42. biblijska knjiga — Luka

Pisac: Luka

Mesto pisanja: Cezareja

Pisanje završeno: otprilike u razdoblju između 56. i 58. n. e.

Obuhvaćeno razdoblje: 3. pre n. e. — 33. n. e.

 1. Kakvo Jevanđelje je napisao Luka?

LUKA, pisac ovog Jevanđelja, bio je čovek oštrog uma i dobrog srca. Te vrline i Božji duh pomogli su Luki da napiše izveštaj koji je tačan i pun topline i osećanja. U uvodnim stihovima je napisao: ’I ja sam, pomno ispitavši sve od početka, odlučio da napišem sve po redu.‘ Njegov iscrpan i detaljan izveštaj to potpuno potvrđuje (Luka 1:3).

2, 3. Koji dokazi u Bibliji i izvan nje ukazuju na to da je ovo Jevanđelje napisao lekar Luka?

² Iako se u ovom Jevanđelju Luka nigde ne spominje po imenu, verodostojni drevni tekstovi potvrđuju da je on napisao ovu knjigu. Luka se u Muratorijevom fragmentu (oko 170. n. e.) navodi kao pisac ovog Jevanđelja, a njegovo Jevanđelje prihvataju pisci iz drugog veka poput Irineja i Klimenta Aleksandrijskog. Iz samog teksta ovog Jevanđelja i drugih biblijskih knjiga može se s velikom sigurnošću zaključiti da je Luka napisao ovu knjigu. Pavle ga je u Kološanima 4:14 nazvao ’voljeni lekar Luka‘, a i njegovo delo je vrlo stručno napisano, kako se i očekuje od jednog tako obrazovanog čoveka kao što je lekar. Njegov izvrstan izbor i bogatstvo reči — upotrebio je više različitih reči nego ostala tri pisca Jevanđelja zajedno — omogućili su da tačno opiše i obuhvati mnoge pojedinosti izuzetno važne teme o kojoj je pisao. Njegovu verziju priče o izgubljenom sinu neki smatraju najboljom kratkom pričom koja je ikada napisana.

³ Luka je upotrebio više od 300 stručnih medicinskih izraza ili je pridao medicinsko značenje nekim rečima koje drugi pisci grčkih knjiga Biblije nisu upotrebili u tom smislu (ili ih uopšte nisu upotrebili).a Na primer, kada je pisao o gubi, on za razliku od ostalih pisaca nije uvek upotrebljavao isti izraz. Drugima je guba bila samo guba, ali lekar Luka je prepoznao o kojem se stadijumu gube radilo, pa je tako za jednog čoveka napisao da je bio „pun gube“. A Lazar je, prema njegovim rečima, bio „pun čireva“. Nijedan drugi pisac Jevanđelja nije napisao da je Petrovu taštu mučila „velika groznica“ (5:12; 16:20; 4:38). Iako su sva tri ostala pisca zapisala da je Petar odsekao uvo prvosveštenikovom robu, samo je Luka spomenuo i da je Isus izlečio roba (22:51). Lekaru je svojstveno da napiše kako je jedna žena bila ’opsednuta duhom zbog kog je već osamnaest godina bila bolesna; bila je zgrčena i nikako nije mogla da se uspravi‘. Takođe, ko bi osim ’voljenog lekara Luke‘ toliko detaljno opisao na koji način je Samarićanin pružio pomoć čoveku, naime da mu je ’previo rane, zalivši ih uljem i vinom‘? (13:11; 10:34).

 4. Kada je Luka, po svoj prilici, napisao svoje Jevanđelje i na temelju čega se to može zaključiti?

⁴ Kada je Luka napisao svoje Jevanđelje? Dela apostolska 1:1 pokazuju da je pisac Dela apostolskih (takođe Luka) pre pisanja te knjige već sastavio ’prvi izveštaj‘, Jevanđelje. Dela apostolska su najverovatnije dovršena oko 61. n. e., dok je Luka bio u Rimu s Pavlom, koji je čekao da bude pozvan pred cara. Dakle, Luka je svoje Jevanđelje verovatno napisao u Cezareji otprilike u razdoblju između 56. i 58. n. e., nakon što se s Pavlom po završetku njegovog trećeg misionarskog putovanja vratio iz Filipa i dok je Pavle dve godine u zatvoru u Cezareji čekao da ga odvedu u Rim kako bi stao pred cara. Pošto je Luka bio u Palestini dok je pisao tu knjigu, to mu je pomoglo da ’pomno ispita sve od početka‘ o Isusovom životu i službi. Na temelju toga se može zaključiti da je Lukino jevanđelje napisano pre Markovog.

 5. Od koga je Luka mogao tačno da sazna događaje iz Isusovog života koje je opisao?

⁵ Luka, naravno, nije lično video sve događaje koje je zapisao u svom Jevanđelju, jer nije bio jedan od dvanaestorice apostola, a vernik je postao verovatno tek nakon Isusove smrti. Međutim, blisko je sarađivao s Pavlom u misionarskoj službi (2. Tim. 4:11; Filim. 24). Stoga, kao što se može i očekivati, u njegovom pisanju se vidi Pavlov uticaj, na primer kada se uporede njihova dva izveštaja o Gospodovoj večeri, u Luki 22:19, 20 i 1. Korinćanima 11:23-25. Kao dodatan izvor informacija, Luki je moglo poslužiti Matejevo jevanđelje. Dok je ’ispitivao sve od početka‘, mogao je lično da razgovara s mnogim svedocima događaja iz Isusovog života, na primer sa učenicima koji su bili živi, a možda i sa Isusovom majkom Marijom. Luka je sasvim sigurno preduzeo sve što je mogao kako bi prikupio tačne podatke.

 6. U kojoj meri je Lukino jevanđelje jedinstveno u odnosu na druga i za koga je ono napisano? Objasni.

⁶ Kada se razmotre sva četiri Jevanđelja, jasno je da nijedan od pisaca tih knjiga nije jednostavno ponavljao ono što su ostali napisali, niti su pisali samo zato da bi postojalo više potvrda za te važne događaje. Lukino jevanđelje je po mnogo čemu jedinstveno i drugačije od ostalih. Ukupno 59 posto njegovog Jevanđelja drugačije je u odnosu na ostala Jevanđelja. On je zapisao bar šest čuda koja drugi nisu spomenuli, kao i više od dvanaest poređenja koja nisu zapisana u ostalim Jevanđeljima. Trećina njegovog Jevanđelja sastoji se od naracije, a dve trećine od citiranja onoga što su drugi govorili. Njegovo Jevanđelje je najduže. Matej je pisao prvenstveno za Jevreje, a Marko za nejevreje, posebno za Rimljane. Lukino jevanđelje je upućeno ’časnom Teofilu‘, a preko njega i ostalim ljudima — i Jevrejima i pripadnicima ostalih naroda (Luka 1:3, 4). Da bi njegov izveštaj bio zanimljiv svim ljudima, Luka je zapisao Isusovo rodoslovlje sve do ’Adama, Božjeg sina‘, a ne samo do Avrahama, kao što je učinio Matej, koji je pisao prvenstveno za Jevreje. Verno je preneo Simonove proročanske reči da će Isus biti „svetlost za prosvetljenje neznabožaca“ i da će ’svi ljudi videti onoga preko koga će Bog doneti spasenje‘ (3:38; 2:29-32; 3:6).

 7. Šta je jasan dokaz da je Lukino jevanđelje nadahnuto od Boga?

⁷ Celokupna knjiga pokazuje da je Luka izvanredan pripovedač — vrlo je logično i tačno ispričao događaje. Tačnost i verodostojnost Lukinog teksta snažan je dokaz da je ta knjiga nadahnuta od Boga. Jedan pravnik je napisao: „Za razliku od ljubavnih romana, legendi i lažnih svedočanstava, koji radnju uvek smeštaju na neko daleko mesto i u neko neodređeno vreme, kršeći time osnovna pravila verodostojnosti iskaza koja mi pravnici učimo, naime da se ’u iskazu mora navesti vreme i mesto‘, biblijske priče vrlo precizno navode datum i mesto zbivanja.“b U prilog tome citirao je Luku 3:1, 2, gde stoji: „U petnaestoj godini vladavine cara Tiberija, kad je Pontije Pilat bio namesnik Judeje, Irod tetrarh u Galileji, a njegov brat Filip tetrarh u Itureji i Trahonitidi, i Lisanija tetrarh u Avilini, u danima Kajafe i svešteničkog glavara Ane, reč Božja došla je Jovanu, Zaharijinom sinu, u pustinji.“ U tim stihovima vreme i mesto nisu neodređeni, nego je Luka naveo čak sedam zvaničnika kako bi moglo da se utvrdi tačno vreme kada su Jovan i Isus započeli svoju službu.

 8. Kojim rečima je Luka precizno opisao vreme Isusovog rođenja?

⁸ Luka je naveo i dve vremenske odrednice za utvrđivanje približnog datuma Isusovog rođenja, rekavši u Luki 2:1, 2: „U to vreme izašla je naredba cara Avgusta da se popiše sve stanovništvo. Bio je to prvi popis koji je izvršen dok je Kvirinije upravljao Sirijom.“ Tada su Josif i Marija pošli u Vitlejem radi popisa, a Isus se rodio dok su bili tamo.c Moramo se složiti s jednim bibličarom koji je napisao: „To što Luka toliko precizno navodi istorijske podatke jedan je od najboljih pokazatelja koliko je pomno istraživao ono o čemu je pisao.“d Mora se priznati da je Luka rekao istinu kada je napisao da je ’pomno ispitao sve od početka‘.

 9. Koje se značajno Isusovo proročanstvo zapisano u Lukinom jevanđelju ispunilo 70. n. e.?

⁹ Luka je ukazao i na to kako su se proročanstva iz hebrejskih knjiga Biblije tačno ispunila na Isusu Hristu. Citirao je Isusovo nadahnuto svedočanstvo o tome (24:27, 44). Takođe, tačno je zapisao Isusova proročanstva o budućim događajima, a mnoga od njih su se već ispunila upravo onako kako je bilo prorečeno. Na primer, Jerusalim je bio okružen ogradom od zašiljenih kolaca, a potom opustošen i razoren 70. n. e., baš kako je Isus i prorekao (Luka 19:43, 44; 21:20-24; Mat. 24:2). Svetovni istoričar Josif Flavije, koji se u to vreme priključio rimskoj vojsci te je svojim očima video te događaje, posvedočio je da su u krugu od petnaestak kilometara bila posečena sva stabla kako bi se napravili kolci, da je opsadni zid bio dug 7,2 kilometra, da je mnogo žena i dece umrlo od gladi i da je više od milion Judejaca izgubilo život, a 97 000 njih bilo zarobljeno. Titov slavoluk u Rimu i dan-danas prikazuje rimsku pobedničku povorku s ratnim plenom iz jerusalimskog hrama.e Možemo biti sigurni da će se i druga nadahnuta proročanstva koja je Luka zapisao isto tako tačno ispuniti.

SADRŽAJ JEVANĐELJA PO LUKI

10. Šta je Luka odlučio da uradi?

¹⁰ Lukin uvod (1:1-4). Luka je zapisao da je sve pomno ispitao od početka i da je odlučio da napiše sve po redu kako bi se ’časni Teofil uverio u pouzdanost‘ tih događaja (1:3, 4).

11. Koji su radosni događaji opisani u prvom poglavlju Lukinog jevanđelja?

¹¹ Prve godine Isusovog života (1:5–2:52). Ostarelom svešteniku Zahariji se pojavio anđeo i doneo mu radosnu vest da će dobiti sina kojem treba da dâ ime Jovan. Ali dok se dečak ne rodi, Zaharija neće moći da govori. Kao što je bilo obećano, njegova žena Jelisaveta je zatrudnela iako je bila „u poodmaklim godinama“. Oko šest meseci kasnije, anđeo Gavrilo se pojavio Mariji i rekao joj da će začeti po ’sili Svevišnjega‘ i roditi sina kojeg treba da nazove Isus. Marija je otišla kod Jelisavete, koja ju je radosno dočekala, a potom je Marija ushićeno izjavila: „Duša moja veliča Jehovu i duh moj kliče Bogu, Spasitelju mom.“ Govorila je o Jehovinom svetom imenu i o velikom milosrđu koje on pokazuje onima koji ga se boje. Kada se Jovan rodio, Zahariji se vratila moć govora pa je počeo da priča o Božjoj milosti i prorekao je da će Jovan biti prorok koji će pripremiti put Jehovi (1:7, 35, 46, 47).

12. Šta je navedeno o Isusovom rođenju i detinjstvu?

¹² Kada je došlo vreme, Isus se rodio u Vitlejemu, a anđeo je pastirima koji su noću čuvali stada objavio tu „dobru vest o velikoj radosti“. U skladu sa Zakonom, Isus je bio obrezan, a potom su ga roditelji ’doneli pred Jehovu‘ u hram. Tamo su ostareli Simon i proročica Ana govorili o Isusu. Vrativši se u Nazaret, Isus je ’rastao i jačao, napredovao u mudrosti i uživao Božju naklonost‘ (2:10, 22, 40). Kada je sa 12 godina otišao s roditeljima u Jerusalim, zadivio je učitelje svojom oštroumnošću i svojim odgovorima.

13. Šta je Jovan propovedao i šta se dogodilo prilikom Isusovog krštenja i odmah nakon toga?

¹³ Priprema za službu (3:1–4:13). Petnaeste godine vladavine cara Tiberija, Jovanu, Zaharijinom sinu, došla je Božja objava, te je on počeo da ’propoveda ljudima da treba da se krste u znak pokajanja koje je potrebno za oproštenje greha‘, kako bi svi ljudi mogli „videti onoga preko koga će Bog doneti spasenje“ (3:3, 6). Kada se sav narod krstio u Jordanu, krstio se i Isus. Dok se molio, na njega je sišao sveti duh, a s neba se čuo glas njegovog Oca koji je rekao da mu je po volji. Isus Hrist je tada imao oko 30 godina. (Zatim je Luka naveo njegovo rodoslovlje.) Nakon krštenja, duh je odveo Isusa u pustinju, gde je proveo 40 dana. Tamo ga je Đavo bezuspešno iskušavao, a zatim se povukao „do neke druge prilike“ (4:13).

14. Gde je Isus objavio koji mu je zadatak poveren, koji je to zadatak bio i kako su reagovali ljudi koji su čuli njegove reči?

¹⁴ Prva Isusova dela, služba uglavnom u Galileji (4:14–9:62). U sinagogi u Nazaretu, gradu u kojem je odrastao, Isus je objavio koji mu je zadatak poveren, pročitavši i primenivši na sebe proročanstvo iz Isaije 61:1, 2: „Jehovin duh je na meni, jer me je Bog pomazao da objavim dobru vest siromašnima, poslao me je da propovedam oslobođenje zarobljenima i vraćanje vida slepima, da pustim potlačene na slobodu, da propovedam Jehovinu godinu milosti“ (4:18, 19). Ljudi su se u početku divili njegovim rečima, ali ubrzo su se ispunili gnevom i pokušali su da ga ubiju. Zato je Isus otišao u Kapernaum, gde je mnoge izlečio. Mnoštvo ljudi je pošlo za njim i hteli su da ga tamo zadrže, ali on im je rekao: „I drugim gradovima moram objaviti dobru vest o Božjem kraljevstvu, jer sam radi toga poslat“ (4:43). I otišao je da propoveda po jevrejskim sinagogama.

15. Opiši kako su pozvani Petar, Jakov i Jovan, a kako Matej.

¹⁵ U Galileji je Simonu (zvanom i Petar), Jakovu i Jovanu Isus omogućio čudesan ulov ribe. Rekao je Simonu: „Od sada ćeš loviti ljude.“ Tako su oni ostavili sve i pošli za njim. Isus se ustrajno molio i poučavao je ljude, a „Jehovina sila je bila s njim da bi lečio“ (5:10, 17). Pozvao je Levija (Mateja), prezrenog poreznika, da pođe za njim, a on je u njegovu čast priredio veliku gozbu, na kojoj je bilo i „mnogo poreznika“ (5:29). To je dovelo do prvog od mnogih sukoba s farisejima. Fariseji su se često gnevili na njega i s vremenom su počeli da se tajno dogovaraju da ga ubiju.

16. (a) Šta je Isus učinio pre nego što je izabrao 12 apostola? (b) Koje je misli Luka istakao u svom izveštaju o Propovedi na gori?

¹⁶ Nakon što je celu noć proveo u molitvi, Isus je između svojih učenika izabrao dvanaest apostola. Zatim je opet izlečio mnogo ljudi. Posle toga je održao propoved, zapisanu u Luki 6:20-49, koja u skraćenom obliku odgovara Propovedi na gori koja je zabeležena u Matejevom jevanđelju od 5. do 7. poglavlja. Isus je napravio sledeći kontrast: „Srećni ste vi siromašni, jer je vaše kraljevstvo Božje. Ali teško vama, bogati, jer već imate svoju utehu“ (6:20, 24). Ljude koji su ga slušali podstakao je da vole svoje neprijatelje, da budu milosrdni i darežljivi i da iznose dobro iz dobre riznice svog srca.

17. (a) Koja je čuda Isus kasnije učinio? (b) Šta je Isus odgovorio učenicima Jovana Krstitelja na pitanje da li je on Mesija?

¹⁷ Kada se Isus vratio u Kapernaum, jedan stotnik ga je zamolio preko jevrejskih starešina da izleči njegovog roba koji je bio bolestan. Stotnik nije smatrao da je dostojan da primi Isusa pod svoj krov, pa ga je zamolio da odande gde se nalazi ’kaže reč da sluga ozdravi‘. Tako je rob bio izlečen, a Isus je na to rekao: „Kažem vam, ni u Izraelu nisam našao tako veliku veru“ (7:7, 9). Posle toga, Isus je prvi put uskrsnuo nekoga, sina jedinca udovice iz Naina, jer se ’sažalio na nju‘ (7:13). Kako se glas o Isusu proširio po Judeji, Jovan Krstitelj je iz zatvora poslao svoje učenike da upitaju Isusa: „Jesi li ti onaj koji treba da dođe?“ Isus je odgovorio tim ljudima: „Idite, javite Jovanu šta ste videli i čuli: Slepi vide, hromi hodaju, gubavi se čiste, gluvi čuju, mrtvi ustaju, siromašnima se objavljuje dobra vest. Srećan je onaj ko se zbog mene ne pokoleba u veri“ (7:19, 22, 23).

18. Kojim je poređenjima, delima i savetima Isus nastavio da propoveda o Kraljevstvu?

¹⁸ Isus je u pratnji dvanaestorice apostola pošao „od grada do grada i od sela do sela, propovedajući i objavljujući dobru vest o Božjem kraljevstvu“. Ispričao je poređenje o sejaču, a izlaganje je zaključio rečima: „Zato pazite kako slušate, jer ko ima, daće mu se još, a ko nema, uzeće mu se i ono što misli da ima“ (8:1, 18). Isus je i dalje činio čuda. Osim toga, dao je dvanaestorici vlast nad demonima i moć da leče i poslao ih je „da propovedaju Božje kraljevstvo i da leče bolesne“. Čudom je nahranio pet hiljada ljudi. Preobrazio se na gori, a sledećeg dana je izlečio dečaka opsednutog demonom, kojeg učenici nisu mogli da izleče. Napomenuo je svima koji žele da idu za njim: „Lisice imaju jazbine i ptice nebeske imaju gnezda, a Sin čovečji nema gde da spusti glavu.“ Rekao je da se čovek, kada stavi ruku na plug, ne sme obazirati na ono što je iza ako želi da bude prikladan za Božje Kraljevstvo (9:2, 58).

19. Kako je Isus prikazao šta je prava ljubav prema bližnjem?

¹⁹ Isusova kasnija služba u Judeji (10:1–13: 21). Isus je poslao 70 drugih učenika „u žetvu“, a oni su se vratili radosni zbog uspeha koji su imali u službi. Dok je Isus propovedao, jedan čovek je hteo da pokaže kako je pravedan, pa je upitao Isusa: „A ko je moj bližnji?“ Na to mu je Isus ispričao poređenje o milosrdnom Samarićaninu: Neki čovek je ležao na putu polumrtav jer su ga pretukli razbojnici. Kraj njega su prošli sveštenik i Levit i nisu hteli da mu pomognu. Zaustavio se prezreni Samarićanin, brižno mu je previo rane, stavio ga na svoju životinju i doveo u gostionicu i platio da se pobrinu za njega. Da, „onaj koji mu je iskazao milosrđe“ bio je njegov bližnji (10:2, 29, 37).

20. (a) Šta je Isus istakao u razgovoru s Martom i Marijom? (b) Šta je istakao u vezi s molitvom?

²⁰ Isus je blago ukorio Martu dok je bio njen gost jer se previše brinula za to kako da ga ugosti, a pohvalio je Mariju jer je izabrala bolji deo — da sedi i sluša njegove reči. Svoje učenike je naučio kako da se mole i istakao je da je potrebno biti ustrajan u molitvi, rekavši: „Molite, i daće vam se! Tražite, i naći ćete!“ Kasnije je isterao demone i rekao da su srećni oni „koji slušaju Božju reč i drže je“. Za vreme obroka se sukobio s farisejima u vezi sa Zakonom i osudio ih je jer su uzeli „ključ znanja“ (11:9, 28, 52).

21. Koje upozorenje o lakomstvu je Isus dao i na šta je podstakao svoje učenike?

²¹ Kada se ponovo okupilo mnogo naroda, jedan čovek mu je rekao: „Učitelju, reci mom bratu da podeli sa mnom nasledstvo.“ Isus je ukazao na srž problema, rekavši: „Budite oprezni, čuvajte se svakog lakomstva, jer čak i kad neko ima obilje, njegov život ne proizlazi iz onoga što ima.“ Zatim je ispričao poređenje o nekom bogatom čoveku koji je srušio svoje žitnice kako bi sagradio još veće, ali te noći je umro i ostavio svoje bogatstvo drugima. Isus je kratko zaključio: „Tako prolazi onaj ko skuplja blago za sebe, a nije bogat pred Bogom.“ Nakon što je podstakao svoje učenike da najpre traže Božje Kraljevstvo, Isus im je rekao: „Ne boj se, malo stado, jer je volja vašeg Oca da vam da kraljevstvo.“ Na sabat je izlečio ženu koja je 18 godina bila bolesna, zbog čega su ga protivnici ponovo optužili, ali na kraju su bili posramljeni (12:13, 15, 21, 32).

22. Kojim je ciljanim poređenjima Isus poučavao o Kraljevstvu?

²² Isusova kasnija služba, pretežno u Pereji (13:22–19:27). Isus je živopisnim poređenjima usmerio pažnju svojih slušalaca na Božje Kraljevstvo. Pokazao je da će oni koji žele istaknutost i čast biti poniženi. Onaj ko priređuje gozbu treba da pozove siromahe, koji ne mogu da mu uzvrate. Tada će biti srećan i ’uzvratiće mu se o uskrsenju pravednih‘. Zatim je usledilo poređenje o čoveku koji je priredio veliku večeru. Zvanice su redom navodile razloge zašto ne mogu da dođu: jedan je kupio njivu, drugi je kupio goveda, a treći se upravo oženio. Domaćin se razgnevio i poslao svog roba da dovede „siromašne, sakate, slepe i hrome“ i rekao mu da niko od onih koji su prvi bili pozvani neće ni „okusiti“ njegovu večeru (14:14, 21, 24). Posle toga je Isus ispričao poređenje o ovci koja je bila izgubljena, a potom nađena, te je rekao: „Kažem vam da će tako na nebu biti veća radost zbog jednog grešnika koji se kaje nego zbog devedeset i devet pravednika kojima ne treba pokajanje“ (15:7). Poređenje o ženi koja je počistila kuću kako bi pronašla izgubljenu drahmu imalo je istu poruku.f

23. Šta je poruka priče o izgubljenom sinu?

²³ Isus je zatim ispričao priču o izgubljenom sinu koji je zamolio oca da mu da deo imanja koji mu pripada, a zatim je rasuo svoj imetak „živeći raskalašno“. Kada se našao u krajnjem siromaštvu, sin se urazumio te je odlučio da se vrati kući i prepusti se milosti svog oca. Otac se sažalio na njega kada ga je ugledao, te je „potrčao, zagrlio ga i izljubio“. Dao mu je najbolju odeću, pripremio veliku gozbu i „počeli su da se vesele“. Ali stariji brat je prigovorio ocu zbog toga. Otac mu je ljubazno objasnio: „Sine, ti si uvek sa mnom i sve što je moje tvoje je. Ali morali smo da se veselimo i da se radujemo, jer je ovaj tvoj brat bio mrtav i oživeo je, bio je izgubljen i nađen je“ (15:13, 20, 24, 31, 32).

24. Šta je Isus istakao u poređenjima o bogatašu i Lazaru i o fariseju i porezniku?

²⁴ Kada su čuli poređenje o nepravednom nastojniku, fariseji, koji su voleli novac, rugali su se Isusovom učenju, ali on im je rekao: „Vi se pravite pravednima pred ljudima, ali Bog poznaje vaše srce. Jer što je među ljudima uzvišeno, u Božjim očima je odvratno“ (16:15). Poređenjem o bogatašu i Lazaru Isus je prikazao da one koji su Bogu po volji i one koji mu nisu po volji deli velika provalija. Upozorio je učenike da će se pojaviti uzroci za spoticanje, ali je dodao: „Teško onome preko koga dolaze!“ Govorio je o poteškoćama kojih će biti „kad se pojavi Sin čovečji“. Rekao im je: „Setite se Lotove žene“ (17:1, 30, 32). Daljnjim poređenjem pružio je zasiguranje da će Bog uslišiti molbe onih koji „k njemu vape dan i noć“ (18:7). Zatim je jednim drugim poređenjem ukorio one koji sebe smatraju pravednima: Jedan farisej se molio u hramu i pri tom je zahvaljivao Bogu što nije kao ostali ljudi. Jedan poreznik je stajao podalje, ne želeći ni oči da podigne prema nebu, i molio se: „Bože, budi milostiv meni grešniku.“ Kakav je sud Isus doneo o tome? Rekao je da je poreznik bio pravedniji od fariseja, „jer ko se uzvisuje biće ponižen, a ko se ponizuje biće uzvišen“ (18:13, 14). U Jerihonu je Isus bio gost kod poreznika Zakheja i ispričao je poređenje o deset mina, koje je pokazalo kako će proći oni koji verno raspolažu dobrima koja su im poverena, a kako oni koji ta dobra skrivaju.

25. Šta se događalo tokom zadnjih dana Isusove službe i koja je proročanska upozorenja Isus pružio?

²⁵ Isusova završna služba u Jerusalimu i okolini (19:28–23:25). Kada je Isus ujahao u Jerusalim na magaretu, a mnoštvo učenika ga pozdravljalo kao ’onoga koji dolazi kao Kralj u Jehovino ime‘, fariseji su zatražili od njega da prekori svoje učenike. Isus je odgovorio: „Ako oni ućute, kamenje će vikati“ (19:38, 40). Zatim je izrekao svoje znamenito proročanstvo o uništenju Jerusalima, rekavši da će grad biti okružen ogradom od zašiljenih kolaca i pritisnut sa svih strana, kao i da će biti sravnjen sa zemljom zajedno sa svojom decom i da od njega neće ostati ni kamen na kamenu. Isus je poučavao narod u hramu i objavljivao dobru vest, a na lukava pitanja svešteničkih glavara, pismoznalaca i sadukeja odgovarao je dobro smišljenim poređenjima i snažnim argumentima. Na upečatljiv način je opisao veliki znak kraja, ponovo spominjući da će Jerusalim opkoliti ulogorena vojska. Ljudi će gubiti svest od straha i očekivanja onoga što će zadesiti svet, ali kad sve to počne da se zbiva, njegovi sledbenici treba da se ’usprave i podignu glave, jer će se tada približiti njihovo izbavljenje‘. Moraju biti budni da bi uspeli da umaknu svemu što treba da se dogodi (21:28).

26. (a) Koje je saveze Isus sklopio i s čime ih je povezao? (b) Kako je Isus bio ojačan u kušnji i za šta je prekorio učenike kada je došla rulja da ga uhvati?

²⁶ Četrnaestog nisana 33. n. e. Isus je sa svojim učenicima proslavio Pashu, a potom je sa svojim vernim apostolima sklopio „novi savez“, povezavši ga sa simboličnom večerom za koju im je zapovedio da je održavaju u znak sećanja na njega. Još im je rekao: „Ja s vama sklapam savez za kraljevstvo, kao što je moj Otac sa mnom sklopio savez“ (22:20, 29). Iste noći, dok se molio na Maslinskoj gori, Isusu se „pojavio anđeo s neba i jačao ga. A kad se našao u teškoj duševnoj patnji, molio se još usrdnije. Znoj mu je postao kao kapi krvi koje su padale na zemlju.“ Kada je izdajnik Juda doveo rulju da uhvati Isusa, atmosfera je postala napeta. Učenici su uzviknuli: „Gospode, da udarimo mačem?“ Jedan od njih je odsekao uvo robu prvosveštenika, ali Isus ih je prekorio i izlečio ranjenog čoveka (22:43, 44, 49).

27. (a) U čemu je Petar pokleknuo? (b) Za šta je Isus bio optužen i na kakav je način bio ispitan i osuđen?

²⁷ Isusa su brzo odveli u kuću prvosveštenika na ispitivanje, a Petar je u hladnoj noći seo među ljude koji su bili oko vatre. Tri puta je bio optužen da je Isusov sledbenik i tri puta je to porekao. Tada je petao zapevao. Gospod se okrenuo i pogledao Petra, a on se prisetio kako je Isus prorekao da će ga se Petar odreći, pa je izašao napolje i gorko plakao. Isusa su zatim odveli u dvoranu Sinedriona, a potom Pilatu i optužili ga da zavodi narod i zabranjuje da se plaća porez i da „govori za sebe da je Hrist, kralj“. Kada je saznao da je Isus iz Galileje, Pilat ga je poslao Irodu, koji je u to vreme bio u Jerusalimu. Irod i njegovi vojnici ismevali su Isusa, a potom ga je Irod poslao natrag na suđenje pred pomahnitalu rulju. Pilat je ’predao Isusa njima na volju‘ (23:2, 25).

28. (a) Šta je Isus obećao zločincu koji je pokazao da veruje u njega? (b) Šta je Luka zapisao o Isusovoj smrti, sahrani i uskrsenju?

²⁸ Isusova smrt, uskrsenje i uznesenje na nebo (23:26–24:53). Isus je bio pribijen između dva zločinca. Jedan od njih mu se rugao, ali drugi je pokazao veru i zamolio Isusa da ga se seti kada dođe u svoje Kraljevstvo. Isus mu je obećao: „Zaista, kažem ti danas, bićeš sa mnom u raju“ (23:43). Potom se na zemlju spustila neuobičajena tama, zavesa svetilišta rascepila se po sredini, a Isus je povikao: „Oče, u tvoje ruke poveravam svoj duh!“ Tada je izdahnuo, pa su skinuli njegovo telo i položili ga u grob isklesan u steni. Prvog dana u nedelji, žene koje su došle s njim iz Galileje otišle su do groba, ali nisu našle Isusovo telo. Kao što je prorekao, uskrsnuo je treći dan! (23:46).

29. Kojim radosnim izveštajem se završava Lukino jevanđelje?

²⁹ Isus se dvojici svojih učenika koji su putovali u Emaus pojavio u liku nepoznate osobe i objasnio im da je trebalo da pati i protumačio im ono što je u Pismima bilo pisano o njemu. Odjednom su ga prepoznali, ali je on nestao. Tada su rekli: „Zar nam nije srce gorelo dok nam je putem govorio, dok nam je tumačio Pisma?“ Brzo su otišli u Jerusalim da to ispričaju ostalim učenicima. Još dok su pričali o tome, Isus se pojavio među njima. Bili su toliko srećni i začuđeni da nisu mogli da veruju da je to on. Tada im je Isus „otvorio um da razumeju“ iz Pisma značenje svega što se dogodilo. Luka je svoje Jevanđelje zaključio opisom Isusovog uznesenja na nebo (24:32, 45).

ZAŠTO JE OVA KNJIGA KORISNA

30, 31. (a) Kako Lukina knjiga gradi kod svojih čitalaca pouzdanje u to da su hebrejske knjige Biblije nadahnute od Boga? (b) Koje je Isusove reči Luka citirao kako bi to potvrdio?

³⁰ Jevanđelje po Luki gradi kod čitaoca pouzdanje u Božju Reč i jača njegovu veru kako bi se mogao odupreti napadima ovog sveta koji je otuđen od Boga. Luka je naveo mnogo primera kako su se tačno ispunila proročanstva iz hebrejskih knjiga Biblije. Prikazano je kako Isus rečima iz Isaijine knjige objavljuje koji mu je zadatak poveren, što je kroz celu knjigu očigledno poslužilo kao tema (Luka 4:17-19; Isa. 61:1, 2). To je bio samo jedan od više navrata kada je Isus citirao iz Prorokâ. Citirao je i iz Zakona, na primer kada se odupro trima Đavolovim kušnjama, a i iz Psalama, na primer kada je upitao svoje neprijatelje: „Kako to da kažu da je Hrist sin Davidov?“ Lukina knjiga sadrži i mnoge druge citate iz hebrejskih knjiga Biblije (Luka 4:4, 8, 12; 20:41-44; P. zak. 8:3; 6:13, 16; Ps. 110:1).

³¹ Kada je Isus ujahao u Jerusalim na magaretu, kao što je prorečeno u Zahariji 9:9, mnoštvo ljudi ga je radosno pozdravljalo primenjujući na njega reči iz Psalma 118:26 (Luka 19:35-38). Na jednom mestu, Luka je u dva stiha obuhvatio šest pojedinosti koje su u hebrejskim knjigama bile prorečene u vezi sa Isusovim sramnim pogubljenjem i njegovim uskrsenjem (Luka 18:32, 33; Ps. 22:7; Isa. 50:6; 53:5-7; Jona 1:17). A nakon uskrsenja, Isus je jasno predočio učenicima važnost svih hebrejskih knjiga Biblije. „Tada im je rekao: ’To je ono o čemu sam vam govorio dok sam još bio s vama, da se mora ispuniti sve što je o meni napisano u Mojsijevom zakonu, u Prorocima i u Psalmima.‘ Tada im je otvorio um da razumeju Pisma“ (Luka 24:44, 45). Kao i tim prvim Isusovim učenicima, i nama se mogu otvoriti oči i možemo steći jaku veru ako obratimo pažnju na ispunjena proročanstva iz hebrejskih knjiga Biblije, koja su Luka i ostali pisci grčkih knjiga Biblije zaista tačno objasnili.

32. Kako Lukino jevanđelje ističe Kraljevstvo i kakav treba da bude naš stav prema Kraljevstvu?

³² Luka tokom celog svog Jevanđelja stalno skreće pažnju čitaocima na Božje Kraljevstvo. Od početka knjige, kada anđeo obećava Mariji da će dete koje bude rodila „vladati kao kralj nad Jakovljevim domom zauvek i njegovom kraljevstvu neće biti kraja“, do završnih poglavlja, kada Isus sklapa savez za Kraljevstvo sa svojim apostolima, Luka ističe nadu u Kraljevstvo (1:33; 22:28, 29). On prikazuje kako Isus prednjači u propovedanju o Kraljevstvu i kako šalje 12 apostola, a kasnije i 70 učenika, da i oni propovedaju (4:43; 9:1, 2; 10:1, 8, 9). Da bi neko ušao u Kraljevstvo, potrebno je da se posveti samo jednom cilju, što se vidi iz Isusovih direktnih saveta: „Pusti neka mrtvi sahranjuju svoje mrtve, a ti idi i objavljuj Božje kraljevstvo“ i „Niko ko stavi ruku na plug pa se osvrće na ono što je iza, nije prikladan za Božje kraljevstvo“ (9:60, 62).

33. Navedi primere koji pokazuju kako je Luka istakao važnost molitve. Šta učimo iz toga?

³³ Luka ističe važnost molitve. Njegovo Jevanđelje posebno naglašava koliko je ona važna. Saznajemo da se mnoštvo molilo dok je Zaharija bio u hramu, da je rođenje Jovana Krstitelja bilo odgovor na molitve za rođenje deteta i da se proročica Ana dan i noć molila. Zabeležio je da se Isus molio prilikom svog krštenja, da je celu noć proveo u molitvi pre nego što je izabrao 12 apostola i da se molio prilikom preobraženja. Isus je podstakao svoje učenike ’da se uvek mole i da ne odustaju‘, prikazavši to poređenjem o upornoj udovici koja je stalno molila sudiju da dobije pravdu sve dok nije ispunio njenu molbu. Jedino je Luka zapisao da su učenici zamolili Isusa da ih nauči da se mole i da je anđeo ojačao Isusa dok se molio na Maslinskoj gori. Samo je on zapisao reči Isusove poslednje molitve: „Oče, u tvoje ruke poveravam svoj duh!“ (1:10, 13; 2:37; 3:21; 6:12; 9:28, 29; 18:1-8; 11:1; 22:39-46; 23:46). I danas, kao i u vreme kada je Luka napisao svoje Jevanđelje, molitva je svima koji nastoje da vrše Božju volju neophodna kako bi imali snage za to.

34. Koje je Isusove osobine Luka istakao kao uzor za hrišćane?

³⁴ Svojom pronicljivošću i tečnim i živopisnim stilom Luka je Isusovim učenjima dao toplinu i udahnuo im život. Isusova ljubav, dobrota, milosrđe i samilost prema slabima, ugnjetavanima i potlačenima ističu se kao potpuna suprotnost hladnoj, formalističkoj, uskogrudoj i licemernoj religiji pismoznalaca i fariseja (4:18; 18:9). Isus je stalno hrabrio siromašne, zarobljene, slepe i potlačene i pomagao im, pruživši time uzor koji treba da oponašaju oni koji ’idu njegovim stopama‘ (1 Petr. 2:21).

35. Zašto možemo biti istinski zahvalni Jehovi što nam je dao Lukino jevanđelje?

³⁵ Kao što se Isus, koji je bio čudotvorac i savršen Božji Sin, s ljubavlju zanimao za dobrobit svojih učenika i svih ljudi iskrenog srca, tako i mi treba s ljubavlju da izvršavamo svoju službu, odražavajući time ’duboku samilost našeg Boga‘ (Luka 1:78). U tome nam Jevanđelje po Luki zaista može koristiti i biti od velike pomoći. Zaista možemo biti zahvalni Jehovi što je nadahnuo Luku, ’voljenog lekara‘, da napiše ovaj tačan, ohrabrujuć i podsticajan izveštaj, koji čitaocima skreće pažnju na to da će Bog preko Isusa Hrista i svog Kraljevstva „doneti spasenje“ ljudima (Kol. 4:14; Luka 3:6).

[Fusnote]