Život i rad Isusa
Savet za Martu i uputstvo za moljenje
ZA VREME svoje službe u Judeji Isus dolazi u selo Vitaniju. Tamo žive Marta i Marija kao i njihov brat Lazar. Isus je verovatno i ranije u toku svoje službe nekom prilikom susreo ovo troje, i već su postali bliski prijatelji. Isus sada ulazi u Martinu kuću i ona ga pozdravlja dobrodošlicom.
Marta misli na to kako će ugostiti Isusa najboljim stvarima. Zaista je velika čast ugostiti Mesiju. Zato je Marta revno zaposlena pripremanjem bogatog jela i osim toga se brine za mnoge druge stvari pošto želi da učini još lepšim i ugodnijim Isusov boravak.
Marija pak, Martina sestra, je suprotno tome sela kod Isusovih nogu da sluša njegove reči. Nakon izvesnog vremena dolazi Marta i kaže Isusu: „Gospode, zar ne mariš što me je sestra ostavila samu da služim? Reci joj, dakle, da mi pomogne.“
Ali Isus ništa ne govori Mariji. Umesto toga daje Marti savet pošto je previše zabrinuta za materijalne stvari: „Marta, Marta, brineš se i uznemiravaš za mnogo, a jedno je potrebno.“ Isus kaže da nije potrebno provesti mnogo vremena i pripremati više vrsta jela za jedan obrok. Dovoljno je nekoliko ili čak samo jedna vrsta.
Martini poticaji nisu loši — želi da bude dobra domaćica. Ali zbog brige za materijalne stvari, propušta priliku da lično od Božjega sina bude poučavana. Zato Isusov zaključak glasi: „Marija je, naime, izabrala dobri deo koji joj se neće oduzeti.“
Kasnije, drugom prilikom Isusu se obraća jedan učenik sa molbom: „Gospode, nauči nas da se molimo Bogu, kao što je i Jovan poučio svoje učenike.“ Ovaj učenik možda nije bio prisutan nekako godinu i po ranije, kad je Isus u svojoj propovedi na gori učio onu uzornu molitvu. Zbog toga Isus ponavlja ta uputstva i zatim nastavlja jednim poređenjem da bi pokazao da u molitvi treba ustrajati.
„Ako ko od vas ima prijatelja“, ovim rečima počinje Isus, „pa mu ode u ponoć i kaže mu: prijatelju, pozajmi mi tri hleba, jer mi je prijatelj došao s puta, a ja nemam šta da mu iznesem, a on iznutra odgovori: nemoj da me uznemiravaš, vrata su već zatvorena i moja deca su sa mnom u postelji; ne mogu da ustanem i da ti dam. Kažem vam, ako i ne ustane da mu da zato što mu je prijatelj, ustaće zbog njegove upornosti i daće mu koliko mu je potrebno.“
Ovim poređenjem Isus nikako ne želi da kaže da Jehova Bog, kao taj prijatelj u priči, nije spreman da sasluša molbe. Štaviše time želi pokazati da ako čak jedan zlovoljan prijatelj reaguje na neprestane molbe, koliko više to čini naš ljubazni nebeski Otac. Zato Isus nastavlja: „I ja vam kažem: molite i daće vam se; tražite i naći ćete; kucajte i otvoriće vam se. Jer svako ko moli dobiva, i ko traži nalazi, i otvoriće se onom koji kuca.“
Tada Isus navodi nesavršene, grešne ljudske očeve i kaže: „Koji je otac među vama, koji će svome sinu, kad zaište hleb, dati kamen? Ili ako zatraži ribu, hoće li mu umesto ribe dati zmiju? Ili ako zaište jaje, hoće li mu dati škorpiju? Kad dakle, vi kao zli ljudi umete da dajete dobre darove svojoj deci, koliko će više Otac nebeski dati Duha Svetoga onima koji ga mole.“ Kako li nas uverljivo pobuđuje Isus da budemo ustrajni u molitvi. Luka 10:38—11:13 (Ča)
◆ Zašto je Marta prilikom Isusove posete bila toliko zaposlena spremanjem?
◆ Šta je radila Marija i zašto je Isus pohvalio nju a ne Martu?
◆ Šta je navelo Isusa da ponovi uputstva za molitvu?
◆ Kako je Isus pokazao poređenjem da je važno ustrajati u molitvi?