’Čuvala je te reči u svom srcu‘

1, 2. Opiši Marijino putovanje i objasni zašto je bilo naporno.

MARIJA sedi na leđima magareta i pokušava da pronađe koliko-toliko udoban položaj. Već satima tako putuje. Ispred nje neumorno korača Josif idući putem prema udaljenom Vitlejemu. Ona ponovo oseća kako se beba pomera u njenom stomaku.

² Marija je pred porođajem. U Bibliji se kaže da je ona u to vreme bila „u poodmakloj trudnoći“ (Luka 2:5). Dok ona i Josif prolaze pored jednog polja za drugim, možda neki ratari na trenutak prestaju da oru ili seju, začuđeno ih posmatraju i pitaju se zašto bi žena u takvom stanju krenula na put. Šta je odvelo Mariju tako daleko od njenog doma u Nazaretu?

 3. Koja je čast ukazana Mariji i šta ćemo saznati o njoj?

³ Sve je počelo mesecima ranije, kada je ova mlada Jevrejka saznala da joj je ukazana čast koju nije imao niko u celoj ljudskoj istoriji. Trebalo je da rodi dete koje će postati Mesija, Božjeg Sina! (Luka 1:35). U vreme kada joj se bližio porođaj, morali su da krenu na put. Na tom putovanju, Marija se suočila sa situacijama koje su stavile njenu veru na ispit. Pogledajmo šta joj je pomoglo da sačuva snažnu veru.

4, 5. (a) Zašto su Josif i Marija krenuli u Vitlejem? (b) Koje proročanstvo se ispunilo zahvaljujući carevoj naredbi?

⁴ Josif i Marija nisu jedini putnici. Car Avgust je nedavno izdao naredbu da se popiše sve stanovništvo i ljudi su morali da putuju u svoj rodni grad da bi bili upisani. Šta je Josif uradio? Biblijski zapis kaže: „Tako je i Josif krenuo iz Galileje, iz grada Nazareta, u Judeju, u Davidov grad, koji se zove Vitlejem, jer je bio iz Davidovog doma i njegove porodice“ (Luka 2:1-4).

⁵ To što je car baš tada izdao naredbu nije bilo slučajno. U jednom proročanstvu zapisanom oko sedam vekova ranije, rečeno je da će Mesija biti rođen u Vitlejemu. Doduše, postojao je jedan grad po imenu Vitlejem samo 11 kilometara od Nazareta. Međutim, proročanstvo je konkretno ukazivalo na ’Vitlejem Efratu‘ kao na mesto u kom će se roditi Mesija. (Pročitati Miheja 5:2.) Put iz Nazareta do tog malog sela dug je 130 kilometara i vodi preko brdovitog područja Samarije. Josif se zaputio u taj Vitlejem jer je odatle poticala porodica kralja Davida, kojoj su pripadali i on i njegova nevesta.

6, 7. (a) Zašto Mariji nije bilo lako da putuje u Vitlejem? (b) Kako je na Marijine odluke uticalo to što je bila udata? (Videti i fusnotu.)

⁶ Da li će se Marija složiti s Josifovom odlukom da se povinuju carevoj naredbi? Na kraju krajeva, taj put bi joj teško pao. Verovatno je bila rana jesen kada počinju kiše nakon što se polako završava sušna sezona. Nadalje, Vitlejem se nalazio na nadmorskoj visini od preko 760 metara, što je priličan uspon koji nije lako savladati nakon višednevnog putovanja. Možda bi put trajao duže jer je Marija zbog svog stanja morala češće da se odmara. U tom periodu bi mlada žena više nego ikada želela da bude kod kuće gde bi joj prijatelji i porodica mogli pomoći kada počnu porođajni bolovi. Nema sumnje da joj je bila potrebna hrabrost da pođe na taj put.

⁷ I pored svega toga, Luka kaže da je Josif krenuo „da se upiše s Marijom“. Takođe je zabeležio da se Marija „do tada već udala za [Josifa]“ (Luka 2:4, 5). To što je bila udata u velikoj meri je uticalo na Marijine odluke. Ona je poštovala Josifa kao poglavara porodice, prihvatajući ulogu pomoćnice koju joj je Bog dodelio i podržavajući svog muža u odlukama koje je donosio.a Svojom poslušnošću Marija je rešila ovu situaciju koja je mogla predstavljati ispit za njenu veru.

 8. (a) Šta je još moglo podstaći Mariju da krene u Vitlejem s Josifom? (b) Zašto Marijin primer nadahnjuje verne ljude?

⁸ Šta je još moglo podstaći Mariju da pokaže poslušnost? Da li je ona znala za proročanstvo o tome da će se Mesija roditi u Vitlejemu? Biblija nam to ne otkriva. Ali moguće je budući da je ta činjenica bila poznata verskim vođama, pa čak i običnim ljudima (Mat. 2:1-7; Jov. 7:40-42). A za Mariju sveti spisi nipošto nisu bili nepoznanica (Luka 1:46-55). Možda je odlučila da putuje iz poslušnosti svom suprugu, možda zbog naredbe vlasti ili zbog Jehovinog proročanstva. A moguće je da je na njenu odluku uticalo sve to. U svakom slučaju, pružila je izvanredan primer. Jehova veoma ceni poniznost i poslušnost koje pokazuju i muškarci i žene. U naše vreme, kada mnogi podložnost ne smatraju vrlinom, Marijin primer nadahnjuje verne ljude bez obzira na to gde žive.

9, 10. (a) O čemu su možda Marija i Josif razmišljali dok su se približavali Vitlejemu? (b) Zašto su Josif i Marija prenoćili u štali?

⁹ Mora da je Marija odahnula ugledavši Vitlejem iz daljine. Dok se uspinju uz obronke i prolaze pored maslinjaka koji još nisu obrani, Marija i Josif verovatno razmišljaju o prošlosti tog sela. I suviše je malo da bi bilo ubrojano u judejske gradove, baš kao što je rekao prorok Mihej. Pa ipak, u njemu su pre više od hiljadu godina rođeni Voz, Nojemina i kasnije David.

¹⁰ Marija i Josif stižu u selo prepuno ljudi. Drugi su došli na popis pre njih tako da više nema mesta u konačištu.b Nemaju drugog izbora nego da prenoće u štali. Možemo samo da naslutimo koliko se Josif brinuo što njegova žena trpi jake bolove kakve nikad nije osetila i koji postaju sve jači. Od svih mogućih mesta, baš tu u štali počinju Marijini porođajni bolovi.

11. (a) Zašto žene iz svih krajeva sveta mogu saosećati s Marijom? (b) U kom smislu je Isus bio prvenac?

¹¹ Žene iz svih krajeva sveta mogu saosećati s Marijom. Oko 4 000 godina ranije, Jehova je prorekao da će žene trpeti porođajne bolove zbog nasleđenog greha (Post. 3:16). Ne možemo zaključiti da je Marija bila izuzetak u tom pogledu. Luka u svom zapisu ne otkriva mnogo detalja već jednostavno kaže: „Rodila je svog sina, prvenca“ (Luka 2:7). Na svet je došao njen ’prvenac‘ — prvo od najmanje sedmoro Marijine dece (Mar. 6:3). Ipak, to dete će biti drugačije. Ono nije bilo samo njen prvenac već i Jehovin „prvenac svega što je stvoreno“, jedinorođeni Božji Sin! (Kol. 1:15).

12. Gde je Marija položila bebu i kako se stvarnost razlikuje od idiličnih prikaza ovog događaja?

¹² U zapisu se pominje još jedan poznat detalj: „Povila ga [je] i položila u jasle“ (Luka 2:7). Širom sveta se na umetničkim slikama i različitim drugim prikazima ovaj događaj predstavlja na idiličan način. Ali, osmotrimo kako je to stvarno izgledalo. Jasle su zapravo dugačko korito pričvršćeno uza zid u koje se stavljala hrana za životinje. Na kraju krajeva, porodica se nalazila u štali, koja se sigurno ne može opisati kao čisto mesto sa svežim vazduhom. Koji bi roditelji izabrali takvo mesto za rođenje svog deteta ako bi imali bilo koju drugu mogućnost? Većina roditelja želi da pruži najbolje svojoj deci. Koliko su tek Marija i Josif želeli da pruže najbolje Božjem Sinu!

13. (a) Zašto se može reći da su Marija i Josif uradili sve što su mogli? (b) Čemu današnji roditelji pridaju najveću važnost po uzoru na Josifa i Mariju?

¹³ Marija i Josif nisu postali ogorčeni što zbog situacije u kojoj su se našli nisu mogli da učine više. Jednostavno su uradili sve što su mogli. Na primer, Marija je nežno povila svoje novorođenče i pažljivo ga položila u jasle da spava, pobrinuvši se da mu bude toplo i udobno. Ona nije dozvolila da je preterana zabrinutost zbog trenutnih okolnosti spreči da pruži najbolje svom detetu. Njih dvoje su takođe znali da je najvažniji zadatak koji ih čeka zadovoljavanje duhovnih potreba svog deteta. (Pročitati Ponovljene zakone 6:6-8.) Danas mudri roditelji pridaju najveću važnost duhovnim vrednostima dok odgajaju svoju decu u ovom svetu u kom se takve vrednosti ne cene.

14, 15. (a) Zašto su pastiri želeli da vide dete? (b) Šta su pastiri radili nakon što su videli novorođenče u jaslama?

¹⁴ Spokojstvo tog prizora iznenada prekida neki metež. Pastiri hrle u štalu da vide porodicu, a naročito dete. Ushićeni su a lica im blistaju od radosti. Dotrčali su sa obronaka na kojima su čuvali svoja stada.c Pričaju iznenađenim roditeljima o čudesnom susretu koji su upravo imali. Usred noći im se na jednom obronku iznenada pojavio anđeo a Jehovina slava je zablistala oko njih. Anđeo im je rekao da je Hrist, to jest Mesija, upravo rođen u Vitlejemu i da će naći dete povijeno i položeno u jasle. Zatim se dogodilo nešto još veličanstvenije — pojavilo se mnoštvo anđela koji su hvalili Boga! (Luka 2:8-14).

¹⁵ Sasvim je razumljivo što su ti ponizni ljudi dojurili u Vitlejem! Mora da su bili oduševljeni kada su videli novorođenče položeno u jasle baš kao što im je anđeo rekao. Dobru vest koju im je anđeo preneo nisu zadržali samo za sebe. „Ispričali su ono što im je bilo rečeno [...] Svi koji su to čuli divili su se onome što su im pastiri rekli“ (Luka 2:17, 18). U to vreme su verske vođe očigledno s nipodaštavanjem gledale na pastire. Ali Jehova je cenio te skromne, verne ljude. Kako je njihova poseta uticala na Mariju?

16. Kako znamo da je Marija duboko razmišljala i kako je sačuvala jaku veru?

¹⁶ Iako je sigurno bila iscrpljena nakon porođaja, pažljivo je slušala svaku reč. I ne samo to: „Marija je čuvala sve te reči u svom srcu i razmišljala o njima“ (Luka 2:19). Ta mlada žena je zaista imala običaj da duboko razmišlja. Bila je svesna koliko je ta anđeoska poruka značajna. Njen Bog, Jehova, želeo je da ona zna i razume ko je njen sin i koliko je on važan. Zbog toga nije samo slušala sve te reči već ih je čuvala u svom srcu da bi mogla uvek iznova da razmišlja o njima u mesecima i godinama koje su sledile. Zahvaljujući tome, Marija je sačuvala jaku veru tokom celog života. (Pročitati Jevrejima 11:1.)

17. Kako možemo slediti Marijin primer kada je u pitanju istina iz Božje Reči?

¹⁷ Da li ćemo slediti Marijin primer? Na stranicama Jehovine Reči zapisana je životovažna istina. Međutim, te reči nam neće mnogo koristiti ako ne obratimo pažnju na njih. Zato je neophodno da redovno čitamo Sveto pismo — ne samo kao književno delo nego kao nadahnutu Božju Reč (2. Tim. 3:16). Zatim, poput Marije treba da čuvamo te duhovne bisere u svom srcu i da razmišljamo o njima. Dakle, naša vera će rasti ako duboko razmišljamo o onome što smo pročitali u Svetom pismu i o tome kako možemo potpunije primeniti Božje savete.

18. (a) Šta su Marija i Josif uradili iz poslušnosti Mojsijevom zakonu? (b) Šta saznajemo o njihovom materijalnom stanju na osnovu žrtve koju su prineli?

¹⁸ Kada je novorođeni dečak imao osam dana, Marija i Josif ga odvode da bude obrezan u skladu s Mojsijevim zakonom i daju mu ime Isus, prema uputstvu koje im je preneo anđeo (Luka 1:31). Zatim, kada je napunio 40 dana, vode ga iz Vitlejema u hram u Jerusalimu koji je udaljen oko deset kilometara. Tamo prinose žrtvu očišćenja koja je Zakonom bila predviđena za siromašne porodice — dve grlice ili dva goluba. Čak i ako im je neprijatno što nisu prineli muško jagnje i grlicu poput drugih roditelja, ne prepuštaju se tim osećanjima. Najvažnije je da će iz hrama otići veoma ohrabreni (Luka 2:21-24).

19. (a) Šta je Simeon rekao Mariji? (b) Kako je Ana reagovala kada je videla Isusa?

¹⁹ Prilazi im starac po imenu Simeon i govori Mariji još nešto što će moći da čuva u svom srcu. Njemu je bilo obećano da će videti Mesiju pre nego što umre i Jehova mu je putem svetog duha obznanio da je mali Isus prorečeni Spasitelj. Simeon takođe upozorava Mariju da će jednog dana doživeti nešto veoma bolno. Biće to kao da joj mač probada dušu (Luka 2:25-35). Iako su zvučale zastrašujuće, te reči su možda pomogle Mariji da istraje kada su se ispunile tri decenije kasnije. Nakon Simeona, proročica Ana vidi malog Isusa i počinje da govori o njemu svima koji čekaju izbavljenje Jerusalima. (Pročitati Luku 2:36-38.)

20. Zašto je bilo mudro to što su Marija i Josif doneli malog Isusa u hram?

²⁰ Josif i Marija su zaista mudro postupili što su doneli svoje dete u Jehovin hram u Jerusalimu! Od tada pa nadalje, tokom celog svog života, njihov sin je redovno posećivao to sveto mesto. Dok su tom prilikom bili u hramu, dali su Jehovi najbolje što su imali i dobili pouku i ohrabrenje. Marija je sigurno tog dana otišla s ojačanom verom i punim srcem zbog duhovnih bisera o kojima će moći duboko da razmišlja i razgovara s drugima.

21. Kako poput Marije možemo jačati svoju veru?

²¹ Divno je videti roditelje koji danas slede njihov primer. Jehovini svedoci redovno dovode svoju decu na sastanke. Ti roditelji daju svoje najbolje hrabreći suvernike svojim rečima. Sa sastanaka odlaze jači, srećniji i s puno dobrih stvari koje mogu podeliti s drugima. Zaista je lepo okupljati se s takvim ljudima! Tako ćemo poput Marije ojačati svoju veru.