Isus otkriva „Božju mudrost“

1-3. Kako su Isusove bivše komšije reagovale na njegovo poučavanje, i šta su propustili da prepoznaju u vezi s njim?

POSMATRAČI su bili zapanjeni. Mladić po imenu Isus stajao je pred njima u sinagogi i poučavao. Nije im bio nepoznat — odrastao je u njihovom gradu i godinama je radio među njima kao tesar. Možda su neki od njih živeli u kućama oko čije gradnje je on pomagao ili su možda obrađivali zemlju plugovima i koristili jarmove koje je on izradio.a Ali kako će reagovati na učenja ovog bivšeg tesara?

² Većina onih koji su slušali bila je zadivljena, pitajući se: „Odakle ovom čoveku ta mudrost?“ Ali, oni su zapazili i ovo: „Zar on nije tesar, Marijin sin“ (Matej 13:54-58; Marko 6:1-3). Nažalost, Isusove nekadašnje komšije su ovako razmišljale: ’Ovaj tesar je samo običan čovek iz našeg kraja poput nas.‘ Uprkos njegovim mudrim rečima, oni su ga odbacili. Nisu znali da mudrost koju im je prenosio nije bila njegova.

³ Gde je Isus stekao tu mudrost? „Ono čemu poučavam ljude“, rekao je, „ne potiče od mene, nego od onoga koji me je poslao“ (Jovan 7:16). Apostol Pavle je objasnio da nam je Isus „otkrio Božju mudrost“ (1. Korinćanima 1:30). Lično Jehovina mudrost se otkriva preko njegovog Sina, Isusa. Da, to je bilo tako do te mere da je Isus mogao da kaže: „Ja i Otac smo jedno“ (Jovan 10:30). Hajde da ispitamo tri područja na kojima je Isus pokazivao „mudrost od Boga“.

 4. (a) Koja je bila tema Isusove poruke, i zašto je to bilo veoma važno? (b) Zašto su Isusovi saveti uvek praktični i u najboljem interesu za njegove slušaoce?

⁴ Osmotrimo najpre čemu je Isus poučavao. Tema njegove poruke je bila ’dobra vest o Božjem Kraljevstvu‘ (Luka 4:43). To je bilo veoma važno zbog uloge koju će Kraljevstvo imati u opravdanju Jehovinog imena, što uključuje i to da je pravedan Vladar, i u obezbeđivanju trajnih blagoslova za čovečanstvo. U svom poučavanju, Isus je pružio i mudre savete za svakodnevni život. Pokazao je da je on taj prorečeni „Divni savetnik“ (Isaija 9:6). Da, zar bi uopšte bilo moguće da njegov savet ne bude divan? On je imao temeljno spoznanje Božje Reči i njegove volje, izvanredno razumevanje ljudske prirode i duboku ljubav prema čovečanstvu. Zato su njegovi saveti uvek bili praktični i u najboljem interesu za njegove slušaoce. Isus je govorio „reči večnog života“. Da, kada se slede, njegovi saveti vode do spasenja (Jovan 6:68).

 5. Koje su neke od tema kojih se Isus dotakao u Propovedi na gori?

⁵ Propoved na gori je izvrstan primer nenadmašne mudrosti koja se nalazi u Isusovim učenjima. Ta propoved, koja je zapisana u Mateju 5:3–7:27, verovatno je trajala svega 20 minuta. Međutim, njeni saveti su trajni — primenjivi su danas kao što su bili i onda kad su prvi put dati. Isus se dotakao mnogih tema, uključujući i to kako poboljšati odnose s drugima (5:23-26, 38-42; 7:1-5, 12), kako ostati moralno čist (5:27-32) i kako voditi smisaon život (6:19-24; 7:24-27). Ali Isus nije svojim slušaocima samo rekao šta je mudro; on im je i pokazao šta je mudro time što im je objašnjavao stvari, što je rezonovao s njima i iznosio im dokaze.

6-8. (a) Koje uverljive razloge za izbegavanje zabrinutosti daje Isus? (b) Šta pokazuje da Isusov savet odražava mudrost odozgo?

⁶ Na primer, osmotri Isusov mudri savet o tome kako savladati brigu oko materijalnih stvari, kao što se navodi u 6. poglavlju Mateja. „Ne brinite se više za svoj život, šta ćete jesti ili šta ćete piti, ili za svoje telo, šta ćete obući“, savetuje nas Isus (25. stih). Hrana i odeća su osnovne stvari koje nam trebaju, i sasvim je normalno da budemo zainteresovani za to kako da dođemo do njih. Ali Isus nam govori da se ’ne brinemo‘ oko tih stvari.b Zašto?

⁷ Poslušaj kako Isus to uverljivo objašnjava. Pošto nam je Jehova dao život i telo, zar on ne može obezbediti i hranu kojom ćemo se održavati na životu i odeću koju ćemo odenuti? (25. stih). Ako Bog daje hranu pticama i lepotom odeva cveće, koliko će više brinuti o ljudima koji ga obožavaju! (stihovi 26, 28-30). Stvarno, prekomerna briga je svakako besmislena. Tako ne možemo ni najmanje produžiti životc (27. stih). Kako možemo izbeći brigu? Isus nas savetuje da u životu stalno dajemo prioritet obožavanju Boga. Oni koji tako rade mogu biti uvereni da će im njihov nebeski Otac „dodati“ sve što im je svakog dana potrebno (33. stih). I na kraju, Isus pruža veoma praktičan predlog — razmišljaj samo o jednom danu. Zašto dodavati sutrašnje brige današnjim brigama? (34. stih). Osim toga, zašto prekomerno brinuti o nečemu što se možda nikada neće ni desiti? Primena ovog mudrog saveta može nas poštedeti mnogih boli u ovom stresnom svetu.

⁸ Očigledno je da je savet koji je Isus dao praktičan danas isto kao i onda kada je bio dat — pre skoro 2 000 godina. Nije li to dokaz mudrosti odozgo? Čak i najbolji saveti ljudskih savetnika lako mogu da zastare i da se ubrzo koriguju ili zamene. Međutim, Isusova učenja su izdržala ispit vremena. Ali to ne treba da nas iznenadi, jer je taj Divni savetnik govorio „Božje reči“ (Jovan 3:34).

 9. Šta su neki vojnici rekli o Isusovom poučavanju, i zašto to nije bilo preuveličavanje?

⁹ Drugo područje na kom je Isus odražavao Božju mudrost bio je način na koji je poučavao. Jednom prilikom su se neki vojnici koji su bili poslati da ga uhapse vratili praznih ruku i rekli: „Nijedan čovek nikada nije tako govorio“ (Jovan 7:45, 46). To nije bilo nikakvo preuveličavanje. Od svih ljudi koji su ikada živeli, Isus, koji je poticao „odozgo“, imao je najveću riznicu znanja i iskustva (Jovan 8:23). On je stvarno poučavao kao što nijedan drugi čovek ne bi umeo. Osmotri samo dve metode ovog mudrog Učitelja.

10, 11. (a) Zašto ne možemo a da se ne divimo Isusovoj upotrebi poređenja? (b) Šta su parabole, i koji primer pokazuje zašto su Isusove parabole toliko efikasne za poučavanje?

¹⁰ Efikasna upotreba poređenja. „Isus je sve ovo ispričao narodu u poređenjima“, kako saznajemo. „Uvek im je govorio u poređenjima“ (Matej 13:34). Ne možemo a da se ne divimo njegovoj nenadmašnoj sposobnosti da pomoću svakodnevnih stvari poučava dubokim istinama. Zemljoradnici koji seju seme, žene koje pripremaju hleb, deca koja se igraju na trgovima, ribari koji izvlače mreže, pastiri koji traže izgubljene ovce — to su bile stvari koje su njegovi slušaoci videli mnogo puta. Kada se važne istine povežu s poznatim stvarima, onda se te istine brzo i duboko urežu u misli i srce (Matej 11:16-19; 13:3-8, 33, 47-50; 18:12-14).

¹¹ Isus je često koristio parabole, kratke priče iz kojih se izvlače moralne ili duhovne istine. Pošto je lakše shvatiti i upamtiti priče nego apstraktne ideje, parabole su pomogle da se sačuvaju Isusova učenja. Isus je u mnogim parabolama opisao svog Oca pomoću upečatljivih primera koji se ne mogu tako lako zaboraviti. Ko, recimo, ne može shvatiti smisao parabole o izgubljenom sinu — da će se Jehova, kada neko ko je zastranio ali pokazuje istinsko pokajanje, sažaliti i ponovo nežno prihvatiti tu osobu (Luka 15:11-32).

12. (a) Na koji je način Isus koristio pitanja u svom poučavanju? (b) Kako je Isus ućutkao one koji su dovodili u pitanje njegov autoritet?

¹² Vešta upotreba pitanja. Isus je koristio pitanja da bi naveo svoje slušaoce da sami izvuku zaključke, ispitaju svoje poticaje ili da donesu odluke (Matej 12:24-30; 17:24-27; 22:41-46). Kada su religiozne vođe dovodile u pitanje njegov autoritet od Boga, Isus je odgovorio: „Odakle je Jovan dobio vlast da krštava? S neba ili od ljudi?“ Zatečeni pitanjem, oni su ovako razmišljali među sobom: „Ako kažemo: ’S neba‘, reći će: ’Zašto mu onda niste verovali?‘ A da kažemo: ’Od ljudi‘?“ Ali bojali su se naroda, jer su svi smatrali da je Jovan zaista bio prorok.“ Na kraju su odgovorili: „Ne znamo“ (Marko 11:27-33; Matej 21:23-27). Isus ih je jednostavnim pitanjem ostavio bez teksta i otkrio je prevaru u njihovim srcima.

13-15. Kako poređenje o milosrdnom Samarićaninu odražava Isusovu mudrost?

¹³ Isus je ponekad kombinovao metode tako što je u svoja poređenja uključivao pitanja koja navode na razmišljanje. Kada je jedan jevrejski pravnik pitao Isusa šta se zahteva da bi se dobio večni život, Isus ga je uputio na Mojsijev zakon, u kojem se zapoveda da volimo Boga i bližnjeg. U želji da se pokaže pravednim, taj čovek je pitao: „A ko je moj bližnji?“ Isus je odgovorio jednom pričom. Jedan Jevrejin je sam putovao kada su ga razbojnici napali i ostavili napola mrtvog. Tuda su prošla dva Jevrejina, najpre jedan sveštenik, a potom i jedan Levit. Ni jedan ni drugi se nisu obazreli na njega. Ali, onda je na scenu stupio izvestan Samarićanin. Sažalivši se, on mu je nežno previo rane i ljubazno ga odneo u jednu gostionicu gde je mogao da se oporavi. Zaključujući priču, Isus je pitao onoga ko mu je postavio pitanje: „Šta misliš, koji se od ove trojice pokazao kao bližnji čoveku koji je pao u ruke razbojnicima?“ Čovek je bio prisiljen da odgovori: „Onaj koji se sažalio na njega“ (Luka 10:25-37).

¹⁴ Kako ova parabola odražava Isusovu mudrost? U Isusovo vreme, Jevreji su izraz „bližnji“ primenjivali samo na one koji su se držali njihovih tradicija — znači sigurno ne na Samarićane (Jovan 4:9). Da je Isus ispričao priču o Samarićaninu koji je bio žrtva i Jevrejinu koji je pomogao, da li bi razbio tu predrasudu? Isus je mudro oblikovao priču prema kojoj se Samarićanin nežno postarao za Jevrejina. Zapazi i pitanje koje je Isus postavio na kraju priče. On je usmerio pažnju na izraz „bližnji“. Pravnik je, zapravo, pitao: ’Ko treba da bude predmet moje prijateljske ljubavi?‘ Ali Isus je pitao: „Šta misliš, koji je od ove trojice bio bližnji?“ Isus se nije usredsredio na onoga ko je primio ljubaznost, na žrtvu, već na onoga ko je pokazao ljubaznost, na Samarićanina. Pravi bližnji preuzima inicijativu da pokaže ljubav prema drugima bez obzira na njihovo etničko poreklo. Teško da je Isus mogao efikasnije da naglasi poruku.

¹⁵ Da li uopšte treba da nas čudi što su ljudi bili zadivljeni Isusovim „načinom poučavanja“ i što su bili privučeni k njemu? (Matej 7:28, 29). Jednom prilikom je „mnoštvo naroda“ tri dana bilo kod njega, iako su ostali bez hrane! (Marko 8:1, 2).

16. Na koji način je Isus ’pokazao‘ da ga je vodila Božja mudrost?

¹⁶ Treće područje na kom je Isus odražavao Jehovinu mudrost bio je njegov način života. Mudrost je praktična; ona daje konkretne rezultate. „Ko je među vama mudar?“ pitao je učenik Jakov. Zatim je sam odgovorio, rekavši: „Neka to pokaže uzornim ponašanjem“ (Jakovljeva 3:13). Način na koji se Isus ponašao ’pokazao‘ je da ga je vodila Božja mudrost. Osmotrimo kako je on pokazivao zdravo rasuđivanje, i u svom načinu života i u svom ophođenju s drugima.

17. Koji pokazatelji postoje da je Isus vodio savršeno uravnotežen život?

¹⁷ Da li si zapazio da ljudi kojima manjka zdravo prosuđivanje često odlaze u krajnosti? Da, potrebna je mudrost da bi čovek bio uravnotežen. Pošto je odražavao Božju mudrost, Isus je bio savršeno uravnotežen. On je, ispred svega drugog, stavljao duhovne stvari na prvo mesto u svom životu. Bio je veoma zaposlen objavljivanjem dobre vesti. Kao što je i rekao: „Zato [sam] došao“ (Marko 1:38). Zato je normalno da mu materijalne stvari nisu bile od prvenstvene važnosti; izgleda da je u materijalnom pogledu imao jako malo (Matej 8:20). Međutim, on nije bio asketa. Poput svog Oca, „srećnog Boga“, Isus je bio vesela osoba i doprinosio je tome da se drugi raduju (1. Timoteju 1:11; 6:15). Kada je bio na jednoj svadbi — događaju koji je obično praćen muzikom, pesmom i veseljem — on nije došao da bi pokvario raspoloženje na toj svečanosti. Kada je nestalo vina, on je pretvorio vodu u dobro vino, piće koje „čoveku veseli srce“ (Psalam 104:15; Jovan 2:1-11). Isus je prihvatio mnoge pozive na obrok i često je koristio takve prilike da bi pružio neku pouku (Luka 10:38-42; 14:1-6).

18. Kako je Isus u svom ophođenju sa svojim učenicima pokazao da besprekorno prosuđuje stvari?

¹⁸ Isus je u svom ophođenju s drugima pokazao da besprekorno prosuđuje stvari. Njegov uvid u ljudsku prirodu pružao mu je jasnu sliku o njegovim učenicima. Dobro je znao da oni nisu savršeni. Pa ipak, zapažao je njihove dobre osobine. Video je potencijal u tim ljudima koje je Jehova privukao sebi (Jovan 6:44). Uprkos njihovim manama, Isus je bio spreman da im veruje. To je i pokazao kada je svojim učenicima poverio tešku odgovornost. Naložio im je da propovedaju dobru vest i bio je uveren da će oni moći da izvrše taj zadatak (Matej 28:19, 20). Knjiga Dela apostolskih svedoči o tome da su oni verno izvršavali delo koje im je on zapovedio da vrše (Dela apostolska 2:41, 42; 4:33; 5:27-32). Jasno je da je Isus bio mudar što im je verovao.

19. Kako je Isus pokazivao da je „blag i ponizan u srcu“?

¹⁹ Kao što smo primetili u 20. poglavlju, Biblija dovodi poniznost i blagost u vezu s mudrošću. Naravno, Jehova pruža najbolji primer u tome. Ali šta reći za Isusa? Zaista je dirljivo videti poniznost koju je Isus pokazivao u ophođenju sa svojim učenicima. Kao savršen čovek, on je bio iznad njih. Međutim, on nije na svoje učenike gledao s visine. Nikada nije nastojao da ih navede da se osećaju kao manje vredni ili nesposobni. Baš naprotiv, bio je obziran prema njihovim ograničenjima i strpljiv s obzirom na njihove mane (Marko 14:34-38; Jovan 16:12). Nije li značajno to što je čak i deci bilo lepo sa Isusom? Sigurno da su bila privučena njemu jer su osećala da je „blag i ponizan u srcu“ (Matej 11:29; Marko 10:13-16).

20. Kako je Isus pokazao razumnost u ophođenju s nejevrejkom čija je ćerka bila demonizirana?

²⁰ Isus je odražavao Božju poniznost na još jedan važan način. Bio je razuman, to jest popustljiv, kada je milosrđe to dopuštalo. Seti se, recimo, kada ga je jednom prilikom neka nejevrejka molila da izleči njenu strašno demoniziranu ćerku. Isus je na tri različita načina najpre pokazao da joj neće pomoći — kao prvo, tako što joj nije ništa odgovorio; kao drugo, tako što je direktno rekao da nije poslat nejevrejima nego Jevrejima; i kao treće, tako što je ispričao jedno poređenje kojim je ljubazno objasnio to isto. Međutim, žena je bila uporna, pokazujući da ima izvanrednu veru. Kako je Isus reagovao u ovim neuobičajenim okolnostima? Uradio je upravo ono što je pokazao da neće uraditi. Izlečio je ćerku te žene (Matej 15:21-28). Izuzetna poniznost, zar ne? I seti se, poniznost je osnova istinske mudrosti.

21. Zašto treba da nastojimo da oponašamo Isusovu ličnost, njegov govor i način na koji je obavljao stvari?

²¹ Stvarno možemo biti zahvalni što nam jevanđelja otkrivaju reči i dela najmudrijeg čoveka koji je ikada živeo! Setimo se da je Isus bio savršen odraz svog Oca. Oponašajući Isusovu ličnost, njegov govor i način na koji je obavljao stvari, pokazivaćemo mudrost odozgo. U sledećem poglavlju ćemo videti kako možemo primeniti Božju mudrost u svom životu.