Božje gledište o umrlima

SMRT voljene osobe je zaista tužno iskustvo. Neizmeran je osećaj gubitka, praznine i usamljenosti. Kada izgubimo nekoga koga volimo možemo se osećati bespomoćno, s obzirom da danas niko na zemlji, ma koliko bogat, moćan ili uticajan bio, ne može oživeti osobu koja je umrla.

Ipak, naš Stvoritelj na sve to gleda iz drugog ugla. Pošto je od praha stvorio prvog čoveka, on takođe može ponovo da stvori osobu koja je umrla. Iz tog razloga, Bog gleda na mrtve kao da su živi. Što se tiče vernih slugu iz drevnih vremena, koji su umrli, Isus je rekao: „Njemu [su] svi oni živi.“ Drugim rečima, svi su oni živi s Božjeg stanovišta (Luka 20:38).

Dok je bio na zemlji, Isus je imao moć da uskrsava mrtve (Jovan 5:21). Stoga, na one koji su ostali verni do smrti on gleda isto kao njegov Otac. Na primer, kada je umro njegov prijatelj Lazar, Isus je rekao svojim učenicima: „Idem da ga probudim iz sna“ (Jovan 11:11). S ljudskog stanovišta, Lazar je bio mrtav, ali za Jehovu i Isusa, Lazar je spavao.

Pod Isusovom kraljevskom vladavinom, biće „uskrsenje i pravednika i nepravednika“ (Dela apostolska 24:15). S vremenom će oni koji budu uskrsnuli primiti pouku od Boga i imaće izgled da žive večno na zemlji (Jovan 5:28, 29).

Zaista, smrt voljene osobe može nam naneti mnogo bola i prouzrokovati veliku žalost, što može trajati i godinama. Pa ipak, ako na umrle gledamo s Božjeg stanovišta, to nas može veoma utešiti i ispuniti nas nadom (2. Korinćanima 1:3, 4).