Hrišćanke zaslužuju čast i poštovanje

„Tako i vi, muževi, živite uviđavno sa ženom kao slabijim sudom ukazivajući im poštovanje [„dodeljujući im čast“, NW]“ (1. PETROVA 3:7, Ča).

 1, 2. (a) Isusova konverzacija sa Samarićankom na bunaru podstakla je koju brigu, i zašto? (Vidi takođe fusnotu.) (b) Propovedajući Samarićanki, šta je Isus pokazao?

NA STAROM bunaru blizu grada Sihara jednog podneva pri kraju 30. n. e., Isus je otkrio kako on smatra da treba da se postupa sa ženama. Proveo je jutro naporno putujući kroz brdovitu zemlju Samariju i na bunar je stigao umoran, gladan i žedan. Dok je sedeo kraj bunara, prišla je jedna Samarićanka da zahvati malo vode. „Daj mi da pijem“, reče joj Isus. Žena mora da je u čuđenju zurila u njega. Pitala je: „Kako ti, Judejin, da išteš od mene, žene Samarjanke, da ti dam da piješ?“ Kasnije, kada su se njegovi učenici vratili iz kupovine namirnica, bili su zabezeknuti, čudeći se zašto Isus „govoraše sa ženom“ (Jovan 4:4-9, 27).

² Šta je podstaklo ovo ženino pitanje i zabrinutost učenikâ? Ona je bila Samarićanka, a Jevreji nisu imali kontakte sa Samarićanima (Jovan 8:48). Ali očigledno je postojao još jedan razlog za zabrinutost. U to vreme, rabinska tradicija je odvraćala muškarce od razgovaranja sa ženama u javnosti.a Ipak, Isus je otvoreno svedočio ovoj iskrenoj ženi, čak joj otkrivajući da je on Mesija (Jovan 4:25, 26). Isus je time pokazao da on neće biti vezan nebiblijskim tradicijama, uključujući te koje degradiraju žene (Marko 7:9-13). Nasuprot tome, onim što je radio i onim što je naučavao, Isus je pokazao da se sa ženama treba postupati s čašću i poštovanjem.

Kako je Isus postupao sa ženama

 3, 4. (a) Kako je Isus odgovorio ženi koja je dotakla njegovu haljinu? (b) Kako je Isus postavio dobar primer za hrišćanske muškarce, naročito nadglednike?

³ Isusova nežna samilost prema ljudima odražavala se u načinu na koji je postupao sa ženama. Jednom prilikom je jedna žena koja je 12 godina patila od tečenja krvi tražila Isusa u mnoštvu. Njeno stanje ju je načinilo ceremonijalno nečistom, tako da nije trebalo da ona bude tamo (Levitska 15:25-27). Ali bila je toliko očajna da se prikrala iza Isusa. Kada je dotakla njegovu haljinu, bila je momentalno izlečena! Čak iako je bio na svom putu ka Jairovom domu, čija je kćerka bila teško bolesna, Isus se zaustavio. Osetivši da je sila izašla iz njega, potražio je unaokolo onoga ko ga je dotakao. Konačno, žena je došla i pala na kolena pred njim drhteći. Da li će je Isus izgrditi što je bila u mnoštvu ili što je dotakla njegovu haljinu bez njegovog odobrenja? Nasuprot tome, otkrila je da je veoma srdačan i ljubazan. „Kćeri“, rekao je, „vera te je tvoja izlečila.“ Ovo je bio jedini put da se Isus neposredno obratio nekoj ženi kao ’kćeri‘. Kako mora da ju je ta reč utešila! (Matej 9:18-22; Marko 5:21-34).

⁴ Isus je gledao iza slova Zakona. On je video duh iza Zakona i potrebu za milosrđem i samilošću. (Uporedi s Matejem 23:23.) Isus je zapazio očajne okolnosti bolesne žene i uzeo u obzir da je bila motivisana verom. Time je postavio dobar primer za hrišćanske muškarce, naročito nadglednike. Ako se hrišćanska sestra suočava s ličnim problemima ili s jednom posebno teškom ili iskušavajućom situacijom, starešine treba da pokušaju da gledaju iza trenutnih reči ili postupaka i da uzmu u obzir okolnosti i motive. Takav uvid možda ukazuje da su potrebni strpljivost, razumevanje i samilost, umesto saveta ili ispravke (Poslovice 10:19; 16:23; 19:11).

 5. (a) Na koji način su žene bile uskraćene rabinskim tradicijama? (Vidi fusnotu.) (b) Ko su bile prve osobe koje su videle uskrsnulog Isusa i posvedočile o njemu?

⁵ Sputane rabinskim tradicijama, ženama koje su živele kada je Isus bio na zemlji, bilo je uskraćeno da služe kao zakoniti svedoci.b Razmotri šta se dogodilo kratko nakon što je Isus bio uskrsnut iz smrti, ujutru, 16. nisana 33. n. e. Ko će biti prvi da vidi uskrsnulog Isusa i posvedoči drugim učenicima da je njihov Gospod podignut? Ispostavilo se da su to žene koje su stajale u vidokrugu mesta raspeća sve dok on nije izdahnuo (Matej 27:55, 56, 61).

 6, 7. (a) Šta je Isus rekao ženama koje su došle na grob? (b) Kako su Isusovi muški učenici prvobitno reagovali na svedočanstvo žena, i šta se može naučiti iz ovoga?

⁶ Rano ujutru prvog dana nedelje, Marija Magdalina i druge žene otišle su do groba da mirođijama obrade Isusovo telo. Po nalaženju groba praznim, Marija otrča da kaže Petru i Jovanu. Druge žene su ostale. Uskoro, njima se pojavio jedan anđeo i rekao im da je Isus uskrsnut. „Idite brže i kažite učenicima njegovim“, naredio im je anđeo. Dok su ove žene žurile da prenesu novosti, pojavio im se sâm Isus. „Idite i javite braći mojoj“, rekao im je (Matej 28:1-10; Marko 16:1, 2; Jovan 20:1, 2). Nesvesna te anđelove posete i skrhana žalošću, Marija Magdalina se vratila na prazan grob. Tamo se Isus pojavio njoj, i nakon što ga je konačno prepoznala, on je rekao: „Idi k braći mojoj, i reci im da se uzdižem k Ocu svome i Ocu vašemu, i Bogu svome i Bogu vašemu“ (Jovan 20:11-18; uporedi s Matejem 28:9, 10).

⁷ Isus se mogao prvo pojaviti Petru, Jovanu ili jednom od ostalih muških učenika. Umesto toga, izabrao je da pokaže naklonost ovim ženama time što ih je učinio prvim očevicima njegovog uskrsenja i time što im je zapovedio da o tome posvedoče njegovim muškim učenicima. Kako su muškarci prvobitno reagovali? Izveštaj navodi: „Njima se ove reči učiniše kao benetanje, i ne verovahu im“ (Luka 24:11, DS). Može li biti da su smatrali da je to svedočanstvo teško prihvatiti zato što je došlo od žena? Ako je tako, s vremenom su dobili obilan dokaz da je Isus bio podignut iz smrti (Luka 24:13-46; 1. Korinćanima 15:3-8). Danas, hrišćanski muškarci postupaju mudro kada uzmu u obzir opažanja svojih duhovnih sestara. (Uporedi s Postanjem 21:12.)

 8. Načinom na koji je postupao sa ženama, šta je Isus otkrio?

⁸ Stvarno je dirljivo zapaziti način na koji je Isus postupao sa ženama. Uvek samilostan i potpuno uravnotežen u postupanju sa ženama, on ih nije ni uzvisivao ni omalovažavao (Jovan 2:3-5). On je odbacio rabinske tradicije koje su ih lišavale njihovog dostojanstva i koje su tako obezvređivale Reč Božju. (Uporedi s Matejem 15:3-9.) Postupajući sa ženama s čašću i poštovanjem, Isus je iz prve ruke otkrio kako Jehova smatra da se s njima treba postupati (Jovan 5:19). Isus je takođe postavio divan primer za hrišćanske muškarce da ga oponašaju (1. Petrova 2:21).

Isusova učenja u pogledu žena

 9, 10. Kako je Isus opovrgao rabinske tradicije u pogledu žena, i šta je rekao nakon što su fariseji postavili pitanje o razvodu?

⁹ Isus je opovrgao rabinske tradicije i ukazivao dostojanstvo ženama ne samo svojim postupcima već i svojim učenjima. Na primer, razmotri šta je naučavao u vezi s razvodom i preljubom.

¹⁰ S obzirom na razvod, Isusu je postavljeno pitanje: „Može li čovek za koji mu drago razlog otpustiti ženu svoju?“ Prema Markovom izveštaju, Isus je rekao: „Ko otpusti ženu [osim za brakolomstvo] i oženi se drugom, čini preljubu na njoj; i ako žena ostavi muža svoga i pođe za drugoga, čini ona preljubu“ (Marko 10:10-12; Matej 19:3, 9). Te jednostavno izložene reči pokazale su poštovanje prema dostojanstvu žena. Kako to?

11. Šta o bračnoj vezi pokazuju Isusove reči „osim za brakolomstvo“?

¹¹ Kao prvo, rečima „osim za brakolomstvo“ (nalaze se u izveštaju Matejevog jevanđelja), Isus je ukazao da se bračna veza ne treba olako gledati ili lako prekinuti. Preovladavajuće rabinsko učenje dozvoljavalo je razvod na osnovu tako malih stvari kao što je to kad žena upropasti neko jelo ili razgovara s nepoznatim čovekom. Da, razvod se čak dozvoljavao i ako bi muž našao ženu koja je bila privlačnija u njegovim očima! Jedan izučavalac Biblije beleži: „Kada je Isus govorio onako kako je govorio, on se... zauzeo za žene time što je gledao da vrati brak na položaj koji treba da ima.“ Zaista, brak treba da bude stalna zajednica u kojoj se žena može osetiti sigurnom (Marko 10:6-9).

12. Rečima „čini preljubu na njoj“, Isus je predstavio koji koncept?

¹² Kao drugo, izrazom „čini preljubu na njoj“, Isus je predstavio jedno gledište koje se nije priznavalo u rabinskim sudovima — koncept o muževljevom činjenju preljube protiv njegove žene. Delo Tumačev biblijski komentar (The Expositor’s Bible Commentary) objašnjava: „U rabinskom judaizmu žena je neverstvom mogla počiniti preljubu protiv svog muža; a muškarac je, imajući seksualne odnose sa ženom nekog drugog čoveka, mogao počiniti preljubu protiv sebe. Ali muškarac nikada nije mogao počiniti preljubu protiv svoje žene, bez obzira šta je uradio. Isus je, stavljajući muža pod istu moralnu obavezu kao i ženu, podigao status i dostojanstvo žena.“

13. Što se tiče razvoda, kako je Isus pokazao da će pod hrišćanskim sistemom biti jedno merilo i za muškarce i za žene?

¹³ Kao treće, frazom „ako žena ostavi muža“, Isus je priznao pravo žene da se razvede od nevernog muža — praksa očigledno poznata ali u to vreme neuobičajena pod jevrejskim zakonom.c Bilo je rečeno da „od žene se može razvesti uz njenu volju ili bez nje, ali od čoveka samo uz njegovu volju.“ Međutim, prema Isusu, pod hrišćanskim sistemom primenjivaće se jednako merilo i na muškarce i na žene.

14. Svojim učenjima, šta je Isus odražavao?

¹⁴ Isusova učenja su jasno otkrila duboku brigu za dobrobit žena. Zato nije teško razumeti zašto su neke žene osećale takvu ljubav prema Isusu da su svojom imovinom brinule za njegove potrebe (Luka 8:1-3, Ča). „Moja nauka nije moja“, rekao je Isus, „nego onoga koji me posla“ (Jovan 7:16). Onim što je naučavao, Isus je odražavao lično Jehovinu nežnu obzirnost prema ženama.

„Dodeljujući im čast“

15. Šta je apostol Petar pisao o načinu na koji muževi treba da postupaju sa svojim ženama?

¹⁵ Apostol Petar je iz prve ruke primetio način na koji je Isus postupao sa ženama. Nekih 30 godina kasnije, Petar je dao ženama ljubazan savet i zatim napisao: „Tako i vi, muževi, živite uviđavno sa ženom kao slabijim sudom ukazivajući im poštovanje [„dodeljujući im čast“, NW] kao sunaslednicama životne blagodati, da vaše molitve budu bez smetnje“ (1. Petrova 3:7, Ča). Šta je Petar mislio rečima „dodeljujući im čast“?

16. (a) Šta je značenje grčke imenice prevedene „čast“? (b) Kako je Jehova dodelio čast Isusu tokom preobražaja, i šta mi učimo iz ovoga?

¹⁶ Prema jednom leksikografu, grčka imenica prevedena „čast“ (time) znači „cena, vrednost, čast, poštovanje“. Oblici ove grčke reči prevode se „pokloni“ i „dragoceni“ (Dela apostolska 28:10, NW; 1. Petrova 2:7, NW). Dobijamo uvid u to šta znači dodeliti čast nekome ako ispitamo Petrovu upotrebu jednog oblika te iste reči u 2. Petrovoj 1:17. Tamo je on s osvrtom na Isusovo preobraženje rekao: „On primi od Boga Oca čast i slavu kad dođe k njemu glas ’Ovo je sin moj ljubljeni, u kome je moje blagovoljenje.‘“ Pri Isusovom preobraženju, Jehova je dodelio čast svom Sinu izražavanjem svog odobravanja Isusa, i Bog je to uradio tako da drugi čuju (Matej 17:1-5). Onda, čovek koji dodeljuje čast svojoj ženi ne ponižava je ili degradira. Umesto toga, on pokazuje svojim rečima i svojim delima — privatno i javno — da je poštuje (Poslovice 31:28-30).

17. (a) Zašto hrišćanki pripada čast? (b) Zašto muškarac ne treba da smatra da on ima veću vrednost u Božjim očima nego što je ima žena?

¹⁷ Tu čast, kaže Petar, muževi treba da ’dodeljuju‘ svojim ženama. To treba da se čini, ne kao usluga, već kao priznanje koje po pravu pripada njihovim ženama. Zašto se suprugama daje pravo na takvu čast? Zato što ’[’su one s vama sunaslednice‘, NW] životne blagodati‘, objašnjava Petar. U prvom veku n. e., ljudi i žene koji su primili Petrovo pismo bili su svi pozvani da budu pridruženi naslednici s Hristom (Rimljanima 8:16, 17; Galatima 3:28). Oni nisu imali iste odgovornosti u skupštini, ali će na kraju učestvovati u vladanju s Hristom na nebu (Otkrivenje 20:6). Danas, takođe, kada većina Božjeg naroda ima zemaljsku nadu, bila bi ozbiljna greška za svakog hrišćanskog muškarca da smatra da zbog prednosti koje možda ima u skupštini, on ima veću vrednost u Božjim očima nego što je žene imaju. (Uporedi s Lukom 17:10.) Muškarci i žene imaju jednak duhovni status pred Bogom, jer je Isusova žrtvena smrt otvorila i muškarcima i ženama istu mogućnost — tu, da budu oslobođeni osude greha i smrti, s večnim životom u izgledu (Rimljanima 6:23).

18. Koji neodoljiv razlog pruža Petar za muža da dodeljuje čast svojoj ženi?

¹⁸ Petar pruža još jedan neodoljiv razlog zbog čega muževi treba da dodeljuju čast svojim ženama: „Da se ne smetu molitve vaše“. Izraz ’da se ne smetu‘ dolazi od grčkog glagola (enkopto) koji doslovno znači „preseći“. Prema Vajnovom Tumačevom rečniku reči Novog zaveta (Expository Dictionary of New Testament Words), taj izraz „su koristile osobe koje su ometale time što su uništavale put, ili postavljale prepreku ravno na put“. Dakle, muž koji propušta da dodeljuje čast svojoj ženi mogao bi naći da postoji barikada između njegovih molitvi i Božjeg slušanja. Čovek se može osećati nedostojnim da se obrati Bogu ili možda Jehova nije voljan da sasluša. Jasno je, Jehova je veoma zainteresovan za način na koji muškarci postupaju sa ženama. (Uporedi s Jeremijinim Tužbalicama 3:44.)

19. Kako muškarci i žene u skupštini mogu da služe zajedno s međusobnim poštovanjem?

¹⁹ Obaveza da se pokaže čast ne ostaje samo na muževima. Dok muž treba da dodeljuje čast svojoj ženi postupajući s njom u ljubavi i s dostojanstvom, žena treba da dodeljuje čast svom mužu time što je podložna i pokazuje duboko poštovanje (1. Petrova 3:1-6). Osim toga, Pavle je podsetio hrišćane da ’čašću jedan drugoga većeg čine‘ (Rimljanima 12:10, DK). Ovo je poziv za muškarce i žene u skupštini da služe zajedno s uzajamnim poštovanjem. Kada preovladava takav duh, hrišćanke neće govoriti na način koji potkopava autoritet onih koji preuzimaju vođstvo. Umesto toga, podržaće starešine i sarađivaće s njima (1. Korinćanima 14:34, 35; Jevrejima 13:17). Što se njih tiče, hrišćanski nadglednici postupaće sa „starijim ženama kao materama, mladima kao sestrama, u potpunoj čistoti“ (1. Timoteju 5:1, 2). Mudro, starešine će pokloniti ljubazan obzir glasu svojih hrišćanskih sestara. Tako, kada sestra pokaže svoj obzir prema teokratskom poglavarstvu i s poštovanjem postavi pitanje ili čak istakne nešto što zahteva pažnju, starešine će rado razmotriti njeno pitanje ili problem.

20. Prema biblijskom zapisu, kako treba postupati sa ženama?

²⁰ Od uvođenja greha u Edenu, žene u mnogim kulturama bile su potisnute na poziciju beščašća. Ali to nije vrsta postupanja koju je Jehova prvobitno nameravao za njih da dožive. Bez obzira koja bi kulturna gledišta prema ženama mogla preovladavati, zapis i Hebrejskih i Hrišćanskih grčkih spisa jasno pokazuje da s pobožnim ženama treba postupati s čašću i poštovanjem. To je njihovo od Boga dano pravo.

[Fusnote]

Šta je tvoj odgovor?

◻ Koji primeri pokazuju da je Isus postupao sa ženama s čašću i poštovanjem?

◻ Kako Isusova učenja pokazuju poštovanje prema dostojanstvu žena?

◻ Zašto muž treba da dodeljuje čast svojoj hrišćanskoj ženi?

◻ Koju obavezu da pokazuju čast imaju svi hrišćani?

[Slika na 17. strani]

Na njihovu radost, pobožne žene su bile prve koje su videle uskrsnulog Isusa, koji im je zapovedio da o tome posvedoče njegovoj braći