Poglavlje 117
Duševna patnja u vrtu
KAD Isus završi molitvu, on i njegovih 11 vernih apostola pevaju pesme hvale Jehovi. Zatim silaze iz gornje sobe, ulaze u hladnu tamu noći i kreću se nazad preko doline Kedron prema Betaniji. Ali, duž puta zastaju na omiljenom mestu, Getsemanskom vrtu. On je smešten na Maslinskoj gori ili u blizini. Ovde se Isus često sastajao sa svojim apostolima među stablima maslina.
Ostavljajući osam apostola — možda blizu ulaza u vrt — on ih upućuje: „Sedite ovde dok ja odem tamo i pomolim se.“ On zatim uzima drugu trojicu — Petra, Jakova i Jovana — i odlazi sa njima dalje u vrt. Isus postaje tužan i bolno nemiran. „Duša mi je duboko ožalošćena, do smrti“, kaže im on. „Ostanite ovde i bdijte sa mnom.“
Odlazeći malo napred, Isus pada na zemlju i licem prema tlu počinje usrdnu molitvu: „Oče moj, ako je moguće, neka me mimoiđe ova čaša. Ipak, ne kako ja želim, nego kako ti želiš.“ Šta to znači? Zašto je on „duboko ožalošćen, do smrti“? Da li se on odrekao svoje odluke da umre i pripremi otkupninu?
Nikako ne! Isus ne moli da bude sačuvan od smrti. Čak mu je i pomisao o izbegavanju žrtvene smrti, koju mu je jednom predložio Petar, nepojmljiva. Umesto toga, on je u duševnoj patnji jer se boji da će način na koji će uskoro umreti — kao prezreni zločinac — doneti sramotu imenu njegovog Oca. Sada on shvata da će za nekoliko sati biti pribijen na stub kao najgora vrsta osobe — hulnik protiv Boga! To je ono što ga bolno uznemiruje.
Nakon opširne molitve, Isus se vraća i nalazi tri apostola gde spavaju. Obraćajući se Petru, on kaže: „Zar niste sa mnom mogli bdeti ni jedan sat? Bdijte i molite se neprestano da ne dođete u iskušenje.“ Ipak, priznavajući pritisak pod kojim su bili i odmaklo vreme, on kaže: „Duh je, svakako, revan, ali je telo slabo.“
Isus zatim odlazi po drugi put i moli Boga da od njega ukloni „ovu čašu“, to jest, Jehovin dodeljeni udes, ili volju za njega. Kad se vrati, opet nalazi njih trojicu gde spavaju kad bi trebalo da mole da ne uđu u iskušenje. Kad im Isus kaže, oni ne znaju šta da odgovore.
Konačno, Isus po treći put odlazi na udaljenost koliko se može dobaciti kamenom, i klečeći, sa jakim povicima i suzama, moli: „Oče, ako želiš, ukloni ovu čašu od mene.“ Isus snažno oseća velike boli zbog sramote koju će njegova smrt kao zločinca doneti imenu njegovog Oca. Zaista, biti optužen kao bogohulnik — onaj ko proklinje Boga — skoro je previše da bi se izdržalo!
Ipak, Isus nastavlja da moli: „Ne što ja želim, nego što ti želiš.“ Isus poslušno podvrgava svoju volju Božjoj. Na to se sa neba pojavljuje anđeo i jača ga izvesnim ohrabrujućim rečima. Očigledno, anđeo govori Isusu da ima Očev osmeh odobravanja.
Ipak, kakav samo teret leži na Isusovim ramenima! Njegov večni život i onaj cele ljudske rase nalaze se u ravnoteži. Emocionalni pritisak je ogroman. Zato Isus nastavlja molitvu još usrdnije, i njegov znoj postaje poput kapi krvi koje padaju na zemlju. „Iako je to vrlo redak fenomen“, primećuje The Journal of the American Medical Association, „krvavi znoj... može se pojaviti u jako osećajnim stanjima.“
Nakon toga, Isus se po treći put vraća svojim apostolima, i još jednom ih nalazi gde spavaju. Oni su iscrpljeni od same tuge. „U ovakvo vreme vi spavate i počivate!“ uzvikuje on. „Dosta je! Gle! Približio se čas da se Sin čovečiji izda u ruke grešnika. Ustanite, pođimo. Gle! Moj se izdajnik približio.“
Dok on još govori, dolazi Juda Iskariotski, praćen velikim mnoštvom koje nosi baklje, svetiljke i oružje. Matej 26:30, 36-47; 16:21-23; Marko 14:26, 32-43; Luka 22:39-47; Jovan 18:1-3; Hebrejima 5:7.
▪ Nakon napuštanja gornje sobe, kuda Isus vodi apostole, i šta on tamo čini?
▪ Dok Isus moli, šta rade apostoli?
▪ Zašto je Isus u duševnoj patnji, i za šta moli Boga?
▪ Šta je pokazano time što je Isusov znoj postao poput kapi krvi?