„Ko je upoznao Jehovin um?“
„’Ko je upoznao Jehovin um, da bi ga nečem poučio?‘ A mi imamo Hristov um“ (1. KOR. 2:16)
1, 2. (a) Šta je nekim ljudima teško? (b) Šta ne smemo zaboraviti što se tiče našeg i Jehovinog načina razmišljanja?
DA LI ti je nekada bilo teško da razumeš kako neka druga osoba razmišlja? Možda si nedavno uplovio u bračne vode i smatraš da jednostavno ne možeš potpuno razumeti kako tvoj bračni drug razmišlja. Zaista se može reći da muškarci i žene razmišljaju drugačije, pa čak i svoja osećanja izražavaju na drugačiji način. U nekim kulturama muškarci i žene čak govore različitim dijalektima istog jezika. Sem toga, svaka kultura i jezik se odlikuju karakterističnim načinom razmišljanja i ponašanja. Međutim, što više upoznaješ druge, to imaš više prilika da razumeš njihov način razmišljanja.
2 Zato ne treba da nas čudi što se naš način razmišljanja veoma razlikuje od Jehovinog. Jehova je preko proroka Isaije rekao Izraelcima: „Vaše misli nisu moje misli, i moji putevi nisu vaši putevi.“ Zatim je sledećim poređenjem istakao tu činjenicu: „Koliko su nebesa viša od zemlje, toliko su i moji putevi viši od vaših puteva i moje misli od vaših misli“ (Is. 55:8, 9).
3. Na koja dva načina možemo postati ’bliski s Jehovom‘?
3 Međutim, da li to znači da ne treba ni da pokušavamo da razumemo kako Jehova razmišlja? Ne. Iako nikada nećemo potpuno razumeti sve Jehovine misli, Biblija nas podstiče da budemo ’bliski s Jehovom‘. (Pročitati Psalam 25:14 i Poslovice 3:32.) Prvi način da se približimo Jehovi jeste da obratimo pažnju na njegova dela koja su zabeležena u njegovoj Reči, Bibliji (Ps. 28:5). Drugi način jeste da upoznamo „Hristov um“ jer je Hrist „slika nevidljivog Boga“ (1. Kor. 2:16; Kol. 1:15). Ako izdvajamo vreme da proučavamo biblijske izveštaje i da razmišljamo o njima počećemo da shvatamo kakav je Jehova i kako razmišlja.
Čuvaj se jedne loše sklonosti
4, 5. (a) Koje se loše sklonosti moramo čuvati? Objasni. (b) Na koji pogrešan način su Izraelci razmišljali?
4 Dok razmišljamo o onome što Jehova čini moramo se čuvati sklonosti da Boga prosuđujemo po ljudskim merilima. Na tu sklonost aludiraju Jehovine reči zabeležene u Psalmu 50:21: „Mislio si da ću biti kao ti.“ Jedan izučavalac Biblije je još pre 175 godina rekao: „Ljudi su skloni tome da prosuđuju Boga po sopstvenim merilima i da smatraju da njega ograničavaju isti zakoni koje ljudi moraju poštovati.“
5 Moramo paziti da svoje gledište o Jehovi ne oblikujemo na osnovu sopstvenih merila i želja. Zašto je to važno? Dok proučavamo Sveto pismo, neki Jehovini postupci nam možda ne izgledaju baš pravedno jer ih posmatramo iz našeg ugla, a mi smo nesavršeni ljudi koji ne znaju sve činjenice. Izraelci starog doba su upali u zamku takvog razmišljanja i izvukli su pogrešan zaključak što se tiče načina na koji je Jehova postupao s njima. Zapazimo šta im je Jehova rekao: „Vi ćete reći: ’Jehovin put nije pravedan.‘ Čuj me, molim te, dome Izraelov. Moj put da nije pravedan? Nisu li vaši putevi nepravedni?“ (Jezek. 18:25).
6. Koju je lekciju Jov naučio i koju pouku iz toga možemo izvući?
6 Ako smo svesni činjenice da mnogo toga ne znamo i da ponekad razmišljamo na potpuno pogrešan način, nećemo upasti u zamku da prosuđujemo Jehovu prema sopstvenim merilima. Jov je morao da nauči tu lekciju. On je tokom svog stradanja bio očajan i postao je donekle egocentričan. Izgubio je iz vida neke važnije stvari. Ali Jehova mu je s ljubavlju pomogao da proširi svoje vidike. Postavivši mu više od 70 pitanja, pri čemu Jov ni na jedno nije znao da odgovori, Jehova je naglasio činjenicu da Jov mnogo toga ne zna. Jov je pokazao poniznost i ispravio svoje gledište. (Pročitati Jova 42:1-6.)
Kako da steknemo „Hristov um“
7. Zašto nam analiziranje Isusovih postupaka pomaže da shvatimo kako Jehova razmišlja?
7 Isus je savršeno oponašao svog Oca u svemu što je govorio i radio (Jov. 14:9). Prema tome, analiziranje Isusovih postupaka pomaže nam da shvatimo kako Jehova razmišlja (Rimlj. 15:5; Fil. 2:5). Zato pogledajmo pobliže dva izveštaja iz jevanđelja.
8, 9. Prema rečima iz Jovana 6:1-5, koja situacija je navela Isusa da Filipu postavi pitanje i zašto je to učinio?
8 Zamisli sledeću scenu. Bilo je to pre Pashe 32. n. e. Isusovi apostoli su se upravo vratili iz Galileje gde su propovedali. Pošto su bili umorni, Isus ih je poveo na jedno osamljeno mesto na severoistočnoj obali Galilejskog mora. Međutim, hiljade ljudi su pošle za njima. Nakon što je Isus izlečio to mnoštvo ljudi i poučavao ih mnogo čemu, nastao je jedan problem. Kako će svi ti ljudi nabaviti hranu na tom izolovanom mestu? Zato je Isus upitao Filipa koji je bio iz tog kraja: „Gde da kupimo hleb da ovi jedu?“ (Jov. 6:1-5).
9 Zašto mu je Isus postavio to pitanje? Da li se premišljao šta da uradi? Nije. O čemu je zapravo razmišljao? Apostol Jovan, koji je takođe bio tamo, kaže: „To je rekao da bi ga iskušao, jer je znao šta će učiniti“ (Jov. 6:6). Isus je hteo da vidi koliko su njegovi učenici napredovali u duhovnom pogledu. Postavivši to pitanje naveo ih je na razmišljanje i pružio im priliku da izraze veru u ono što bi on mogao učiniti. Ali oni su propustili tu priliku i pokazali da nisu svesni koliku moć on ima. (Pročitati Jovana 6:7-9.) Isus im je zatim pokazao da može učiniti nešto što nisu mogli ni da zamisle. Učinio je čudo i nahranio hiljade gladnih ljudi (Jov. 6:10-13).
10-12. (a) Iz kog razloga možda Isus nije odmah učinio ono što ga je Grkinja molila? Objasni. (b) O čemu će biti reči u nastavku članka?
10 Ovaj izveštaj nam može pomoći da shvatimo kako je Isus razmišljao u jednoj drugoj prilici. Ubrzo nakon što je nahranio tu veliku grupu ljudi, Isus i apostoli su krenuli na sever, van granica Izraela, u okolinu Tira i Sidona. Tamo su sreli jednu Grkinju koja je preklinjala Isusa da joj izleči ćerkicu. Isus se isprva nije obazirao na tu ženu. Ali pošto je ona bila uporna, Isus joj je rekao: „Pusti da se prvo nasite deca, jer nije u redu da se od dece uzme hleb i da se baci kučićima“ (Mar. 7:24-27; Mat. 15:21-26).
11 Zašto Isus nije odmah hteo da pomogne ovoj ženi? Da li ju je iskušavao, kao što je iskušavao Filipa, da vidi kako će reagovati, pružajući joj priliku da pokaže svoju veru? Ton njegovog glasa, iako ga pisani tekst ne otkriva, nije obeshrabrio tu ženu. Hebrejska reč prevedena kao „kučići“ koju je Isus upotrebio u ovom poređenju nije bila uvredljiva. Isus je verovatno postupio poput roditelja koji namerava da ispuni želju svog deteta, ali ne želi da to odmah pokaže kako bi video da li dete zaista želi to što traži. Bilo kako bilo, kada je ta žena izrazila svoju veru Isus je spremno učinio ono što ga je molila. (Pročitati Marka 7:28-30.)
12 Ova dva izveštaja iz jevanđelja su dragocena jer na osnovu njih stičemo uvid u „Hristov um“. Pogledajmo sada kako nam ovi izveštaji pomažu da bolje razumemo Jehovin način razmišljanja.
Kako je Jehova postupao sa Mojsijem
13. U kom pogledu nam može pomoći to što stičemo uvid u Isusov način razmišljanja?
13 Kad steknemo uvid u Isusov način razmišljanja razumećemo delove iz Pisma koje je možda teško shvatiti. Na primer, pogledajmo šta je Jehova rekao Mojsiju kada su Izraelci napravili zlatno tele kom su se klanjali. Bog je rekao: „Pogledao sam na taj narod i vidim da je to nepokoran narod. Pusti me sada da gnev moj plane na njih i da ih istrebim, a od tebe ću načiniti velik narod“ (Izl. 32:9, 10).
14. Kako je Mojsije reagovao na Jehovine reči?
14 U izveštaju se dalje kaže: „Mojsije je nastojao da umilostivi lice Jehove, svog Boga, govoreći: ’Jehova, zašto da se žestoko razgneviš na svoj narod koji si izveo iz egipatske zemlje velikom silom i snažnom rukom? Zašto da Egipćani kažu: „Sa zlom namerom ih je izveo da ih pobije po gorama i da ih istrebi s lica zemlje“? Odvrati se od svog žestokog gneva i neka ti bude žao da naneseš zlo svom narodu. Seti se Avrahama, Isaka i Izraela, svojih slugu, kojima si se sobom zakleo kad si im rekao: „Umnožiću vaše potomstvo da ga bude poput zvezda na nebesima, i svu ovu zemlju za koju sam govorio daću vašem potomstvu kao trajan posed.“‘ I Jehova je zažalio što je rekao da će naneti zlo svom narodu“ (Izl. 32:11-14).a
15, 16. (a) Koju je priliku Mojsije imao na osnovu onoga što je Jehova rekao? (b) U kom smislu je Jehova „zažalio“?
15 Da li je zaista bilo potrebno da Mojsije ispravi Jehovin način razmišljanja? Naravno da nije! Premda je Jehova rekao šta namerava da učini, to nije bila njegova konačna odluka. Jehova je zapravo iskušavao Mojsija, kao što je to Isus kasnije učinio s Filipom i Grkinjom. Mojsije je imao priliku da izrazi svoje gledište.b Jehova je postavio Mojsija za posrednika između Izraelaca i njega, i Jehova je poštovao tu Mojsijevu ulogu. Kako će Mojsije reagovati u toj stresnoj situaciji? Da li će iskoristiti tu priliku da podrži Jehovu u nameri da zaboravi na Izraelce i da od njegovih potomaka stvori moćan narod?
16 Mojsijev odgovor otkriva njegovu veru i pouzdanje u Jehovinu pravdu. Njegova reakcija pokazuje da nije mislio na sebe, već na Jehovino ime. Nije želeo da to ime bude osramoćeno. Mojsije je tako pokazao da shvata „Jehovin um“, to jest njegov način razmišljanja u toj situaciji (1. Kor. 2:16). Kakav je bio ishod? Pošto Jehova nije bio čvrsto rešio šta će učiniti, nadahnuti izveštaj kaže da je „zažalio“ zbog onoga što je rekao. Na izvornom hebrejskom jeziku taj izraz može jednostavno značiti da Jehova nije učinio ono što je nameravao, to jest nije naneo nevolju celom narodu.
Kako je Jehova postupao sa Avrahamom
17. U kojoj situaciji je Jehova bio veoma strpljiv sa Avrahamom?
17 Još jedan primer pokazuje da Jehova svojim slugama pruža mogućnost da izraze svoju veru i pouzdanje. To je situacija u kojoj je Avraham tražio nešto od Jehove u vezi sa Sodomom. Prema tom izveštaju Jehova je pokazao veliko strpljenje dozvolivši Avrahamu da mu više puta postavi pitanja o Sodomu. U jednom trenutku Avraham je sa žarom rekao: „Ti nikada ne bi tako postupio i pogubio pravednika zajedno sa zlim, tako da se pravednom desi isto što i zlom! Ti to nikada ne bi učinio! Zar Sudija cele zemlje neće činiti ono što je pravo?“ (Post. 18:22-33).
18. Šta možemo naučiti na osnovu toga kako se Jehova ophodio sa Avrahamom?
18 Šta na osnovu ovog izveštaja možemo saznati o Jehovinom načinu razmišljanja? Da li je Jehovi bilo potrebno da Avraham rezonuje s njim kako bi doneo ispravnu odluku? Ne. Naravno, Jehova je odmah mogao da kaže zašto je tako odlučio. Ali zahvaljujući tim pitanjima Jehova je Avrahamu dao vremena da prihvati tu odluku i da razume njegov način razmišljanja. To je Avrahamu omogućilo i da razume koliko je Jehova saosećajan i pravedan. Jehova je zaista postupao sa Avrahamom kao s prijateljem (Is. 41:8; Jak. 2:23).
Pouke za nas
19. U čemu se možemo ugledati na Jova?
19 Šta smo naučili o ’Jehovinom umu‘? Moramo dozvoliti Božjoj Reči da nam pomogne da ispravno razumemo Jehovin način razmišljanja. Jehovu nikada ne treba da prosuđujemo na osnovu sopstvenih merila i sopstvenog načina razmišljanja. Jov je rekao: „[Bog] nije čovek kao ja, da mogu da mu odgovorim i da s njim na sud idem“ (Jov 9:32). Kada i mi, poput Jova, budemo počeli da shvatamo Jehovin način razmišljanja, bićemo podstaknuti da kažemo: „Eto, to su samo obrisi dela njegovih, o njemu tek slabi šapat čujemo! A ko će razumeti grmljavinu sile njegove?“ (Jov 26:14).
20. Šta treba da radimo ako u Svetom pismu naiđemo na odlomke koje nije lako razumeti?
20 Šta treba da radimo ako čitajući Sveto pismo naiđemo na neke odlomke koje nije lako razumeti, naročito u vezi s tim kako Jehova razmišlja? Ako i nakon istraživanja još uvek nemamo jasan odgovor, to možemo smatrati ispitom našeg pouzdanja u Jehovu. Nemojmo zaboraviti da nam ponekad neke izjave pružaju priliku da pokažemo da smo zaista uvereni u to da je sve što Jehova radi u skladu s njegovim osobinama. Ponizno priznajmo da ne razumemo sve što on radi (Prop. 11:5). Tada ćemo se složiti sa sledećim rečima apostola Pavla: „O dubino bogatstva, mudrosti i znanja Božjeg! Kako su neistraživi njegovi sudovi i nedokučivi njegovi putevi! Jer ’ko je upoznao Jehovin um, ko je njegov savetnik‘? Ili: ’Ko mu je prvi nešto dao, pa da treba da mu vrati?‘ Jer sve je od njega i preko njega i za njega. Njemu neka je slava u svu večnost. Amin“ (Rimlj. 11:33-36).
[Fusnote]
a Sličan izveštaj se nalazi u Brojevima 14:11-20.
b Prema nekim izučavaocima, hebrejski idiom preveden izrazom „pusti me“ u Izlasku 32:10 može se shvatiti kao poziv, to jest predlog kojim se Mojsiju dozvoljava da posreduje, to jest da ’stane u rascep‘, između Jehove i Izraelskog naroda (Ps. 106:23; Jezek. 22:30, fusnota). U svakom slučaju, Mojsije se očigledno osećao slobodnim da Jehovi otvoreno iznese svoje mišljenje.
Da li se sećaš?
• Šta će nam pomoći da ne prosuđujemo Jehovu po sopstvenim merilima?
• Kako nam to što shvatamo zašto je Isus postupio na određeni način može pomoći da budemo ’bliski s Jehovom‘?
• Šta možemo naučiti na osnovu Jehovinih razgovora sa Mojsijem i Avrahamom?
[Slike na 5. strani]
Šta možemo naučiti o Jehovinom načinu razmišljanja na osnovu toga kako je postupao sa Mojsijem i Avrahamom?