharija ne može da veruje svojim očima. Šta, Jehovin anđeo stoji na desnoj strani kadionog oltara! Ostareli sveštenik postaje uznemiren i uplašen. Ali anđeo kaže: „Ne boj se, Zaharija, jer je uslišena molitva tvoja. Žena tvoja Jelisaveta rodiće ti sina, i ti ćeš mu nadenuti ime Jovan.“ Da, Jehova je čuo gorljive molitve Jelisavete i Zaharije (Luka 1:8-13).

Anđeo dodaje: „On će ti biti na radost i veselje, i mnogi će se obradovati njegovom rođenju; jer će on biti veliki pred Bogom. On neće piti vina ni opojnoga pića, i napuniće se Duha Svetoga još u utrobi matere svoje.“ Jovan će biti doživotni Nazirej ispunjen Božjim svetim duhom. Anđeo nastavlja: „Mnoge će on sinove Izraelove obratiti ka Gospodu, Bogu njihovome, i ići će pred Bogom u duhu i sili Ilijinoj, da okrene srce otaca k deci, i nepokorne k razumnosti pravednika, i da pripravi Gospodu narod spreman“ (Luka 1:14-17).

Zaharija pita: „Po čemu ću ja to poznati? Jer sam ja star, a i žena je moja zašla u godine.“ Anđeo odgovara: „Ja sam Gabrijel koji stojim pred Bogom i poslan sam da ti govorim, i da ti javim ovu radosnu vest. I gle, onemićeš i nećeš moći govoriti do dana kad će to da se zbude, jer nisi verovao mojim rečima koje će se ispuniti u svoje vreme.“ Kada se Zaharija pojavljuje iz svetilišta, on ne može da govori, i narod opaža da je video natprirodan prizor. Sve što može da učini jeste da pravi znakove, koristeći gestikuliranje da saopšti svoje misli. Kada je njegova javna služba završena, vraća se kući (Luka 1:18-23).

Razlog za radost

Kao što je obećano, Jelisaveta je uskoro imala razlog za radovanje. Ostala je u drugom stanju, uklanjajući prekor zbog neplodnosti. Njena rođaka Marija takođe postaje radosna, jer joj isti anđeo, Gabrijel, kaže: „I evo zatrudnećeš i rodićeš sina, i nadenućeš mu ime Isus. On će biti veliki i nazvaće se Sin Najvišega, i daće mu Gospod, Bog, presto Davida, oca njegova.“ Marija je spremna da odigra ulogu ’sluškinje Gospodnje [Jehovine, NW]‘ (Luka 1:24-38).

Marija žuri u dom Zaharije i Jelisavete u grad u brdovitom području Judeje. Na zvuk Marijinog pozdrava, dete u Jelisavetinoj materici poskoči. Pod uticajem Božjeg svetog duha, Jelisaveta glasno uzviknu: „Blagoslovena si ti među ženama, i blagosloven je plod utrobe tvoje! I otkud meni ovo da dođe mati Gospoda moga k meni? Jer gle, čim dođe glas pozdrava tvoga u uši moje, zaigra dete radosno u utrobi mojoj. Blažena ona koja verova, jer će se ispuniti ono što joj je od Gospoda kazano!“ Marija odgovara s velikom radošću. Njen boravak kod Jelisavete traje oko tri meseca (Luka 1:39-56).

Jovan je rođen

U očekivano vreme rodio se sin ostarelim Jelisaveti i Zahariji. Osmog dana, dete je obrezano. Rođaci žele da se dečak zove Zaharija, ali Jelisaveta kaže: „Ne, nego će se zvati Jovan.“ Da li se njen još uvek nem suprug slaže? Na jednoj ploči on piše: „Jovan je ime njegovo.“ Odmah, Zaharijin jezik je odrešen, i on počinje da govori, blagosiljajući Jehovu (Luka 1:57-66).

Ispunjen svetim duhom, radostan sveštenik prorokuje. On govori kao da je obećani Oslobodilac — ‘silni Spasitelj u domu Davida’ — već podignut u skladu sa Avrahamskim savezom o Semenu u kome će se blagosloviti svi narodi (Postanje 22:15-18). Kao preteča Mesije, Zaharijin vlastiti čudom rođeni sin ’ići će pred licem Gospodnjim da dâ narodu njegovom razum spasenja‘. Kako su godine prolazile, Jovan je rastao i postajao snažan u duhu (Luka 1:67-80).

Bogato nagrađeni

Zaharija i Jelisaveta su bili divni primeri vere i strpljenja. Oni su nastavili da verno služe Jehovi iako su morali da čekaju na Boga, a njihovi najveći blagoslovi su tek došli kada su bili u poodmaklim godinama.

Ipak, kakav su samo blagoslov Jelisaveta i Zaharija uživali! Pod uticajem Božjeg duha oboje su prorokovali. Oni su imali prednost da postanu roditelji i učitelji Mesijinog preteče, Jovana Krstitelja. Osim toga, Bog je na njih gledao kao na pravednike. Isto tako, oni koji danas teže za božanskim putem mogu imati položaj pravednika pred Bogom i primiće mnoge blagoslovljene nagrade za hodanje u besprekornosti prema Jehovinim zapovestima.