14. Zašto je značajno to što je Isus, da bi naglasio ono što je želeo da kaže, u paraboli o bližnjem Samarićaninu govorio o putu koji vodi „iz Jerusalima u Jerihon“?

¹⁴ Drugo, priseti se parabole o milosrdnom Samarićaninu. Isus je počeo rekavši: „Jedan čovek silažaše iz Jerusalima u Jerihon i pade u ruke razbojnicima, koji ga svukoše, pretukoše, te odoše, ostavivši ga polumrtva“ (Luka 10:30). Značajno je to što je Isus, da bi naglasio ono što želi da kaže, govorio o putu koji vodi „iz Jerusalima u Jerihon“. Kada je pričao ovu parabolu, bio je u Judeji, nedaleko od Jerusalima, tako da su njegovi slušaoci verovatno znali o kom se putu radi. Taj put je bio poznat kao opasan, posebno za nekoga ko je putovao sam. On je krivudao kroz pustoš što je razbojnicima pružalo mnoga mesta gde su mogli da se sakriju i vrebaju žrtve.

15. Zašto niko nije mogao da nađe opravdani izgovor za sveštenika i Levita iz poređenja o milosrdnom Samarićaninu?

¹⁵ Vredno je zapaziti još nešto što je vezano za Isusovo spominjanje da put „silažaše iz Jerusalima u Jerihon“. Prema toj priči, tim putem je prvo prošao jedan sveštenik, a zatim jedan Levit — ali nijedan se nije zaustavio da pomogne žrtvi (Luka 10:31, 32). Sveštenici su služili u hramu u Jerusalimu, a Leviti su im pomagali. Kada nisu radili u hramu, mnogi sveštenici i Leviti su živeli u Jerihonu, jer je on bio samo 23 kilometra udaljen od Jerusalima. Nema sumnje da su imali priliku da idu tim putem. Zapazi i to da su sveštenik i Levit išli tim putem „iz Jerusalima“, što znači da su išli iz hrama.b Zato niko nije mogao da nađe opravdani izgovor za ovu dvojicu koji nisu pomogli čoveku, možda tako što bi rekao: ’Zaobišli su povređenog čoveka zato što je izgledalo da je mrtav, a zbog dodirivanja leša bili bi privremeno neprikladni da služe u hramu‘ (Levitska 21:1; Brojevi 19:11, 16).