13, 14. Kako je Isusova krv životospasavajuća i neophodna za spasenje? (Efescima 1:13).

¹³ I danas je krv uključena u spasenje — i to Isusova prolivena krv. Kad se 32. n.e. „približila Pasha, praznik Jevreja“, Isus se obratio velikom broju slušalaca: „Onaj ko jede moje telo i pije moju krv ima večni život, i ja ću ga uskrsnuti u poslednji dan; jer telo je moje prava hrana i krv je moja pravo piće“ (Jovan 6:4, 54, 55, NS). Svi njegovi slušaoci Jevreji, imali su u mislima predstojeću Pashu i to da je u Egiptu upotrebljena krv jagnjeta.

¹⁴ Isus tada nije govorio o simbolima koji su upotrebljeni na Gospodnjoj večeri. Ta nova slava za hrišćane, uspostavljena je tek godinu dana kasnije, pa čak ni apostoli koji su slušali Isusa 32. n.e. nisu ništa znali o tome. Ali, Isus je pokazao da je njegova krv od presudne važnosti za spasenje. Pavle je objasnio: „U kome imamo otkupljenje njegovom krvlju, oproštenje grijeha, prema bogatstvu njegove milosti“ (Efescima 1:7, St). Samo kroz oproštenje na temelju Isusove krvi možemo večno da živimo.

Ipak, Jehovine prethrišćanske sluge su imale temelj za nadu, da će se jednom moći radovati večnom životu na Zemlji, gde je Bog namenio ljudima da žive. To bi bilo u skladu sa Isusovim obećanjem iz Jovana 6:54.

16. Kakvoj su se vrsti spasenja mogle nadati Božje sluge u prošlosti?

¹⁶ Bog je neke od svojih drevnih sluga upotrebio za zapisivanje nadahnutih reči o tome kako je Zemlja stvorena za to da bude nastanjena i kako će čestiti zauvek živeti na njoj (Psalam 37:9-11; Priče Solomunove 2:21, 22; Isaija 45:18). Ali, kako pravi obožavaoci mogu da dostignu takvo spasenje ako umru? Tako što će ih Bog povratiti u život ovde na Zemlji.