Zašto treba da se sećamo Isusove smrti?

Monika: Dobar dan, Sandra. Drago mi je što ste prošle sedmice uspeli da dođete na obeležavanje Isusove smrti.a Kako vam se dopalo?

Sandra: Bilo je lepo, ali moram priznati da nisam razumela baš sve što sam tamo čula. Znam da ljudi slave Božić i Uskrs, to jest Isusovo rođenje i uskrsenje. Ali nikada do sada nisam čula da neko obeležava njegovu smrt.

Monika: Jeste, Božić i Uskrs se slave širom sveta. Ali Jehovini svedoci smatraju da je veoma važno da se sećamo Isusove smrti. Ako imate nekoliko minuta, rado bih vam objasnila neke razloge za to.

Sandra: Može, imam malo vremena.

Monika: U suštini, Jehovini svedoci obeležavaju Isusovu smrt zato što je on zapovedio svojim učenicima da to rade. Zapazite šta se dogodilo veče pre njegove smrti. Da li ste čuli za posebnu večeru na kojoj je bio sa svojim vernim učenicima?

Sandra: Mislite na Tajnu večeru?

Monika: Da. Ona se još naziva i Gospodova večera. Isus je tom prilikom jasno rekao svojim učenicima šta treba da čine. To je zapisano u Luki 22:19. Možete li vi da pročitate?

Sandra: Mogu. „I uzeo je hleb, zahvalio Bogu, izlomio ga, dao im i rekao: ’Ovo predstavlja moje telo koje će se dati za vas. Činite ovo meni na spomen.‘“

Monika: Hvala. Zapazite šta je Isus rekao prema poslednjoj rečenici tog stiha: „Činite ovo meni na spomen.“ Pre nego što je svojim sledbenicima dao ovu zapovest, Isus je jasno rekao po čemu treba da ga se sećaju. Rekao je da će dati život za svoje sledbenike. Nešto slično je zapisano u Mateju 20:28. Tu piše: „Kao što ni Sin čovečji nije došao da mu služe, nego da služi i da svoj život da kao otkupninu za mnoge.“ Ukratko rečeno, to je razlog zašto se Jehovini svedoci svake godine okupljaju na godišnjicu Isusove smrti — da bi se prisetili njegove otkupne žrtve. Zahvaljujući Isusovoj smrti, svi poslušni ljudi mogu dobiti život.

Sandra: Čula sam da ljudi kažu da je Isus umro kako bismo mi dobili život. Ali da budem iskrena, nikada to nisam baš razumela.

Monika: Razumem vas. Učenje o Isusovoj otkupnoj žrtvi je veoma duboko, ali je takođe i jedno od najlepših o kojima Božja Reč govori. Samo da vas pitam, da li imate još koji minut?

Sandra: Imam.

Monika: Odlično. Baš sam nedavno čitala o toj temi, pa ću pokušati da vam to što jednostavnije objasnim.

Sandra: Važi.

Monika: Da bismo razumeli učenje o otkupnoj žrtvi, najpre moramo razumeti do kakvih je posledica dovelo to što su Adam i Eva zgrešili u edenskom vrtu. U tome nam može pomoći ono što je zapisano u Rimljanima 6:23. Možete li vi da pročitate?

Sandra: Naravno. Tu piše: „Jer plata za greh je smrt, a Božji dar je večni život preko Hrista Isusa, našeg Gospoda.“

Monika: Hvala. Hajde da analiziramo ove reči. Zapazite najpre šta se kaže u prvom delu stiha: „Plata za greh je smrt.“ To je jednostavan princip koji je Bog postavio na samom početku ljudske istorije — plata, to jest kazna za greh je smrt. Naravno, tada niko nije činio greh. Adam i Eva su stvoreni savršeni i trebalo je da i sva njihova deca budu savršena. Tada niko ne bi morao da umre. Adam, Eva i svi njihovi potomci zauvek bi srećno živeli. Ali kao što znamo, nije tako bilo.

Sandra: Mislite na to što su Adam i Eva jeli zabranjeni plod?

Monika: Da. Time su zgrešili jer su bili neposlušni Bogu. Oni su zapravo izabrali da postanu nesavršeni, to jest grešni. To je dovelo do strašnih posledica, ne samo po njih već i po sve njihove potomke.

Sandra: Kakvih posledica?

Monika: Evo jednog primera. Recimo da želite da pečete hleb i da imate lep, nov kalup. Pre nego što stignete da ga upotrebite, on vam padne na pod i ulubi se. Kakvi će biti hlebovi koje ćete peći u tom kalupu? Zar neće svaki imati istu neravninu?

Sandra: Naravno da hoće.

Monika: Slično tome, pošto su Adam i Eva namerno bili neposlušni Bogu, postali su grešni i nesavršeni i takoreći dobili ulubljenje, to jest neravninu. To se dogodilo pre nego što im se rodilo prvo dete, tako da su se sva njihova deca rodila sa istom „neravninom“ — sa sklonošću ka grehu. U Bibliji se reč „greh“ ne odnosi samo na pogrešne postupke već i na grešno stanje koje smo nasledili od Adama i Eve. Iako vi i ja nismo postojali kada su oni zgrešili niti smo krivi za njihov greh, oni su sve svoje potomke, pa i nas, osudili na nesavršenstvo i greh koji na kraju vode u smrt. Kao što smo čitali u Rimljanima 6:23, kazna za greh je smrt.

Sandra: To nije pravedno. Zašto bi svi ljudi morali da ispaštaju zbog greha Adama i Eve?

Monika: U pravu ste, to nije pravedno. Zato je Bog, koji je savršeno pravedan, odredio da Adam i Eva umru zbog svog greha, ali je za nas, koji smo njihovo potomstvo, stvorio izlaz. To je učinio upravo putem Isusove otkupne žrtve. Pogledajmo još jednom šta piše u Rimljanima 6:23. Nakon što se kaže da je ’plata za greh smrt‘, navodi se sledeće: „Božji dar je večni život preko Hrista Isusa, našeg Gospoda.“ Dakle, smrt Isusa Hrista nas oslobađa od greha i smrti.b

Monika: Ima još jedan detalj u ovom stihu na koji bih želela da vam skrenem pažnju.

Sandra: O čemu se radi?

Monika: Zapazite šta tu piše: „Božji dar je večni život preko Hrista Isusa, našeg Gospoda.“ Ako je Isus patio i umro za nas, zašto se u stihu kaže da je otkupna žrtva „Božji dar“? Zašto ne piše da je to „Isusov dar“?c

Sandra: Ne znam.

Monika: Bog je stvorio Adama i Evu i oni su njemu zgrešili kada su bili neposlušni u edenskom vrtu. Sigurno ga je veoma pogodilo što su se prvi ljudi koje je stvorio pobunili protiv njega. Ipak, Jehova Bog je odmah pružio rešenje.d Odlučio je da jedno duhovno biće dođe na zemlju, da živi kao savršen čovek i na kraju dâ svoj život kao otkupnu žrtvu. Dakle, otkupnina je zapravo dar od Boga. Postoji još jedan razlog zašto to možemo reći. Da li ste možda nekada razmišljali o tome kako se Bog osećao kad je Isus bio ubijen?

Sandra: Da budem iskrena, nisam.

Monika: Vidim da u vašem dvorištu ima igračaka. Verovatno imate decu.

Sandra: Da, imam sina i ćerku.

Monika: Pokušajte da kao roditelj zamislite kako se Isusov nebeski Otac, Jehova Bog, osećao dok je Isus umirao. Zamislite kako mu je bilo dok je gledao kako njegovog dragog Sina hapse, ismevaju i udaraju pesnicama. A kako li se tek osećao gledajući kako ga pribijaju na stub i ostavljaju da umre u mukama?

Sandra: Sigurno se užasno osećao. Nikada nisam o tome razmišljala.

Monika: Naravno, mi ne možemo u potpunosti razumeti kako se Bog osećao tog dana. Ali znamo da on ima osećanja, a znamo i zašto je dozvolio da se sve to desi. To lepo objašnjava jedan biblijski stih, Jovan 3:16. Da li biste ga vi pročitali?

Sandra: Može. Tu piše: „Jer Bog je toliko voleo svet da je dao svog jedinorođenog Sina, da niko ko iskazuje veru u njega ne bude uništen, nego da ima večni život.“

Monika: Zapazite šta se nalazi na početku tog stiha: „Bog je toliko voleo svet.“ Dakle, suština je u ljubavi. Ljubav je pokrenula Boga da pošalje svog Sina na zemlju kako bi umro za nas. Zaista, otkupna žrtva je najveći izraz ljubavi u istoriji. Jehovini svedoci se upravo toga prisećaju svake godine kada obeležavaju godišnjicu Isusove smrti. Nadam se da sam ovo uspela dobro da vam objasnim.

Sandra: Da, hvala vam što ste izdvojili vreme za to.