Poglavlje 82

Isus ponovo ide za Jerusalim

USKORO je Isus opet na putu. Poučava od grada do grada i od sela do sela. Očigledno se nalazi u oblasti Pereje, koja je od Judeje s druge strane Jordana. Ali, odredište mu je Jerusalim.

Verovatno podstaknut jevrejskim mišljenjem da samo mali broj ljudi zaslužuje spasenje, jedan čovek pita: „Gospode, da li je malo onih koji se spasavaju?“ Isus svojim odgovorom navodi ljude na razmišljanje o tome šta je potrebno za spasenje: „Snažno se naprežite [to jest, borite se, mučite se] da uđete na uska vrata.“

Takvo snažno naprezanje je hitno, „jer će mnogi“, kaže Isus, „tražiti da uđu, ali neće moći“. Zašto neće moći? Kad domaćin ustane i zaključa vrata, objašnjava on, i kad ljudi budu stajali napolju i kucali, govoreći: „Gospode, otvori nam“, on će reći: „Ne znam odakle ste. Odstupite od mene svi vi koji vršite nepravednost!“

Oni koji su ostali napolju očigledno su došli u vreme koje samo njima odgovara. Ali, vrata povoljne prilike do tada su se već zatvorila i navučen je zasun. Da bi se ušlo, trebalo je doći ranije, iako u vreme koje je možda za to bilo nepovoljno. Zaista žalostan ishod očekuje one koji odugovlače s tim da obožavanje Jehove učine najvažnijim ciljem u životu!

Jevreji kojima je Isus poslat, ili bar većina njih, nisu iskoristili divnu priliku da prihvate Božju pripremu za spasenje. Zato Isus kaže da će plakati i škrgutati zubima kad budu izbačeni. S druge strane, ljudi s „istoka i zapada, i sa severa i juga“, da, iz svih naroda, „prignuće se k stolu u Božjem kraljevstvu“.

Na taj način, kao što Isus nadalje kaže, „poslednji [prezreni ne-Jevreji, kao i podjarmljeni Jevreji] su oni koji će biti prvi, a prvi [materijalno i religiozno povlašćeni Jevreji] su oni koji će biti poslednji“. Biti poslednji znači da takvi nemarni i nezahvalni ljudi uopšte neće biti u Božjem Kraljevstvu.

Sada fariseji dolaze k Isusu i kažu: „Izađi i idi odavde, jer te Irod [Antipa] želi ubiti.“ Može biti da je sam Irod proneo tu glasinu kako bi naterao Isusa da pobegne s tog područja. Irod se možda pobojao da će biti umešan u ubistvo još jednog Božjeg proroka, kao što je to već bio slučaj u vezi Jovana Krstitelja. Ali, Isus kaže farisejima: „Idite i recite toj lisici: ’Gle! Izgonim demone i provodim lečenje danas i sutra, a treći dan biću gotov.‘“

Svršivši tamo posao, Isus nastavlja svoj put prema Jerusalimu, jer, kao što on objašnjava, „nije dopustivo da prorok bude uništen van Jerusalima“. Zašto treba očekivati da će Isus biti ubijen u Jerusalimu? Jer je Jerusalim glavni grad, gde se nalazi vrhovni sud Sanhedrin (koji se sastoji od 71 člana) i gde se prinose životinjske žrtve. Prema tome, bilo bi nedopustivo da „Jagnje Božje“ bude ubijeno bilo gde drugde.

„Jerusalim, Jerusalim, koji ubija proroke i kamenuje one koji su k njemu poslani“, jadikuje Isus, „koliko sam puta hteo da sakupim tvoju decu kao što kokoš sakuplja piliće pod svoja krila, ali vi to niste hteli! Gle! Kuća vam se pusta ostavlja.“ Nacija je osuđena zbog odbacivanja Božjeg Sina.

Dok nastavlja svoj put prema Jerusalimu, Isus je pozvan u kuću jednog upravitelja fariseja. Sabat je, i ljudi ga pažljivo posmatraju, jer tu je čovek koji boluje od vodene bolesti, nakupljene vode verovatno u rukama i nogama. Isus se obraća farisejima i poznavaocima Zakona koji su tu prisutni i pita ih: „Da li je zakonito lečiti na sabat ili ne?“

Niko ne govori ni reči. Isus izleči čoveka i otpusti ga. Zatim pita: „Ko od vas, ako mu sin ili bik upadne u bunar, neće ga odmah izvući na sabatni dan?“ Opet niko ne odgovara ni reči. Luka 13:22–14:6; Jovan 1:29.

▪ Šta je potrebno za spasenje, kako pokazuje Isus, i zašto mnogi ostaju napolju?

▪ Ko su „poslednji“ koji postaju prvi, i „prvi“ koji postaju poslednji?

▪ Zašto je verovatno rečeno da Irod želi ubiti Isusa?

▪ Zašto nije dopustivo da prorok bude ubijen van Jerusalima?