Da li te Bog sluša kad se moliš?

GLAVNI rukovodilac odlučuje da li će neki predmet kome proslediti ili će se za njega zauzeti lično. Na sličan način i Suvereni Vladar svemira može odlučiti do koje mere će se lično zauzeti za bilo koju stvar. Pisma uče da je Bog izabrao da se lično uključi u naše molitve i zato nas upućuje da mu ih i upravljamo (Psalam 66:19; 69:13).

Izbor koji je Bog učinio po tom pitanju otkriva nam da je on lično zainteresovan za molitve svojih ljudskih slugu. On svoj narod nikako ne obeshrabruje da mu se ne bi približavali svakom mišlju i brigom, naprotiv, on ih na to podstiče: „Molite se neprestano“, „istrajte u molitvi“, „baci svoje breme na Jehovu“, „svu svoju brigu bacite na [Boga]“ (1. Solunjanima 5:17; Rimljanima 12:12; Psalam 55:22; 1. Petrova 5:7, New World Translation).

Da Bog nije želeo pridati pažnju molitvama svojih slugu ne bi im nikad ni omogućio takav pristup k sebi niti bi ih podsticao da ga slobodno koriste. Dakle, to što je Bog odlučio da se svom narodu učini tako dostupnim jedan je od razloga za poverenje u to da on zaista sluša. Da, on razmatra molitve svakog svog sluge.

Ne bi se smela prevideti ni činjenica da Biblija jasno navodi da Bog sluša molitve. Apostol Jovan, na primer, piše: „I ovo je pouzdanje koje imamo u njega da ako što molimo, po volji njegovoj usliši nas“ (1. Jovanova 5:14). Kralj David je ukazao na Jehovu Boga kao na ’slušača molitve‘ i s pouzdanjem je izjavio: „On čuje moj glas“ (Psalam 55:17; 65:2, NW).

Dakle, iako je čin moljenja sam po sebi nesumnjivo koristan, Pisma pokazuju da se radi o nečem daleko višem kada se moli pravedna osoba. Neko sluša. Taj slušalac je Bog (Jakov 5:16-18).

Molitve koje su bile saslušane

Biblija obiluje izveštajima o ljudima čije je molitve Bog zaista čuo i na njih odgovorio. Njihova iskustva jasno potvrđuju da se koristi od molitve protežu dalje od terapeutskih posledica koje donosi sređivanje i izražavanje nečijih misli. One idu još dalje od ličnih napora koje neko preduzima u skladu sa svojim molitvama.

Na primer, suočen sa Absalomovom urotom da prigrabi kraljevanje nad Izraelom, kralj David je molio: „Uništi Gospodine savete Ahitofelove [Absalomov savetnik]!“ To nije bila mala molba, jer „saveti koje davaše Ahitofel smatrali su se... da od Boga dolaze. Tako svi cenjahu svaki savet Ahitofelov“. Absalom je potom odbacio Ahitofelov predlog za svrgavanje kralja Davida. Zašto? „A Gospod beše rešio da uništi dobar savet Ahitofelov da bi navukao zlo na Absaloma.“ Očito je Davidova molitva bila uslišena (2. Samuelova 15:31; 16:23; 17:14).

Na sličan način se oporavio i Ezehija, nakon što je zamolio Boga da ga izbavi od smrtne bolesti. Da li se to dogodilo jednostavno zbog psiholoških koristi koje je Ezehija dobio kao rezultat svoje molitve? Ne, zaista. Poruka koju je Ezehiji preko proroka Isaije uputio Jehova, glasila je: „Čuo sam molitvu tvoju i vidio sam suze tvoje. Evo isceliću te“ (2. Kraljevima 20:1-6).

Daniel, čija je molitva bila uslišena kasnije nego što je očekivao, dobio je jamstvo od Jehovinog anđela: „Tvoje reči behu uslišene.“ I molitve drugih, poput onih Ane, Isusovih učenika i vojnog zapovednika Kornelija, bile su uslišene na načine koji se ne mogu pripisati samo ljudskim sposobnostima. Biblija, dakle, jasno uči da molitve koje su u skladu s božanskom voljom nailaze na prijem, da ih Bog sluša i na njih odgovara (Danijel 10:2-14; 1. Samuelova 1:1-20; Dela apostola 4:24-31; 10:1-7).

Ali, kako Bog danas odgovara na molitve svojih vernih slugu?

Odgovori na molitve

Molitve koje su citirane u prethodnim odlomcima bile su uslišene na dramatične, čudesne načine. Ali, imaj na umu činjenicu da čak ni u biblijsko vreme najčešći odgovori na molitve nisu bili tako lako raspoznatljivi. To je zato što su se one odnosile na davanje moralne snage i prosvetljenja, omogućivši Božjim slugama da se drže ispravnog načina postupanja. Odgovori na molitve su posebno za hrišćane obuhvatali uglavnom duhovne stvari, a ne spektakularna ili silna dela (Kološanima 1:9).

Zato, nemoj biti razočaran ako tvoje molitve nisu uvek uslišene onako kako ti očekuješ ili priželjkuješ. Na primer, umesto da otkloni kušnju, Bog može izabrati da ti dâ „snagu koja je iznad obične“, kako bi je mogao izdržati (2. Korinćanima 4:7, NW; 2. Timoteju 4:17). Nikada ne bismo smeli umanjiti vrednost takve snage, niti bi trebalo da zaključimo da Jehova uopšte nije ni uslišio naše molitve.

Osmotrimo slučaj samog Božjeg Sina, Isusa Hrista. U svojoj zabrinutosti da ne umre kao naizgledni hulnik, Isus je molio: „Oče! Ako hoćeš, otkloni ovaj kalež od mene!“ Da li je Bog povoljno uslišio ovu molitvu? Da, kako je i potvrđeno u poslanici Jevrejima 5:7. Jehova nije svog Sina oslobodio potrebe da umre na mučeničkom stubu. Umesto toga „javi mu se anđeo s neba i krepi ga“ (Luka 22:42, 43).

Dramatičan, čudesan odgovor? Za svakog od nas bi bio! Ali, za Jehovu Boga, izvor takve moći, to nije bilo nikakvo čudo. Isus je i iz svog ranijeg života na nebu bio dobro upoznat sa slučajevima kada su se u prošlosti anđeli pojavljivali ljudima. Tako pojava anđela na njega ne bi imala tako dramatičan uticaj kao što bi imala na nas. Uprkos tome, ovaj anđeo, koga je Isus očigledno lično poznavao iz svog predljudskog postojanja, pomogao mu je i ojačao ga za kušnju koja je bila neposredno pred njim.

Odgovarajući na molitve svojih vernih slugu danas, Jehova im često pruža snagu koja je potrebna da bi istrajali. Ova podrška može imati oblik ohrabrenja od suobožavalaca s kojima smo lično povezani. Da li bi neko od nas želeo da odbaci to ohrabrenje, zaključujući možda da, pošto naše susluge nisu iskusile kušnje poput naših, oni nisu ni u položaju da nas ojačaju? Isus je takođe mogao zauzeti takav stav prema anđelu koji mu se pojavio. Umesto toga, on je prihvatio ohrabrenje kao Jehovin odgovor na svoju molitvu i tako je mogao verno ispuniti volju svog Oca. Mi ćemo takođe susretljivo želeti da prihvatimo snagu koju nam pruža Bog odgovarajući na naše molitve. Upamti, takođe, da takve periode strpljive istrajnosti često prate neizrecivi blagoslovi (Propovednik 11:6; Jakov 5:11).

Budi uveren da Bog sluša

Nemoj nikada izgubiti pouzdanje u delotvornost molitve ako nisi odmah uslišen. Odgovori na neke molitve, kao što su molitve za lično izbavljenje iz teskobe ili za povećanu odgovornost u službi Bogu, možda moraju pričekati vreme za koje Bog zna da je ispravno i najbolje (Luka 18:7, 8; 1. Petrova 5:6). Ako moliš za nešto za šta si duboko zainteresovan, svojom upornošću pokaži Bogu da je tvoja želja jaka, a tvoj poticaj čist i iskren. Jakov je taj duh očitovao kada je, nakon snažne borbe koju je neko vreme vodio s anđelom, rekao: „Neću te pustiti dok me ne blagosloviš“ (Postanje 32:24-32). Mi moramo imati jednako pouzdanje da ćemo, ako nastavimo da tražimo, u pravo vreme i primiti blagoslov (Luka 11:9).

Na kraju još jedna misao. Dragocena je prednost biti saslušan od Suverena svemira. S obzirom na to, da li pažljivo slušamo kada nam Jehova Bog, preko svoje Reči, govori o svojim zahtevima? Dok nas naše molitve zbližuju s našim Stvoriteljem, želećemo ozbiljno da pazimo na sve što on ima da nam kaže.

[Slika na 6. strani]

Bog sluša molitve. Da li mi slušamo Njega kroz njegovu Reč?