Odricanje u Kajafinoj kući

Nakon što je Isus uhapšen u Getsimanskom vrtu, apostoli su ga napustili i u strahu pobegli. Pa ipak, dvojica su se vratila. To su bili Petar „i jedan drugi učenik“, očigledno apostol Jovan (Jovan 18:15; 19:35; 21:24). Možda su sustigli one koji su vodili Isusa Aninoj kući. Kada je Ana poslao Isusa kod prvosveštenika Kajafe, Petar i Jovan su ga na odstojanju pratili. Verovatno su bili rastrzani između straha za sopstveni život i brige šta će se desiti s njihovim Učiteljem.

Jovan je bio poznat prvosvešteniku i zato je mogao da uđe u dvorište njegove kuće. Petar je ostao napolju sve dok se Jovan nije vratio i razgovarao sa sluškinjom koja je bila vratarka. Tada je i Petru bilo dopušteno da uđe.

Bila je hladna noć, pa je u dvorištu bila založena vatra. Petar je sedeo s ostalima da bi se ugrejao dok je čekao „da vidi šta će se dogoditi“ na Isusovom suđenju (Matej 26:58). Na svetlosti vatre, vratarka koja ga je pustila da uđe, pogledala ga je bolje. „Zar nisi i ti učenik tog čoveka?“, upitala ga je (Jovan 18:17). Nije bila jedina koja ga je prepoznala i optužila da je bio s Isusom (Matej 26:69, 71-73; Marko 14:70).

To je veoma uznemirilo Petra. Trudio se da nikome ne upada u oči i čak se povukao u predvorje. Tako je Petar porekao da je bio s Isusom, rekavši: „Niti ga znam niti razumem šta govoriš“ (Marko 14:67, 68). Takođe je „počeo da se kune i zaklinje“. To je značilo da je bio spreman da položi zakletvu i da na sebe prizove nevolju u slučaju da njegove reči nisu bile istinite (Matej 26:74).

U međuvremenu, Isusovo suđenje se nastavilo, očigledno u delu Kajafine kuće koji je bio iznad dvorišta. Petar i ostali koji su čekali dole u dvorištu mogli su da vide svedoke koji su dolazili i odlazili.

Petar je imao galilejski naglasak, što ga je odalo da nije govorio istinu. Nadalje, među prisutnima je bio i čovek čijem je rođaku, Malhu, Petar odsekao uho. Zato je ponovo optužen: „Zar te nisam video u vrtu s njim?“ Kada je to Petar porekao i treći put, oglasio se petao, kao što je bilo prorečeno (Jovan 13:38; 18:26, 27).

Izgleda da se Isus u tom trenutku nalazio na balkonu koji je gledao na dvorište. Okrenuo se i pogledao direktno u Petra, što ga je sigurno pogodilo pravo u srce. Setio se šta mu je Isus rekao samo nekoliko sati ranije u gornjoj sobi. Kako se Petar osećao kada je postao svestan šta je uradio? Izašao je napolje i gorko zaplakao (Luka 22:61, 62).

Kako je to moglo da se dogodi? Kako je Petar, koji je bio toliko uveren u svoju duhovnost i odanost, mogao da se odrekne svog Učitelja? Istina je bila izvrnuta, a Isus prikazan kao zločinac. Kada je Petar imao priliku da stane na stranu ovog nevinog čoveka, on mu je okrenuo leđa i tako se odrekao onoga koji je imao „reči večnog života“ (Jovan 6:68).

Petrovo tužno iskustvo pokazuje da i duhovna osoba verna Bogu može biti poljuljana ukoliko nije spremna na iznenadna iskušenja. Neka ono što se dogodilo Petru služi kao upozorenje svim Božjim slugama!