Pitanja čitalaca

Kad je Isus Hrist poslao dvanaestoricu apostola da propovedaju, da li im je rekao da nose sa sobom štap i sandale?

Neki tvrde da su tri izveštaja iz jevanđelja u kojima se govori o tome kako je Isus poslao apostole da propovedaju protivrečna. Međutim, kad ove izveštaje uporedimo dolazimo do zanimljivog zaključka. Prvo ćemo uporediti ono što su zapisali Marko i Luka. U Markovom jevanđelju piše: „Zapovedio im je da ne nose na put ništa sem štapa — ni hleb, ni torbu, ni novac u pojasu — nego da obuju sandale i da ne nose dve haljine“ (Mar. 6:7-9). U Lukinom jevanđelju stoji: „Ništa ne nosite na put, ni štap ni torbu ni hleb ni novac. Nemojte imati dve haljine“ (Luka 9:1-3). Ova dva izveštaja izgledaju protivrečno. Prema onome što je Marko zapisao apostolima je rečeno da ponesu štap i da obuju sandale, dok Luka beleži da ništa ne treba da nose, čak ni štap. Za razliku od Marka, Luka uopšte ne pominje sandale.

Da bismo razumeli šta je Isus hteo da kaže u ovoj situaciji, usredsredićemo se na izraz koji se pojavljuje u sva tri jevanđelja. U izveštajima koje smo gore citirali, kao i u Mateju 10:5-10, apostolima je rečeno da ne treba da nose to jest imaju „dve haljine“. Jasno je da je svaki apostol na sebi već imao jednu haljinu. Dakle, nije trebalo da nabavljaju još jednu za put. Isto tako, oni su na nogama već imali sandale. Nije bilo potrebe da nabave još jedan par sandala za put. A štap? The Jewish Encyclopedia kaže: „Izgleda da su drevni Jevreji imali običaj da sa sobom nose i štap“ (Post. 32:10). Marko je pomenuo da je Isus apostolima rekao da „ne nose na put ništa“ sem štapa koji su već imali kod sebe. Prema tome, pisci jevanđelja su istakli Isusov savet apostolima da ne nabavljaju ništa za put, jer bi ga time nepotrebno odlagali.

To je istakao i Matej koji je takođe čuo šta je Isus rekao tom prilikom i to zabeležio. U njegovom jevanđelju stoji da je Isus rekao: „Ne uzimajte zlata ni srebra ni bakra u pojaseve, ni torbu za put, ni dve haljine, ni sandale ni štap, jer radnik zaslužuje svoju hranu“ (Mat. 10:9, 10). Šta možemo reći za sandale koje su apostoli već imali na nogama i štap koji su držali u ruci? Da li im je Isus rekao da treba da bace te stvari? Ne. On je samo rekao da ne treba da gube vreme na nabavljanje tih stvari. Zašto im je dao takvu zapovest? Zato što „radnik zaslužuje svoju hranu“. To je bila suština Isusove zapovesti i bila je u skladu sa onim što je ranije rekao u Propovedi na gori, naime da ne treba da brinu šta će jesti, piti ili obući (Mat. 6:25-32).

Premda ovi stihovi iz jevanđelja u prvi mah mogu delovati protivrečno, svi oni podupiru istu misao. Trebalo je da apostoli krenu u propovedanje noseći samo ono što su imali na sebi umesto da gube vreme na pribavljanje dodatnih stvari. Zašto? Zato što će se Jehova pobrinuti za njih.

O kome je Solomon govorio kada je upotrebio izraz ’žena, mnogo žena‘? (Prop. 2:8)

Premda ne možemo biti sigurni, jedno od mogućih tumačenja je da je Solomon govorio o uglednim ženama koje je sretao na svom dvoru.

U drugom poglavlju Propovednika Solomon je govorio o svojim mnogim dostignućima, uključujući i svoje velike građevinske poduhvate. Zatim je rekao: „Nakupio sam sebi srebra i zlata, i blaga kraljeva i pokrajina. Nabavio sam sebi pevače i pevačice i okusio sam najveće zadovoljstvo sinova ljudskih — ženu, mnogo žena“ (Prop. 2:8).

Mnogi izučavaoci pretpostavljaju da se izraz ’žene‘ u tom stihu odnosi na mnoge žene tuđinke i inoče koje je Solomon imao u kasnijim godinama svog života i koje su ga navele da obožava lažne bogove (1. Kralj. 11:1-4). Međutim, to tumačenje ima dosta nedostataka. Kada je Solomon napisao te reči, već je poznavao spomenute ’žene‘. U to vreme je još uvek imao naklonost Jehove Boga, budući da ga je on nadahnuo da napiše neke biblijske knjige. Ta činjenica se nikako ne uklapa u kasnije razdoblje njegovog života kada je imao stotine žena i inoča iz drugih zemalja i kada je obožavao lažne bogove.

Solomon je u Propovedniku rekao da se ’trudio da pronađe ugodne reči i da napiše tačne reči istine‘ (Prop. 12:10). Nema sumnje da su mu bile poznate hebrejske reči za „ženu“ (u značenju „supruge“), „kraljicu“ i „konkubinu“, budući da ih je koristio u knjigama koje je napisao pod nadahnućem Božjeg duha (Posl. 5:18; 12:4; 18:22; Prop. 9:9; Pesma 6:8, 9). Međutim, u Propovedniku 2:8 nije upotrebio nijednu od tih reči.

U izrazu ’žena, mnogo žena‘ na izvornom jeziku je upotrebljena jedna neobična hebrejska reč (prvo u jednini, a zatim u množini) koja se u Bibliji pojavljuje samo na tom mestu. Izučavaoci priznaju da se ne zna njeno tačno značenje. Mnogi prevodioci Biblije su zaključili da se ovaj izraz iz Propovednika 2:8 odnosi na žene i da je Solomon najpre koristio jedninu te imenice, a zatim i množinu. Zato u svojim prevodima prenose tu misao.

Solomon je bio toliko čuven da je za njega čula i kraljica bogatog kraljevstva Save, pa ga je posetila i bila je zadivljena onim što je videla i čula (1. Kralj. 10:1, 2). Ta činjenica ukazuje na jedno od mogućih značenja izraza ’žena, mnogo žena‘. Solomon je ovde možda govorio o istaknutim ženama koje je sretao na svom dvoru tokom mnogih godina u kojima je imao Božju naklonost.