Život i rad Isusa

Isus ponovo ide za Jerusalim

USKORO JE Isus opet na putu. Poučava od grada do grada i od sela do sela. Očigledno se nalazi u oblasti Pereji, koja je od Judeje s druge strane Jordana. Ali, odredište mu je Jerusalim.

Verovatno podstaknut jevrejskom filozofijom, da samo mali broj ljudi zaslužuje spasenje, jedan čovek pita: „Gospode, je li malo onih koji će se spasiti?“ Isus svojim odgovorom navodi ljude na razmišljanje šta je potrebno za spasenje: „Snažno se naprežite [to jest, borite se, mučite se] da uđete na uska vrata.“

Takvo snažno naprezanje je hitno, „jer će mnogi“, kaže Isus, „tražiti da uđu, ali neće moći“. Zašto neće moći? Kad domaćin ustane i zaključa vrata, objašnjava on, i kad ljudi budu stajali napolju i kucali, govoreći: „Gospode, otvori nam“, on će reći: „Ne znam odakle ste. Odstupite od mene svi koji nepravdu činite!“

Oni koji su ostali napolju očigledno su došli u vreme koje samo njima odgovara. Ali, vrata povoljne prilike do tada su se već zatvorila i navučen je zastor. Da bi se ušlo, trebalo je doći ranije, iako u vreme koje je možda za to bilo nepovoljno. Zaista, žalostan ishod očekuje one koji odgađaju da obožavanje Jehove učine najvažnijim ciljem u životu!

Jevreji kojima je Isus poslan, ili bar većina njih, nisu iskoristili divnu priliku da prihvate Božju pripremu za spasenje. Zato Isus kaže da će plakati i škrgutati zubima kad budu izbačeni. S druge strane, ljudi s „istoka i zapada, i sa severa i juga“, da, iz svih naroda, „prignuće se k stolu u Božjem Carstvu“.

Na taj način, kao što Isus nadalje kaže, „poslednji [prezreni nejevreji, kao i pogaženi Jevreji] su oni koji će biti prvi, a prvi [materijalno i religiozno povlašćeni Jevreji] su oni koji će biti poslednji“. Biti poslednji znači da takvi nemarni i nezahvalni ljudi uopšte neće biti u Božjem Carstvu.

Sada fariseji dolaze k Isusu i kažu: „Iziđi i idi odavde, jer Irod [Antipa] hoće da te ubije.“ Može biti da je sam Irod proneo tu glasinu, kako bi naterao Isusa da pobegne s tog područja. Irod se možda pobojao da će biti umešan u ubistvo još jednog Božjeg proroka, kao što je to već bio slučaj sa Jovanom Krstiteljom. Ali, Isus kaže farisejima: „Idite i recite toj lisici: ’Evo izgonim demone i isceljujem danas i sutra, a treći dan ću biti gotov’.“

Svršivši tamo posao, Isus nastavlja svoj put prema Jerusalimu, kao što objašnjava, „jer prorok ne može poginuti izvan Jerusalima“. Zašto treba očekivati da će Isus biti ubijen u Jerusalimu? Jer je Jerusalim glavni grad, gde se nalazi vrhovni sud Sinedrijum (koji se sastoji od 71 člana) i gde se prinose životinjske žrtve. Prema tome, bilo bi nedopustivo da „Jagnje Božije“ bude ubijeno u bilo kom drugom mestu.

„Jerusalime, Jerusalime, koji ubijaš proroke i zasipaš kamenjem poslane k tebi“, jadikuje Isus, „koliko puta htjedoh da sakupim čeda tvoja kao kokoš gnijezdo svoje pod krila, i ne htjeste! Eto će vam se ostaviti kuća vaša pusta.“

Dok nastavlja svoj put prema Jerusalimu, Isus je pozvan u kuću jednog upravitelja fariseja. Sabat je, i ljudi ga pažljivo posmatraju, jer tu je čovek sa velikim oteklinama, verovatno u rukama i nogama. Isus se obraća farisejima i poznavaocima Zakona koji su tu prisutni i pita ih: „Je li po zakonu dozvoljeno lečiti na sabat ili ne?“

Niko ne govori ni reč. Isus izleči čoveka i otpusti ga. Zatim pita: „Ko od vas, ako mu sin ili vo upadne u bunar, neće ih odmah izvući u dan subotnji?“ Opet niko ne odgovara ni reč. Luka 13:22—14:6; Jovan 1:29.

◆ Šta je potrebno za spasenje, kako pokazuje Isus, i zašto mnogi ostaju napolju?

◆ Ko su „poslednji“ koji postaju prvi, i „prvi“ koji postaju poslednji?

◆ Zašto je verovatno rečeno da Irod hoće da ubije Isusa?

◆ Zašto nije dopustivo da prorok bude ubijen van Jerusalima?