Na to je onaj ko je ispitivao Isusa pitao: „A ko je bližnji moj?“ Umesto da direktno odgovori, Isus je ispričao jednu ilustrativnu priču o Jevreju koji je bio opljačkan, pretučen i ostavljen napola mrtav. Tuda su prošla dva Jevreja — najpre sveštenik a zatim Levit. I jedan i drugi su primetili stanje njihovog bližnjeg Jevreja ali ništa nisu učinili da mu pomognu. Zatim je došao jedan Samarićanin. Podstaknut sažaljenjem, previo je rane povređenom Jevreju, preneo ga u jednu krčmu, i pobrinuo se za njegovu daljnju negu.

Isus je pitao svog ispitivača: „Koji je od one trojice bio bližnji onome koji beše upao u ruke razbojnika?“ Jasno, bio je to milosrdni Samarićanin. Isus je tako pokazao da prava ljubav prema bližnjemu prelazi etničke barijere (Luka 10:29

Isusov divan primer

Jevreji prvog veka imali su jaka osećanja protiv Samarićana, ljudi koji su živeli u području između Judeje i Galileje. Jednom prilikom su jevrejski protivnici prezrivo pitali Isusa: „Nemamo li pravo da govorimo da si ti Samarjanin, i da je zli duh u tebi?“ (Jovan 8:48). Antisamarićanska osećanja su bila tako jaka da su neki Jevreji u sinagogama čak javno proklinjali Samarićane i svakodnevno su se molili da Samarićanima ne bude dodeljen večni život.

Saznanje o toj duboko usađenoj mržnji nesumnjivo je podstaklo Isusa da dâ ilustraciju o Samarićaninu koji se pokazao da je pravi bližnji time što se pobrinuo za Jevreja koga su pretukli razbojnici. Kako je Isus mogao da odgovori kad ga je Jevrej upućen u Mojsijev zakon pitao: „Ko je bližnji moj?“ (Luka 10:29). Pa, Isus je mogao da odgovori direktno govoreći: ’Tvoj bližnji uključuje ne samo tvog bližnjeg Jevreja već i druge ljude, čak i Samarićanina.‘ Međutim, Jevreji bi to teško prihvatili. Zato je on ispričao ilustraciju o Jevreju koji je primio Samarićaninovo milosrđe. Isus je tako pomogao jevrejskim slušaocima da izvuku zaključak da će se prava ljubav prema bližnjem proširiti na nejevreje.