Ponovo nisu uspeli da ga uhvate u zamku

Isusovi protivnici su bili uznemireni jer im je upravo ispričao priče koje su razotkrile njihovu zloću. Sada su se fariseji udružili da ga uhvate u zamku. Želeli su da ga navedu da kaže nešto zbog čega bi mogli da ga predaju rimskom namesniku, pa su potplatili neke svoje sledbenike da oni to pokušaju (Luka 6:7).

„Učitelju“, rekli su oni, „znamo da ispravno govoriš i učiš i da nisi pristran, nego po istini učiš Božjem putu. Da li nam je dozvoljeno da plaćamo porez caru ili nije?“ (Luka 20:21, 22). Isusa nije obmanulo njihovo laskanje, iza kog se krilo licemerstvo i lukavstvo. Ako bi on rekao: ’Ne, nije pravedno plaćati porez‘, mogao bi biti optužen za pobunu protiv Rima. Ali ako bi rekao: ’Da, treba plaćati porez‘, narod, koji se bunio protiv rimske vlasti, mogao bi ga pogrešno razumeti i okrenuti se protiv njega. Kako je onda Isus odgovorio?

„Zašto me iskušavate, licemeri? Pokažite mi novac kojim se plaća porez“, rekao im je. Oni su doneli jedan denar, nakon čega ih je upitao: „Čiji je ovo lik i natpis?“ „Carev“, odgovorili su. Tada im je on dao izvanredan odgovor: „Dajte, dakle, caru carevo, a Bogu Božje“ (Matej 22:18-21).

Fariseji su ostali bez teksta. Zato su otišli odatle. Ali dan još nije bio došao svom kraju, pa ni nastojanja da ga uhvate u zamku. Nakon njihovog neuspeha, Isusu su prišli pripadnici jedne druge verske struje.

Bili su to sadukeji, koji nisu verovali u uskrsenje. Oni su postavili pitanje o uskrsenju i deverskom braku: „Učitelju, Mojsije je rekao: ’Ako neko umre bez dece, neka se njegov brat oženi njegovom ženom i neka podigne potomstvo svom bratu.‘ Tako je kod nas bilo sedmoro braće. Prvi se oženio i umro, a pošto nije imao potomstvo, ostavio je svoju ženu svom bratu. Tako je bilo i s drugim i s trećim, sve do sedmog. Poslednja od svih umrla je žena. Dakle, kad bude uskrsenje, kome će od te sedmorice biti žena? Jer su je svi imali“ (Matej 22:24-28).

Osvrćući se na Mojsijeve spise, koje su sadukeji priznavali, Isus im je odgovorio: „Zar niste u zabludi zato što ne poznajete ni Pisma ni Božju moć? Jer kad ustanu iz mrtvih, niti će se ženiti niti udavati, nego će biti kao anđeli na nebesima. A da mrtvi ustaju, zar niste čitali u Mojsijevoj knjizi, u zapisu o grmu, kako mu je Bog rekao: ’Ja sam Bog Avrahamov, Bog Isakov i Bog Jakovljev‘? A on nije Bog mrtvih, nego živih. U velikoj ste zabludi“ (Marko 12:24-27; Izlazak 3:1-6). Narod je ostao zapanjen nakon ovih reči.

Isus je ućutkao fariseje i sadukeje, a sada su se oni udružili kako bi ga uhvatili u zamku. Jedan pismoznalac ga je upitao: „Učitelju, koja je najveća zapovest u Zakonu?“ (Matej 22:36).

Isus mu je odgovorio: „Prva je: ’Čuj, Izraele, Jehova, naš Bog, jedan je Jehova, i voli Jehovu, svog Boga, svim svojim srcem i svom svojom dušom i svim svojim umom i svom svojom snagom.‘ Druga je ova: ’Voli svog bližnjeg kao samog sebe.‘ Druge zapovesti veće od ovih nema“ (Marko 12:29-31).

Čuvši odgovor, taj čovek je rekao: „Učitelju, dobro je i istinito što si rekao: ’On je jedan i nema drugog osim njega.‘ I voleti ga svim srcem i svim razumom i svom snagom i voleti bližnjeg kao samog sebe vredi mnogo više od svih žrtava paljenica i drugih žrtava.“ Pošto je taj pismoznalac pametno odgovorio, Isus mu je rekao: „Nisi daleko od Božjeg kraljevstva“ (Marko 12:32-34).

Isus je tri dana (9, 10. i 11. nisana) poučavao u hramu. Neki su ga s divljenjem slušali, poput ovog pismoznalca. Ali ne i verske vođe, koje sada više ’nisu imale hrabrosti da ga ispituju‘.