Učiti od Isusove porodice na zemlji

ŠTA znaš o članovima Isusove uže porodice, s kojom je živeo prvih 30 godina svog života na zemlji, sve dok se nije krstio? Šta nam jevanđelja otkrivaju o njima? Šta možemo naučiti ako saznamo nešto više o njegovoj porodici? Odgovori na ova pitanja mogu ti mnogo koristiti.

Da li se Isus rodio u bogatoj porodici? Njegov poočim Josif bio je tesar. To je značilo da je morao naporno da radi, često i da obara stabla koja bi zatim koristio kao materijal. Kada su Isusovi roditelji 40 dana nakon njegovog rođenja otišli u Jerusalim, prineli su žrtvu koju je propisivao Zakon. Da li su prineli ovna zajedno s grlicom i golubom, kao što je Zakon predviđao? Nisu. Izgleda da nisu mogli sebi da priušte da kupe te životinje. Pa ipak, u Zakonu je postojala jedna olakšica za siromašne. Zato su Josif i Marija prineli „par grlica ili dva golubića“. To što su izabrali da prinesu jeftinije životinje pokazuje da su bili siromašni (Luka 2:22-24; Levitska 12:6, 8).

Možeš zapaziti da je Isus Hrist, budući Vladar nad celim čovečanstvom, bio rođen u skromnoj porodici koja je morala naporno da radi kako bi sastavila kraj s krajem. Tokom detinjstva je učio stolarski zanat, baš kao i njegov poočim (Matej 13:55; Marko 6:3). „Iako je [Isus] bio bogat“ kao moćno duhovno stvorenje na nebu, Biblija kaže da je „postao siromašan“ zbog nas. Postavši čovek, došao je na niži položaj i odrastao među običnim ljudima (2. Korinćanima 8:9; Filipljanima 2:5-9; Jevrejima 2:9). Isus nije poticao iz imućne porodice, i možda su se zato neki osećali opušteno u njegovom društvu. Ljudima nije bilo neprijatno zbog njegovog porekla. Zato su mogli da ga cene zbog njegovih učenja, privlačnih osobina i čudesnih dela (Matej 7:28, 29; 9:19-33; 11:28, 29). Možemo videti koliko je Jehova mudar što je omogućio da se Isus rodi u običnoj porodici.

Hajde sada da upoznamo članove Isusove porodice i da vidimo šta možemo naučiti od njih.

Josif — pravedan čovek

Kada je Josif saznao da je njegova verenica zatrudnela „pre nego što su se sastali“, sigurno je bio rastrzan između ljubavi prema njoj i mržnje prema onome što bi čak moglo i podsećati na nemoral. Cela ta situacija izgledala je kao zadiranje u prava koja je imao kao njen budući suprug. U to vreme, na ženu koja je bila verena gledalo se kao da je već udata. Nakon što je dobro razmislio, Josif je odlučio da se tajno razvede od Marije kako ona ne bi bila kamenovana kao preljubnica (Matej 1:18; Ponovljeni zakoni 22:23, 24).

Tada se Josifu u snu pojavio anđeo i rekao: „Ne boj se dovesti kući Mariju, svoju ženu, jer je ono što je u njoj začeto od svetog duha. Rodiće sina a ti mu daj ime Isus, jer će on spasti svoj narod od njihovih greha.“ Nakon što je primio to uputstvo od Boga, Josif je postupio u skladu s tim, i doveo je Mariju kući (Matej 1:20-24).

Donevši tu odluku, ovaj pravedan i veran čovek učestvovao je u ispunjenju onoga što je Jehova rekao preko proroka Isaije: „Gle, devica će zatrudneti i rodiće sina i daće mu ime Emanuil“ (Isaija 7:14). Nema sumnje da je Josif bio duhovan čovek koji je cenio prednost da postane Mesijin poočim, iako je to značilo da Marijin prvorođeni sin neće biti njegovo dete.

Josif se uzdržavao od toga da ima odnose s Marijom sve dok ona nije rodila sina (Matej 1:25). Za novovenčani par kao što su oni bili, uzdržavanje od polnih odnosa moglo bi da predstavlja izazov, ali očigledno je da nisu želeli da dođe do ikakve zabune u vezi s tim ko je otac detetu. Kakav divan primer samokontrole! Josif je duhovne vrednosti stavio ispred prirodnih želja.

Josif je četiri puta od anđela primio uputstvo u vezi s tim kako da odgaja svog usvojenog sina. Tri puta su se ta uputstva odnosila na to gde Isus treba da odrasta. Pošto je bio u pitanju Isusov život, trebalo je da Josif odmah posluša uputstva. U svim tim prilikama, on je brzo reagovao, tako da je dete odveo najpre u Egipat, a posle nazad u Izrael. To je malog Isusa zaštitilo od Irodovog masakra nad bebama. Osim toga, Josifova poslušnost je dovela do toga da se ispune neka proročanstva koja su se odnosila na Mesiju (Matej 2:13-23).

Josif je Isusa poučavao zanatu kako bi mogao da se brine o sebi. Tako Isus nije bio poznat samo kao „tesarev sin“, već i kao „tesar“ (Matej 13:55; Marko 6:3). Apostol Pavle je napisao da je Isus bio „u svakom pogledu ispitan kao i mi“. Podrazumeva se i da je naporno radio kako bi doprineo izdržavanju porodice (Jevrejima 4:15).

Dokaz Josifove predanosti pravom obožavanju vidimo i u poslednjem izveštaju u kom se pominje u Hrišćanskim grčkim spisima. Josif je sa svojom porodicom otišao u Jerusalim na proslavu Pashe. Iako se samo od muškaraca zahtevalo da prisustvuju, on je imao običaj da „svake godine“ vodi celu porodicu u Jerusalim. Za to su bile potrebne velike žrtve, jer su morali da hodaju oko 100 kilometara od Nazareta do Jerusalima. U Pismu se pominje jedna situacija kada se Isus odvojio od grupe. Pronašli su ga u hramu kako sluša učitelje Zakona i postavlja im pitanja. Iako je imao samo 12 godina, Isus je pokazao veliku mudrost i veliko spoznanje Božje Reči. Iz tog događaja vidimo da su Isusa njegovi roditelji dobro poučavali, vaspitavajući ga tako da ceni duhovne stvari (Luka 2:41-50). Izgleda da je Josif umro neko vreme nakon toga jer se ne pominje u izveštajima iz Pisma koji su se odnosili na kasniji period.

Josif je zaista bio pravedan čovek koji se dobro brinuo i o duhovnim i o fizičkim potrebama svoje porodice. Ukoliko razumeš šta je Božja volja za nas danas, da li i ti poput Josifa duhovne stvari stavljaš na prvo mesto? (1. Timoteju 2:4, 5). Da li spremno slušaš ono što Bog kaže preko svoje Reči, pokazujući tako podložnost poput Josifove? Da li svoju decu poučavaš tako da mogu da vode smisaone razgovore o duhovnim stvarima?

Marija — nesebičan Božji sluga

Isusova majka Marija bila je dobar Božji sluga. Kada joj je anđeo Gavrilo rekao da će roditi sina, ona se iznenadila. Pošto je bila devica, ona nije imala „odnose s muškarcem“. Saznavši da će se dete roditi posredstvom svetog duha, ponizno je prihvatila tu poruku, govoreći: „Evo! Jehovina sam robinja! Neka mi bude kako si rekao“ (Luka 1:30-38). Ona je duhovne prednosti cenila toliko da je bila spremna da podnese bilo kakve teškoće koje bi bile povezane s njenom odlukom da prihvati te prednosti.

Štaviše, to što je prihvatila taj zadatak promenilo je čitav njen život. Kada je otišla u Jerusalim radi očišćenja, jedan bogobojazan stariji čovek po imenu Simeon rekao joj je: „Tebi samoj dugačak mač probošće dušu“ (Luka 2:25-35). On je očigledno mislio na to kako će se Marija osećati kada bude videla kako mnogi odbacuju Isusa i kako ga na kraju pribijaju na mučenički stub.

Dok je Isus rastao, Marija je pamtila događaje iz njegovog života, „donoseći zaključke u svom srcu“ (Luka 2:19, 51). Kao i Josif, i ona je bila duhovno nastrojena osoba i mnogo su joj značili događaji i izjave koje su ukazivale na ispunjenje proročanstva. Sigurno joj se urezalo u sećanje ono što joj je rekao anđeo Gavrilo: „On će biti veliki i zvaće se Sin Svevišnjega; i Jehova Bog daće mu presto Davida, njegovog oca, i on će vladati kao kralj nad Jakovljevim domom zauvek, i njegovom kraljevstvu neće biti kraja“ (Luka 1:32, 33). Zaista, Marija je ozbiljno shvatila prednost da bude Mesijina majka na zemlji.

Marijina duhovnost je ponovo došla do izražaja kada se srela s Jelisavetom, svojom rođakom koja je takođe zatrudnela na čudesan način. Kada ju je videla, Marija je počela da hvali Jehovu i pokazala je koliko voli Božju Reč. Osvrnula se na Aninu molitvu zapisanu u 2. poglavlju 1. Samuilove, i pomenula je i misli iz drugih knjiga Hebrejskih spisa. To što je imala takvo spoznanje iz Pisma pokazuje da je bila sposobna da bude samopožrtvovana kao bogobojazna majka. Bilo je očigledno da će sarađivati s Josifom u pružanju duhovne pouke svom sinu (Postanje 30:13; 1. Samuilova 2:1-10; Malahija 3:12; Luka 1:46-55).

Marija je imala jaku veru u svog sina kao Mesiju i to čak i posle njegove smrti. Ubrzo nakon što je Isus uskrsnuo, ona je bila među vernim učenicima koji su se sastali sa apostolima da bi se zajedno molili (Dela apostolska 1:13, 14). Ostala je verna iako joj je bilo veoma teško dok je gledala svog dragog sina kako umire na mučeničkom stubu.

Kako ti može koristiti to što si saznao nešto više o Marijinom životu? Da li prihvataš prednost da služiš Bogu bez obzira na žrtve koje su uključene u to? Da li shvataš koliko je to danas važno? Da li razmišljaš o Isusovim proročanstvima i da li ih upoređuješ sa onim što se danas dešava, „donoseći zaključke u svom srcu“? (Matej 24. i 25. poglavlje; Marko 13. poglavlje; Luka 21. poglavlje). Da li oponašaš Mariju u tome da dobro poznaješ Božju Reč i da je često koristiš u svojim razgovorima? Da li bi sačuvao svoju veru u Isusa čak i ako bi morao da pretrpiš duševnu bol zbog toga što si njegov sledbenik?

Isusova braća — promena je moguća

Izgleda da su Isusova braća počela da pokazuju veru u njega tek nakon njegove smrti. Verovatno nije bilo slučajno to što nisu bili prisutni kada je Isus umro na mučeničkom stubu i to što je Isus brigu o svojoj majci morao da poveri apostolu Jovanu. Članovi Isusove porodice su pokazali da ga nisu baš mnogo cenili i čak su jednom prilikom rekli da je ’sišao s uma‘ (Marko 3:21). S obzirom da je Isus u porodici imao osobe koje nisu bile vernici, oni koji su danas u takvoj situaciji mogu biti sigurni da on razume kako se osećaju kada im se rođaci rugaju zbog njihove vere.

Isusova braća su očigledno počela da veruju u njega nakon što je uskrsnuo. Bili su u grupi koja se sastala u Jerusalimu uoči Pentekosta 33. n. e. i usrdno su se molili zajedno sa apostolima (Dela apostolska 1:14). Očigledno je uskrsenje njihovog polubrata uticalo na to da se stanje njihovog srca promeni, čak do te mere da su postali njegovi učenici. Zato, nikada ne treba da izgubimo nadu za rođake koji nisu s nama u veri.

Jakov, Isusov polubrat kome se on lično pojavio, predstavljen je u Pismu kao osoba koja je imala značajnu ulogu u hrišćanskoj skupštini. Napisao je od Boga nadahnutu poslanicu suhrišćanima, u kojoj ih je upozorio da čuvaju svoju veru (Dela apostolska 15:6-29; 1. Korinćanima 15:7; Galatima 1:18, 19; 2:9; Jakov 1:1). I Isusov drugi polubrat, Juda, bio je nadahnut da napiše poslanicu u kojoj je podstakao suvernike da vode tešku borbu za veru (Juda 1). Vredno je zapaziti da ni Jakov ni Juda u svojim poslanicama nisu pominjali svoje krvno srodstvo sa Isusom kako bi ostavili utisak na suhrišćane. Kako nam divnu pouku o skromnosti oni pružaju!

Dakle, šta možemo naučiti od Isusove porodice? Sasvim sigurno, učimo da se predanost pokazuje na sledeće načine: (1) Vernim podlaganjem Božjoj volji i suočavanjem sa svim iskušenjima koja možemo doživeti zbog toga. (2) Stavljanjem duhovnih stvari na prvo mesto, čak i ako to podrazumeva da nešto žrtvujemo. (3) Vaspitavanjem svoje dece u skladu s Pismom. (4) Ako ne gubimo nadu kada su u pitanju članovi porodice koji nisu s nama u veri. (5) Ako se ne hvalimo ukoliko smo u srodstvu ili smo bliski sa osobama koje su ugledne u hrišćanskoj skupštini. Zaista, učenje o Isusovoj porodici na zemlji približava nas njemu i povećava naše cenjenje za to što je Jehova izabrao jednu običnu porodicu da se brine o Isusu tokom njegovog detinjstva.

[Slike na stranama 4, 5]

Josif je uzeo Mariju za ženu i time je učestvovao u ispunjenju proročanstava o Mesiji

[Slike na 6. strani]

Josif i Marija su poučavali svoju decu duhovnim vrednostima i tome koliko je važno raditi

[Slike na 7. strani]

Iako su odrasla u duhovno nastrojenoj porodici, Isusova braća su tek posle Isusove smrti počela da veruju u njega

[Slike na 8. strani]

Isusova polubraća Jakov i Juda ohrabrili su suhrišćane