„Naučio se poslušnosti“

1, 2. Zašto je brižan otac srećan kada mu je sin poslušan i kako to oslikava Jehovina osećanja?

OTAC gleda kroz prozor kako se u dvorištu njegov mali sin igra s drugarima. Odjednom lopta izleće na ulicu. Dečak tužno gleda za njom. Jedan od drugara ga nagovara da otrči na ulicu po nju. Ali dečak odmahuje glavom. „Ne smem“, kaže on. Otac se zadovoljno smeška.

² Zašto je otac srećan? Zato što ga je sin poslušao, pa nije izašao sam na ulicu. Pošto je dečak bio poslušan — iako nije znao da ga otac posmatra — otac vidi da njegov sin razume važnost poslušnosti i da je zato u manjoj opasnosti. Otac iz ove priče je poput našeg nebeskog Oca, Jehove. Bog zna da ako želimo da mu ostanemo verni i da doživimo prelepu budućnost koju nam on priprema, moramo naučiti da se uzdamo u njega i da mu budemo poslušni (Poslovice 3:5, 6). Zato nam je poslao najboljeg mogućeg Učitelja.

3, 4. U kom smislu se Isus ’naučio poslušnosti‘ i bio „učinjen savršenim“? Objasni na primeru.

³ Biblija kaže nešto zanimljivo u vezi s Isusom: „Iako je bio Božji Sin, iz onoga što je pretrpeo naučio se poslušnosti. A nakon što je bio učinjen savršenim, omogućio je svima koji su mu poslušni da dobiju večno spasenje“ (Jevrejima 5:8, 9). Taj prvorođeni Sin živeo je nebrojeno mnogo godina na nebu. Video je kako su se Satana i neki anđeli pobunili, ali im se nije pridružio. Njegov stav se vidi u ovim proročanskim rečima: „Ja se nisam bunio“ (Isaija 50:5). Kako se onda na Sina, koji je u potpunosti bio poslušan, mogu primeniti reči „naučio se poslušnosti“? Kako bi tako savršeno stvorenje moglo biti ’učinjeno savršenim‘?

⁴ Osmotri jedan primer. Vojnik ima jedan gvozdeni mač. Taj mač je u savršenom stanju i predivno je ukrašen, ali nikada nije isproban u nekoj bici. Vojnik odlučuje da ga zameni za jedan drugi mač napravljen od jačeg metala, prekaljenog čelika. Taj mač je već dobro poslužio u bitkama. Zar to nije mudra zamena? Slično tome, Isusova poslušnost pre dolaska na zemlju bila je bez mane u svakom pogledu. Ali nakon dolaska na zemlju, njegova poslušnost je bila potpuno drugačijeg kvaliteta. Sada je bila ispitana, da tako kažemo prekaljena i potvrđena kušnjama koje Isus nikada ne bi doživeo na nebu.

 5. Zašto je Isusova poslušnost tako važna i šta ćemo razmotriti u ovom poglavlju?

⁵ Poslušnost je bila veoma važna za Isusov dolazak na zemlju. Kao „poslednji Adam“, Isus je došao da postigne ono što naši praroditelji nisu uspeli — da ostane veran Jehovi Bogu čak i pod kušnjama (1. Korinćanima 15:45). Međutim, njegova poslušnost nije bila mehanička. On je bio poslušan svim umom, srcem i dušom. I to s radošću. Vršenje Očeve volje bilo mu je važnije od hrane! (Jovan 4:34). Šta će nam pomoći da i mi budemo poslušni poput njega? Osmotrimo prvo šta je njega pokretalo da bude poslušan. Ako razvijamo stavove i osećanja koja je i on imao, onda ćemo lakše odoleti iskušenjima i vršiti Božju volju. Zatim ćemo osmotriti neke nagrade koje proizlaze iz pokazivanja poslušnosti nalik Hristovoj.

6, 7. Koji su neki od razloga zbog kojih je Isus bio poslušan?

⁶ Isusova poslušnost je proizlazila iz njegovog srca. Kao što smo videli u 3. poglavlju, Hrist je bio ponizan u srcu. Nadmenost i ponos navodi ljude da prezrivo gledaju na poslušnost, dok nam poniznost pomaže da spremno slušamo Jehovu (Izlazak 5:1, 2; 1. Petrova 5:5, 6). Pored toga, Isusova poslušnost je proizlazila iz onoga što je voleo i onoga što je mrzeo.

⁷ Iznad svega, Isus je voleo svog nebeskog Oca, Jehovu. O toj ljubavi će biti više reči u 13. poglavlju. Takva ljubav je pomogla Isusu da bude bogobojazan. Ljubav prema Jehovi bila je veoma snažna, a strahopoštovanje tako duboko da se plašio da ne razočara svog Oca. Jedan od razloga zašto su njegove molitve bile uslišene bio je taj što je imao strah pred Bogom (Jevrejima 5:7). Strah od Jehove je još jedno bitno obeležje koje on ima kao Mesijanski Kralj (Isaija 11:3).

8, 9. Kako je, kao što je bilo prorečeno, na Isusa uticala pravednost a kako zlo, i kako je on to pokazivao?

⁸ Voleti Jehovu takođe znači i mrzeti ono što Jehova mrzi. Primera radi, zapazi sledeće proročanstvo koje govori o Mesijanskom Kralju: „Ti voliš pravednost i mrziš zlo. Zato te je Bog, tvoj Bog, pomazao uljem radosti više nego tvoje drugove“ (Psalam 45:7). Isusovi ’drugovi‘ bili su drugi kraljevi iz porodične loze kralja Davida. Prilikom svog pomazanja, Isus je više od bilo koga od njih imao razloga za radost i klicanje. Zašto? Njegova nagrada je daleko veća od njihove, a njegovo Kraljevstvo neuporedivo bolje. On je nagrađen zbog toga što su ga ljubav prema pravednosti i mržnja prema zlu navodili da u svemu bude poslušan Bogu.

⁹ Kako je Isus pokazao šta oseća prema pravednosti a šta prema zlu? Na primer, kako je reagovao kada su njegovi sledbenici primenjivali uputstva u pogledu propovedanja i kada su zbog toga bili blagoslovljeni? Bio je veoma srećan (Luka 10:1, 17, 21). A kako se osećao kada su Jerusalimljani uporno pokazivali buntovan duh, dok je on s puno ljubavi pokušavao da im pomogne? On je zaplakao nad buntovnim stavom stanovnika toga grada (Luka 19:41, 42). Na Isusa je duboko uticalo ponašanje ljudi, bilo da je bilo dobro ili loše.

10. Koja osećanja treba da razvijamo prema dobru a koja prema zlu, i šta će nam pomoći da to činimo?

¹⁰ Razmišljanje o Isusovim osećanjima pomaže nam da se preispitamo zbog čega smo mi poslušni Jehovi. Iako smo nesavršeni, ipak možemo razvijati iskrenu ljubav prema dobru i duboku mržnju prema zlu. Treba da se molimo Jehovi tražeći od njega da nam pomogne da razvijamo osećanja koja imaju On i njegov Sin (Psalam 51:10). Istovremeno, treba da se čuvamo onoga što može loše uticati na takva osećanja. U tom pogledu je veoma važan mudar izbor zabave i društva (Poslovice 13:20; Filipljanima 4:8). Ukoliko razvijamo stavove i osećanja kakva je imao Hrist, naša poslušnost neće biti samo formalna. Postupaćemo ispravno zato što to volimo. Takođe ćemo izbegavati loše postupke ne iz straha da ćemo biti uhvaćeni, već zato što mrzimo takvo postupanje.

11, 12. (a) Šta se Isusu desilo na početku njegove službe? (b) Kojim lukavstvom se Satana poslužio kada je prvi put iskušavao Isusa?

¹¹ Što se tiče mržnje prema zlu, Isus je bio iskušan na samom početku svoje službe. Nakon krštenja, on je proveo 40 dana i noći u pustinji bez hrane. Na kraju tog vremena, Satana je došao da ga iskuša. Zapazi kako je Đavo bio lukav (Matej 4:1-11).

¹² Prvo je rekao: „Ako si Božji sin, reci ovom kamenju da postane hleb“ (Matej 4:3). Kako se Isus osećao posle tako dugog posta? Biblija jasno kaže: „Ogladneo je“ (Matej 4:2). Satana je hteo da iskoristi prirodnu potrebu za hranom, nesumnjivo namerno čekajući dok Isus ne bude fizički iscrpljen. Zapazi Satanine zajedljive reči: „Ako si Božji sin“. Satana je dobro znao da je Isus „prvenac svega što je stvoreno“ (Kološanima 1:15). Pa ipak, Isus nije dopustio da ga Satana navede na neposlušnost. Znao je da Božja volja nije da svoje moći koristi za sebe lično. Zato je to odbio i pokazao da se ponizno oslanja na Jehovu da će mu on pružiti hranu i vođstvo (Matej 4:4).

13-15. (a) Kako je Satana drugi i treći put iskušavao Isusa i kako je Isus postupio? (b) Kako znamo da je Isus uvek morao da bude na oprezu kad je reč o Satani?

¹³ Kad je drugi put iskušavao Isusa, Satana ga je odveo na vrh hramskog zida. Lukavo izvrćući Božju Reč, Satana je pokušao da navede Isusa da se spektakularno baci sa tog zida pa da anđeli dođu i spasu ga. Ukoliko bi narod video takvo čudo, da li bi se iko kasnije usudio da dovede u pitanje to da je Isus obećani Mesija? Pored toga, ako bi narod prihvatio Isusa kao Mesiju na temelju takve spektakularne predstave, zar ne bi Isus izbegao mnoge nevolje i poteškoće? Možda. Ali, Isus je znao da Jehova želi da Mesija svoju službu obavlja na nerazmetljiv način, ne navodeći ljude da veruju u njega zbog njegovog spektakularnog nastupa (Isaija 42:1, 2). I ovog puta, Isus je bio poslušan Jehovi. Nije upao u zamku slave.

¹⁴ A kakav je stav imao kada je u pitanju moć? Kada ga je iskušavao treći put, Satana je Isusu ponudio sva kraljevstva sveta samo ako mu se pokloni. Da li je Isus ozbiljno razmotrio Satanin predlog? Ne. Njegov odgovor je bio: „Odlazi, Satano!“ Zatim je dodao: „Pisano je: ’Jehovi, svom Bogu, klanjaj se i jedino njemu služi‘“ (Matej 4:10). Nikada ništa ne bi moglo da navede Isusa da obožava nekog drugog boga. Nikakva ponuda za više vlasti ili moći nikada ga ne bi mogla navesti na neposlušnost.

¹⁵ Da li je Satana odustao? Na Isusovu zapovest, on je tog puta zaista otišao od njega. Međutim, Jevanđelje po Luki navodi da je Đavo ’otišao od njega do neke druge prilike‘ (Luka 4:13). Zaista, Satana je pronašao nove prilike da ispita i iskuša Isusa, i to je činio sve do kraja njegovog života na zemlji. Biblija navodi da je Isus bio „iskušan u svemu“ (Jevrejima 4:15). Zbog toga je on uvek morao da bude na oprezu. Isto važi i za nas danas.

16. Kako Satana danas iskušava Božje sluge i kako se možemo odupreti njegovom uticaju?

¹⁶ Satana iskušava i Božje sluge danas. Nažalost, mi smo zbog svoje nesavršenosti često lak plen. Satana lukavo iskorišćava ljudsku sebičnost, ponos i častoljublje. Putem materijalizma, on može sve te ljudske crte iskoristiti odjednom! Veoma je važno da se s vremena na vreme iskreno preispitamo. Dobro je da razmišljamo o rečima iz 1. Jovanove 2:15-17. Dok to činimo, pitajmo se da li su želje sveta, težnje za materijalnim stvarima i želja da impresioniramo druge donekle umanjili našu ljubav prema nebeskom Ocu. Ne treba zaboraviti da je ovaj svet na izdisaju, baš kao i njegov vođa, Satana. Zato, oduprimo se njegovim lukavim nastojanjima da nas uvuče u greh! Neka nam kao podstrek posluži primer našeg Učitelja, jer on „nije počinio nikakav greh“ (1. Petrova 2:22).

17. Šta je Isus osećao kada je u pitanju poslušnost njegovom Ocu, ali koje se primedbe mogu pojaviti?

¹⁷ Poslušnost je mnogo više od izbegavanja da se upadne u greh. To se vidi i na primeru Hrista. On je revno izvršavao svaku zapovest svog Oca. Jednom je rekao: „Ja uvek činim ono što je njemu ugodno“ (Jovan 8:29). Takva poslušnost je Isusu pričinjavala veliku radost. Međutim, neki mogu reći kako je Isusu bilo mnogo lakše da bude poslušan nego što je to nama. Možda razmišljaju kako je on bio odgovoran samo Jehovi, koji je savršen, dok mi često moramo slušati i nesavršene ljude koji imaju neki autoritet nad nama. Ipak, Isus jeste bio poslušan i nesavršenim ljudima koji su imali izvesnu meru autoriteta nad njim.

18. Kakav je primer, dok je bio mali, Isus postavio u pogledu poslušnosti?

¹⁸ Dok je rastao, Isus je bio pod nadzorom nesavršenih roditelja, Josifa i Marije. Verovatno je više od druge dece mogao videti mane svojih roditelja. Da li se pobunio, izlazeći iz okvira uloge koju mu je Bog dodelio, držeći pridike svojim roditeljima kako treba voditi porodicu? Zapazi šta se u Luki 2:51 kaže za dvanaestogodišnjeg Isusa: „Bio im je poslušan.“ Time je postavio izvrstan primer za mlade u skupštini koji se trude da budu poslušni svojim roditeljima i da im pokažu dužno poštovanje (Efešanima 6:1, 2).

19, 20. (a) Pod kakvim je uslovima Isus bio poslušan nesavršenim ljudima? (b) Zašto pravi hrišćani danas treba da budu poslušni onima koji ih predvode?

¹⁹ Kada je reč o poslušnosti nesavršenim ljudima, Isus se morao suočiti sa izazovima s kojima se danas nijedan pravi hrišćanin nikada neće morati suočiti. Osvrnimo se na vreme u kom je živeo. Jehova je dugo prihvatao jevrejski religiozni poredak s hramom u Jerusalimu i organizovanim sveštenstvom, ali primicalo se vreme kad će taj poredak biti odbačen i zamenjen hrišćanskom skupštinom (Matej 23:33-38). U međuvremenu, mnoge verske vođe su širile lažna učenja koja su proistekla iz grčke filozofije. Korupcija u hramu je toliko uzela maha da ga je Isus nazvao ’razbojničkom pećinom‘ (Marko 11:17). Da li je zbog toga Isus izbegavao da ide u hram i sinagogu? Nipošto! Jehova ih je i dalje koristio kao mesta gde bi ga njegove sluge mogle obožavati. Dok god Bog nije nešto preduzeo i napravio promene, Isus je poslušno odlazio na hramske praznike i u sinagogu (Luka 4:16; Jovan 5:1).

²⁰ Budući da je Isus i pod takvim uslovima bio poslušan, koliko više to treba da budu današnji pravi hrišćani! Na kraju krajeva, mi živimo u mnogo drugačijem vremenu koje je davno prorečeno, vremenu kada je na zemlji ponovo uspostavljeno pravo obožavanje Boga. Bog nam zasigurava da nikada neće dopustiti da Satana iskvari njegov narod u celini (Isaija 2:1, 2; 54:17). Istina, mi vidimo greške i mane drugih u skupštini. Ali, da li treba da nedostatke drugih koristimo kao izgovor da ne budemo poslušni Jehovi, možda tako što ćemo izbegavati skupštinske sastanke ili tako što ćemo biti kritični prema starešinama? Ni u kom slučaju! Umesto toga, mi svesrdno podupiremo one koji predvode u skupštinama. Poslušno idemo na sastanke i veće skupove i primenjujemo biblijske savete koje tamo čujemo (Jevrejima 10:24, 25; 13:17).

21. Kako je Isus reagovao na pritisak drugih ljudi da bude neposlušan Bogu i koji nam je primer time ostavio?

²¹ Isus nikada nije dopustio da ga čak ni dobronamerni prijatelji navedu da bude neposlušan Jehovi. Primera radi, apostol Petar je pokušao da uveri svog Učitelja da ne mora da pati i umre. Isus je odlučno odbacio Petrov dobronameran, ali ipak pogrešan savet da bude dobar prema sebi (Matej 16:21-23). Slično tome i Isusovi sledbenici se danas često moraju suočavati s dobronamernim rođacima koji mogu pokušavati da ih odvrate od poslušnosti Božjim zakonima i načelima. Poput Isusovih sledbenika iz prvog veka, i mi imamo stav da se ’moramo pokoravati Bogu, a ne ljudima‘ (Dela apostolska 5:29).

22. Na koje pitanje je Isus dao odgovor i kako?

²² Kad se suočio sa smrću, Isus je u pogledu poslušnosti ispitan do kraja. Tog teškog dana, „naučio se poslušnosti“ u najpotpunijem smislu. Izvršio je volju svog Oca, a ne svoju (Luka 22:42). Pri tom je pružio savršen pečat svoje besprekornosti (1. Timoteju 3:16). Pružio je odgovor na davno postavljeno pitanje koje glasi: može li savršen čovek ostati poslušan Jehovi, čak i pod kušnjama? Adam nije uspeo, a ni Eva. Onda je došao Isus — živeo je ovde na zemlji i umro pruživši time jasan odgovor. Najuzvišenije Jehovino stvorenje je pružilo najsnažniji mogući odgovor! Ostao je poslušan čak i po cenu života.

23-25. (a) Kakva veza postoji između poslušnosti i besprekornosti? Objasni na primeru. (b) Šta je tema sledećeg poglavlja?

²³ Besprekornost, to jest potpuna odanost Jehovi, pokazuje se poslušnošću. Zahvaljujući svojoj poslušnosti, Isus je sačuvao svoju besprekornost i time omogućio blagoslove za celo čovečanstvo (Rimljanima 5:19). Jehova je bogato nagradio Isusa. Ako slušamo svog Učitelja, Hrista, Jehova će i nas nagraditi. Poslušnost Hristu vodi do ’večnog spasenja‘ (Jevrejima 5:9).

²⁴ Pored toga, besprekornost je već sama po sebi nagrada. U Poslovicama 10:9 stoji: „Ko živi besprekorno, živi bez straha.“ Besprekornost se može uporediti sa jednom velikom palatom od fino izrađene cigle, dok bi se svaki postupak učinjen iz poslušnosti mogao uporediti sa svakom pojedinačnom ciglom. Jedna cigla može izgledati beznačajno, ali svaka od njih ima svoje mesto i svoju vrednost. A kada se one nazidaju jedna na drugu, nastaje nešto mnogo veće vrednosti. Kada se naša poslušna dela nižu jedno za drugim, dan za danom i godinu za godinom, mi gradimo svoju besprekornost u vidu prelepe palate.

²⁵ Dugogodišnja poslušnost ukazuje na još jednu osobinu — istrajnost. Tu Isusovu osobinu osmotrićemo u sledećem poglavlju.