43. biblijska knjiga — Jovan

Pisac: apostol Jovan

Mesto pisanja: Efes ili okolina

Pisanje završeno: otprilike 98. n. e.

Obuhvaćeno razdoblje: (nakon uvoda) 29-33. n. e.

 1. Šta Biblija kaže o tome koliko je Jovan bio blizak sa Isusom?

JEVANĐELJA po Mateju, Marku i Luki već su se 30 godina čitala među hrišćanima u prvom veku. Oni su ih smatrali knjigama koje su njihovi pisci napisali pod nadahnućem svetog duha. Pred kraj prvog veka, kada se drastično smanjio broj onih koji su bili sa Isusom, s pravom su se mogla javiti pitanja: Postoji li još nešto što treba reći o Isusu? Postoji li još neko ko bi iz ličnog sećanja mogao navesti još neke dragocene pojedinosti o Isusovoj službi? Odgovor je bio potvrdan. Ostareli Jovan je imao jedinstvenu čast da bude u Isusovom društvu. Jovan je očigledno bio jedan od prvih učenika Jovana Krstitelja kojima je on predstavio Jagnje Božje, a bio je i jedan od prve četvorice ljudi koje je Gospod pozvao da pođu za njim i posvete se službi koju je on vršio (Jov. 1:35-39; Mar. 1:16-20). Tokom cele Isusove službe, Jovan mu je bio jedan od najdražih saradnika i učenik „koga je Isus naročito voleo“ i koji je za stolom na poslednjoj Pashi bio odmah do njega (Jov. 13:23; Mat. 17:1; Mar. 5:37; 14:33). Prisustvovao je bolnom prizoru Isusovog pogubljenja, kada mu je on poverio brigu za svoju majku. Takođe, Jovan je bio onaj drugi učenik koji je bio brži od Petra kada su zajedno trčali prema Isusovom grobu da provere vest o njegovom uskrsenju (Jovan 19:26, 27; 20:2-4).

 2. Šta je podstaklo Jovana da napiše svoje Jevanđelje i s kojom svrhom ga je napisao?

² Budući da je bio bogat mudrošću i iskustvom jer je već gotovo 70 godina revno služio Bogu i da je još uvek bio pod utiskom vizije koju je imao dok je kratko pre toga bio zatvoren na ostrvu Patmos, Jovan je bio spreman da zapiše sve ono što je dugo čuvao u svom srcu. Sveti duh je podstakao njegov um da se priseti mnogih dragocenih, životovažnih reči i zapiše ih, kako bi svako ko ih čita ’verovao da je Isus zaista Hrist, Sin Božji, i da verujući ima život u njegovom imenu‘ (20:31).

3, 4. Koji se dokazi unutar Biblije i izvan nje mogu navesti kao potvrda da je ovo Jevanđelje (a) sastavni deo biblijskog kanona i (b) da ga je napisao Jovan?

³ Hrišćani s početka drugog veka smatrali su da je Jovan napisao tu knjigu i da je ona sastavni deo biblijskog kanona. Kliment Aleksandrijski, Irinej, Tertulijan i Origen, koji su živeli krajem drugog i početkom trećeg veka, posvedočili su da je Jovan pisac tog Jevanđelja. Osim toga, unutar samog Jevanđelja postoje mnogi dokazi za to da ga je napisao Jovan. Pisac te knjige očigledno je bio Judejac, koji je dobro poznavao zemlju i običaje svog naroda (2:6; 4:5; 5:2; 10:22, 23). Dobro poznavanje određenih događaja ukazuje na to da je pisac bio apostol, i to ne bilo koji, nego jedan od trojice koji su bili najbliži sa Isusom — Petar, Jakov ili Jovan — koji su pratili Isusa u posebnim prilikama (Mat. 17:1; Mar. 5:37; 14:33). Od njih trojice, Jakov (Zevedejev sin) isključen je kao pisac jer je otprilike 44. n. e., dakle mnogo pre nego što je ova knjiga bila napisana, bio pogubljen po naredbi Iroda Agripe I (Dela 12:2). Ni Petar se ne može uzeti u obzir kao pisac jer se on u Jovanu 21:20-24 spominje zajedno s piscem.

⁴ U tim završnim stihovima pisac se opisuje kao učenik „koga je Isus naročito voleo“. Taj i slični izrazi su više puta upotrebljeni u toj knjizi, a nijednom se ne spominje ime apostola Jovana. Isus je u tim stihovima o njemu rekao: „Ako ja želim da on ostane dok ne dođem, šta se ti brineš za to?“ (Jovan 21:20, 22). Te reči ukazuju na to da će taj učenik živeti mnogo duže nego Petar i ostali apostoli. Sve se to može primeniti na apostola Jovana. Zanimljivo je da je Jovan, nakon što je imao viziju o Isusovom dolasku, sledećim rečima zaključio to značajno proročanstvo iz otkrivenja koje je dobio: „Amin! Dođi, Gospode Isuse!“ (Otkr. 22:20).

 5. Kada je Jovan, kako se smatra, napisao svoje Jevanđelje?

⁵ Uglavnom se smatra da je Jovan svoje Jevanđelje napisao nakon što se vratio iz izgnanstva sa ostrva Patmos, iako se u njegovim knjigama ne može naći izričita potvrda za to (Otkr. 1:9). Rimski car Nerva (96-98. n. e.) pomilovao je mnoge koji su pred kraj vladavine njegovog prethodnika Domicijana bili odvedeni u izgnanstvo. Veruje se da je Jovan, nakon što je otprilike 98. n. e. napisao svoje Jevanđelje, spokojno umro u Efesu, treće godine vladavine cara Trajana, to jest 100. n. e.

 6. Koji dokazi ukazuju na to da je Jevanđelje po Jovanu napisano izvan Palestine, i to u Efesu ili okolini?

⁶ Istoričar Eusebije (oko 260-oko 340. n. e.) citirao je Irineja, koji je sledećim rečima izrazio mišljenje da je Jevanđelje napisano u Efesu ili okolini: „Jovan, Gospodov učenik, koji se naslonio na Gospodove grudi, napisao je Jevanđelje dok je živeo u Efesu u Aziji.“a U prilog tome da je knjiga napisana izvan Palestine ide i to što se u njoj Isusovi protivnici često nazivaju uopštenim izrazom „Judejci“, a ne „fariseji“, „glavari sveštenički“ i slično (Jovan 1:19; 12:9). Slično tome, za Galilejsko more je upotrebljeno i njegovo rimsko ime: Tiberijadsko more (6:1; 21:1). Za čitaoce koji nisu Jevreji Jovan je naveo i korisna objašnjenja u vezi s jevrejskim praznicima (6:4; 7:2; 11:55). Patmos, na koji je bio izgnan, bio je blizu Efesa. Osim toga, Jovan je bio upoznat sa okolnostima u Efesu, kao i u drugim skupštinama u Maloj Aziji, na šta ukazuje Otkrivenje u 2. i 3. poglavlju.

 7. Zašto je važan papirus Rajlands 457?

⁷ Mnogi važni rukopisi pronađeni u 20. veku potvrđuju da se Jovanovo jevanđelje s pravom smatra nadahnutom biblijskom knjigom. Jedan od tih rukopisa je fragment (deo) Jovanovog jevanđelja pronađen u Egiptu, danas poznat kao papirus Rajlands 457 (P⁠⁵²), na kojem se nalazi tekst iz Jovana 18:31-33, 37, 38, a čuva se u Biblioteci „Džon Rajlands“ u Mančesteru u Engleskoj.b U vezi s njegovim doprinosom tradicionalnom gledištu da je Jovan napisao to Jevanđelje pred kraj prvog veka, ser Frederik Kenjon je u jednoj svojoj knjizi napisao: „Iako malen, taj fragment je dovoljan dokaz da je rukopis tog Jevanđelja bio u upotrebi otprilike 130-150. n. e., verovatno u egipatskoj provinciji, gde je i pronađen. Ako uzmemo u obzir barem minimalan vremenski rok koji je potreban da se knjiga upotrebom proširi s mesta na kojem je napisana, zaključićemo da se vreme pisanja poklapa s tradicionalnim gledištem da je knjiga napisana u poslednjoj deceniji prvog veka, tako da više nema nikakvog razloga da se dovodi u pitanje verodostojnost tog tradicionalnog gledišta.“c

 8. (a) Koje značajne pojedinosti sadrži uvod Jovanovog jevanđelja? (b) Kako Jevanđelje potvrđuje da je Isusova služba trajala tri i po godine?

⁸ Jovanovo jevanđelje se odlikuje posebnim uvodom koji pokazuje da je Reč, koja je ’u početku bila kod Boga‘, zapravo onaj preko koga je sve postalo (1:2). Jovan je najpre opisao prisan odnos između Oca i Sina, a potom je započeo sa izvanrednim opisom Isusovih dela i govora, istakavši pri tom duboku ljubav koja povezuje sve članove Božje velike porodice. Ova knjiga o Isusovom životu na zemlji obuhvata razdoblje između 29. i 33. n. e. i precizno navodi četiri Pashe kojima je Isus prisustvovao tokom svoje službe, čime se pruža jedan od mnogih dokaza da je Isusova služba trajala tri i po godine. Od te četiri Pashe, tri se opisuju izrazom „Pasha“ (2:13; 6:4; 12:1; 13:1). Jedna od njih opisana je izrazom „judejski praznik“, ali taj izraz se navodi ubrzo nakon što je Isus rekao da su „još četiri meseca do žetve“, što ukazuje na to da je navedeni praznik bila Pasha, koja se slavi otprilike na početku žetve (4:35; 5:1).d

 9. Koliki deo Jovanovog jevanđelja sadrži nove pojedinosti o Isusovoj službi i da li je time opisano sve što je Isus učinio?

⁹ Veći deo Jevanđelja po Jovanu sadrži nove pojedinosti o Isusovoj službi — devedeset i dva posto sadržaja te knjige ne nalazi se u ostala tri Jevanđelja. Ipak, Jovan je ovim rečima završio knjigu: „A ima još mnogo toga što je Isus učinio i kad bi se sve pojedinosti zapisale, mislim da svici koji bi bili napisani ne bi mogli stati ni u celi svet“ (21:25).

SADRŽAJ JEVANĐELJA PO JOVANU

10. Šta je Jovan rekao o ’Reči‘?

¹⁰ Uvod: predstavljanje ’Reči‘ (1:1-18). Divnim i jednostavnim rečima Jovan navodi da je u početku Reč, to jest Isus, ’bio kod Boga‘, da je preko njega stvoren život, da je bio „svetlost ljudima“ i da je Jovan (Krstitelj) svedočio o njemu (1:1, 4). Svetlost je bila u svetu, ali svet je nije upoznao. Oni koji su je primili postali su Božja deca, rođena od Boga. Kao što je Zakon bio dat preko Mojsija, tako su ’nezaslužena dobrota i istina došle preko Isusa Hrista‘ (1:17).

11. Šta je Jovan Krstitelj rekao o tome ko je Isus i kako su Jovanovi učenici reagovali kada su se upoznali s njim?

¹¹ Predstavljanje „Jagnjeta Božjeg“ ljudima (1:19-51). Jovan Krstitelj je priznao da on sam nije Hrist, nego da iza njega dolazi čovek kojem on nije dostojan da odveže remenje na sandalama. Idućeg dana, Isus je došao kod Jovana, a on je rekao da je Isus ’Jagnje Božje koje odnosi greh sveta‘ (1:27, 29). Zatim je dvojici svojih učenika predstavio Isusa, a jedan od njih, Andrija, doveo je Isusu svog brata Petra. Filip i Natanailo su takođe poverovali da je Isus ’Sin Božji, kralj Izraela‘ (1:49).

12. (a) Koje je bilo Isusovo prvo čudo? (b) Šta je učinio kada je došao u Jerusalim na prvu proslavu Pashe tokom svoje službe?

¹² Isusova čuda pokazuju da je on „Božji Sveti“ (2:1–6:71). Isus je učinio svoje prvo čudo u Kani Galilejskoj — na jednoj svadbi je pretvorio vodu u izvrsno vino — i tako su ’njegovi učenici poverovali u njega‘ (2:11). Isus je otišao u Jerusalim na Pashu. Zatekavši trgovce i menjače novca u hramu, uzeo je bič i isterao ih iz hrama na tako energičan način da su njegovi učenici prepoznali da se time ispunilo proročanstvo: „Revnost za tvoj dom izješće me“ (Jov. 2:17; Ps. 69:9). Prorekao je da će hram — njegovo telo — biti srušen i opet podignut za tri dana.

13. (a) Šta je, prema Isusovim rečima, neophodno da bi se dobio život? (b) Šta je Jovan Krstitelj rekao o sebi u odnosu na Isusa?

¹³ Bojažljivi Nikodim je došao noću kod Isusa. Rekao mu je da zna da je on poslat od Boga, a Isus mu je na to rekao da se čovek mora ponovo roditi od vode i duha da bi ušao u Božje Kraljevstvo. Da bi neko dobio život, neophodno je da veruje u Sina čovečjeg koji je sišao s neba. Zatim je rekao: „Jer Bog je toliko voleo svet da je dao svog jedinorođenog Sina, da niko ko iskazuje veru u njega ne bude uništen, nego da ima večni život“ (Jovan 3:16). Svetlost koja je došla u svet u sukobu je s tamom, „ali ko radi ono što je pravo, dolazi k svetlosti“, zaključio je Isus. Jovan Krstitelj je saznao za dela koja je Isus izvršio u Judeji. Iako je Jovan za sebe rekao da on nije Hrist, ovako je izrazio šta je osećao prema njemu: „Mladoženjin prijatelj... veoma se raduje zbog mladoženjinog glasa“ (3:21, 29). Isus je morao da raste, a Jovan da se umanjuje.

14. Šta je Isus objasnio Samarićanki u Siharu i kakvim je plodom urodilo njegovo propovedanje u tom kraju?

¹⁴ Isus je potom opet otišao u Galileju. Prašnjav i „umoran od puta“, seo je kod Jakovljevog izvora u Siharu da se odmori, a učenici su za to vreme otišli u grad da kupe hranu (4:6). Bilo je podne, šesti sat. Jedna Samarićanka je došla da zahvati vodu, a Isus ju je zamolio da mu dâ da pije. Tada je, iako umoran, počeo da joj govori o pravoj „vodi“ koja zaista osvežava, jer donosi večni život onima koji obožavaju Boga „duhom i istinom“. Zatim su se učenici vratili i nagovarali ga da jede, a on im je rekao: „Moja je hrana da vršim volju onoga koji me je poslao i da dovršim njegovo delo.“ Ostao je u tom kraju još dva dana, tako da su mnogi Samarićani poverovali da je „ovaj čovek zaista spasitelj sveta“ (4:24, 34, 42). Kada je stigao u Kanu Galilejsku, Isus je izlečio sina jednog kraljevog službenika, a da pri tom nije ni otišao do njega.

15. Za šta je Isus bio optužen u Jerusalimu i kako je odgovorio onima koji su ga optuživali?

¹⁵ Isus je opet otišao u Jerusalim na praznik. Izlečio je jednog bolesnog čoveka na sabat, zbog čega su judejske vođe počele žestoko da ga optužuju. Isus im je odgovorio: „Moj Otac radi sve do sada, pa radim i ja“ (5:17). Na to su oni, osim za kršenje sabata, optužili Isusa i za hulu, da se izjednačava s Bogom. Isus im je odgovorio da Sin ne može ništa da učini sam od sebe, nego da u svemu zavisi od Oca. Zatim je rekao nešto predivno: ’Svi koji su u grobovima čuće njegov glas i uskrsnuće.‘ Međutim, onima koji nisu imali veru Isus je rekao: „Kako biste mogli verovati, kad prihvatate slavu jedan od drugoga, a ne tražite slavu koja dolazi od jedinog Boga“ (5:28, 29, 44).

16. (a) Šta je Isus naučavao o hrani i životu? (b) Kojim rečima je Petar izrazio šta misle apostoli?

¹⁶ Kada je Isus čudom nahranio 5 000 ljudi s pet hlebova i dve male ribe, ljudi su hteli da ga uhvate i postave za kralja, ali on se povukao u goru. Kasnije ih je prekorio jer su težili za ’hranom koja propada‘. Umesto toga, trebalo je da rade „za hranu koja ostaje za večni život“. Istakao je da verovati u njega kao Sina znači jesti hleb života, te je dodao: „Ako ne jedete telo Sina čovečjeg i ne pijete njegovu krv, nemate života u sebi.“ Na to su se mnogi od njegovih učenika sablaznili i napustili ga. Tada je Isus upitao dvanaestoricu: „Da nećete i vi da odete?“ Petar je odgovorio: „Gospode, kome ćemo otići? Ti imaš reči večnog života. Mi smo poverovali i spoznali da si ti Božji Sveti“ (6:27, 53, 67-69). Međutim, Isus im je, znajući da će ga Juda izdati, rekao da je jedan od njih klevetnik.

17. Kako je Isusovo poučavanje u hramu na Praznik senica uticalo na one koji su ga slušali?

¹⁷ „Svetlost“ se sukobljava s tamom (7:1–12: 50). Isus je potajno otišao u Jerusalim i sredinom Praznika senica pojavio se u hramu i počeo tamo javno da poučava. Ljudi su raspravljali među sobom o tome da li je on stvarno Hrist. Isus im je rekao: „Ja nisam došao sam od sebe, nego zaista postoji onaj koji me je poslao... On me je poslao.“ Jednom drugom prilikom je povikao pred okupljenim narodom: „Ako je neko žedan, neka dođe k meni i pije!“ Stražari koji su bili poslati da uhvate Isusa vratili su se bez njega i rekli sveštenicima: „Nikada niko nije tako govorio.“ Fariseji su se razgnevili i rekli kako niko od poglavara nije poverovao u njega i da nikakav prorok neće doći iz Galileje (7:28, 29, 37, 46).

18. Za šta su Judejci optužili Isusa i kako im je on odgovorio?

¹⁸ Posle je Isus rekao: „Ja sam svetlost sveta.“ Na zlobne optužbe da je lažan svedok, da je vanbračno dete i da je Samarićanin i opsednut demonom, Isus je odgovorio snažnim rečima: „Ako ja slavim samog sebe, moja slava nije ništa. Mene proslavlja moj Otac.“ Kada je rekao: „Pre nego što se Avraham rodio, ja sam postojao“, Judejci su opet pokušali da ga ubiju, ali bez uspeha (8:12, 54, 58). Zlovoljni zbog toga, kasnije su ispitali čoveka kojem je Isus čudom podario vid i izbacili ga iz sinagoge.

19. (a) Šta je Isus rekao o svom odnosu sa Ocem i o svojoj brizi za ovce? (b) Šta je odgovorio Judejcima kada su hteli da ga ubiju?

¹⁹ Isus se opet obratio Judejcima, ali ovog puta je govorio o dobrom pastiru, koji zove svoje ovce po imenu i polaže svoj život za njih ’da bi one imale život u izobilju‘. Rekao je: „Imam i druge ovce, koje nisu iz ovog tora. Moram i njih dovesti i one će slušati moj glas, i sve će biti jedno stado s jednim pastirom“ (10:10, 16). Rekao je Judejcima da niko ne može ugrabiti ovce iz ruke njegovog Oca i dodao je da su on i Otac jedno. Tada su Judejci opet hteli da ga kamenuju. Odgovarajući na njihovu optužbu da je hulnik, podsetio ih je da su u Psalmima zemaljski moćnici nazvani ’bogovima‘, a on je za sebe rekao da je Božji Sin (Ps. 82:6). Podstakao ih je da veruju barem njegovim delima (Jovan 10:34).

20. (a) Koje izvanredno čudo je Isus učinio u Vitaniji? (b) Do čega je to dovelo?

²⁰ Iz Vitanije, mesta kraj Jerusalima, stigla je vest da je Lazar, Marijin i Martin brat, bolestan. Kada je Isus stigao u Vitaniju, Lazar je već bio umro i četiri dana se nalazio u grobu. Isus je tada učinio veliko čudo — vratio je Lazara u život — što je mnoge navelo da veruju u Isusa. Zbog toga su jevrejske vođe odmah sazvale Sinedrion, na kojem je prvosveštenik Kajafa, iako ne sam od sebe, izrekao proročanske reči da Isus treba da umre za narod. Pošto su se sveštenički glavari i fariseji dogovorili da ga ubiju, Isus se privremeno povukao iz javnog života.

21. (a) Kako su na Isusov ulazak u Jerusalim reagovali ljudi iz naroda, a kako fariseji? (b) Koje je poređenje Isus ispričao u vezi sa svojom smrću i njenom svrhom i na šta je podstakao one koji su ga slušali?

²¹ Šest dana pre Pashe, Isus je bio na putu za Jerusalim, pa je opet došao u Vitaniju, gde ga je ugostila Lazareva porodica. Sutradan, 9. nisana, dan posle sabata, seo je na magare i ušao u Jerusalim, a veliko mnoštvo mu je klicalo dok je ulazio. Fariseji su govorili jedni drugima: „Vidite da ništa ne postižete. Eno, svet je otišao za njim!“ Poređenjem o zrnu pšenice Isus je objasnio da mora umreti i biti položen u zemlju kako bi drugi mogli da dobiju večni život. Zamolio je svog Oca da proslavi svoje ime, te se začuo glas s neba: „Proslavio sam ga i opet ću ga proslaviti.“ Isus je podstakao ljude koji su ga slušali da se klone tame i da hodaju u svetlosti, to jest da budu „sinovi svetlosti“. Sile tame će uskoro ubiti Isusa, ali on je odlučno pozvao sav narod da veruje da je on ’svetlost koja je došla na svet‘ (12:19, 28, 36, 46).

22. Kakav je primer Isus pružio na pashalnoj večeri i koju je novu zapovest dao?

²² Isusov oproštajni savet vernim apostolima (13:1–16:33). Za vreme pashalne večere s dvanaestoricom Isus je ustao, odložio svoje haljine, uzeo peškir i posudu s vodom i počeo da pere noge učenicima. Petar je prigovorio tome, ali Isus mu je rekao da i njemu mora da opere noge. Isus je podstakao učenike da oponašaju poniznost koju je on pokazao, jer „rob nije veći od svog gospodara“. Rekao je da će ga jedan od njih izdati, a zatim je otpustio Judu. Kada je Juda izašao, Isus se vrlo prisno obratio preostalim učenicima. Rekao im je: „Novu vam zapovest dajem: Volite jedan drugoga. Kao što sam ja voleo vas, tako i vi volite jedan drugoga. Po tome će svi znati da ste moji učenici, ako budete voleli jedan drugoga“ (13:16, 34, 35).

23. Kakvu je nadu Isus dao učenicima i kakvog im je pomoćnika obećao kako bi ih utešio?

²³ U tom teškom trenutku Isus je svojim sledbenicima uputio divne, utešne reči. Podstakao ih je da veruju u Boga, a i u njega. Spomenuo je da u kući njegovog Oca ima mnogo stanova i da će ponovo doći i primiti ih u svoj dom. „Ja sam put i istina i život“, rekao je Isus. „Niko ne dolazi k Ocu osim preko mene.“ Utešio je svoje sledbenike rekavši im da će oni činiti veća dela od njega ako budu verovali u njega i da će im on dati šta god zamole u njegovo ime, kako bi se njegov Otac proslavio. Obećao im je da će dobiti drugog pomoćnika, „duh istine“, koji će ih poučiti svemu i podsetiti ih na sve što im je on rekao. Rekao im je da se raduju što on odlazi k Ocu, ’jer je Otac veći od njega‘ (14:6, 17, 28).

24. Prema Isusovim rečima, u kakvom su odnosu apostoli s njim i sa Ocem i kako im to koristi?

²⁴ Isus je rekao da je on pravi čokot, a da je njegov Otac vinogradar. Podstakao je učenike da ostanu u zajedništvu s njim, rekavši: „Moj Otac se proslavlja time da donosite mnogo ploda i da budete moji učenici“ (15:8). Kako bi njihova radost mogla biti potpuna? Tako što bi voleli jedan drugoga kao što je on njih voleo. Nazvao ih je prijateljima. Zaista je velika čast biti Isusov prijatelj! Zatim je rekao da će ih svet mrzeti kao što je njega mrzeo i da će ih progoniti, ali da će on poslati pomoćnika koji će im pomoći da svedoče o njemu i koji će ih uputiti u svu istinu. Njihova žalost će se pretvoriti u radost kada ga opet vide i niko im neće oduzeti tu radost. Utešio ih je sledećim rečima: „Sam Otac vas voli jer ste vi voleli mene i verovali ste da sam ja izašao kao Očev zastupnik.“ Isus im je rekao da će se oni razbežati, a zatim je dodao: „To sam vam rekao da posredstvom mene imate mir. U svetu imate nevolju, ali budite hrabri, ja sam pobedio svet“ (16:27, 33).

25. (a) Šta je Isus rekao u molitvi svom Ocu? (b) Šta je zamolio za sebe, šta za svoje učenike, a šta za one koji će posredstvom njihove reči poverovati u njega?

²⁵ Isusova molitva za njegove učenike (17:1- 26). Isus je u molitvi rekao svom Ocu: „Da bi dobili večni život, treba da dobro upoznaju tebe, jedinog istinitog Boga, i onoga koga si poslao, Isusa Hrista.“ Pošto je dovršio delo na zemlji koje mu je Otac poverio, Isus je molio da bude proslavljen kod njega slavom koju je imao pre nego što je svet postao. Rekao je da je objavio Očevo ime svojim učenicima i zamolio je Oca da ih čuva „zbog svog imena“. Zamolio ga je da ih ne uzme sa sveta, nego da ih sačuva od Zloga i da ih posveti svojom rečju, koja je istina. Isus je zatim uključio u svoju molitvu i sve koji će poverovati u njega posredstvom reči koju će čuti od tih učenika: „Da svi budu jedno, kao što si ti, Oče, u jedinstvu sa mnom i ja u jedinstvu s tobom, da i oni budu u jedinstvu s nama, kako bi svet verovao da si me ti poslao.“ Zamolio je da i oni budu s njim u njegovoj nebeskoj slavi, jer im je objavio Očevo ime, kako bi Očeva ljubav bila u njima (17:3, 11, 21).

26. Šta Jovanovo jevanđelje kaže o Isusovom hapšenju i suđenju?

²⁶ Hrist osuđen i pribijen na stub (18:1–19: 42). Isus i njegovi učenici uputili su se u vrt preko doline Kedron. Tamo je Juda došao s četom vojnika i izdao Isusa, koji se bez otpora predao vojnicima. Međutim, Petar je krenuo da ga brani mačem, ali Isus ga je ukorio, rekavši: „Zar da ne pijem čašu koju mi je Otac dao?“ (18:11). Potom su Isusa svezanog odveli kod Ane, tasta prvosveštenika Kajafe. Jovan i Petar su pošli za njim. Zbog Jovana su ih pustili u prvosveštenikovo dvorište, gde je Petar tri puta porekao da poznaje Hrista. Isusa je najpre ispitao Ana, a zatim su ga odveli kod Kajafe. Nakon toga su ga odveli kod rimskog namesnika Pilata. Pred njim su Judejci povicima tražili smrtnu kaznu za Isusa.

27. (a) Kako je Isus odgovorio Pilatu na pitanje da li je on kralj i šta je rekao o Pilatovoj vlasti? (b) Šta su Judejci rekli o tome ko je njihov kralj?

²⁷ Pilat je upitao Isusa: „Dakle, ti si kralj?“ Isus je odgovorio: „Ti sam kažeš da sam ja kralj. Ja sam se zato rodio i zato sam došao na svet, da svedočim za istinu“ (18:37). Pilat nije našao nikakav valjani dokaz za optužbe protiv Isusa, pa je upitao narod da li žele da pusti Isusa, jer je bio običaj da se na Pashu pusti neki zatvorenik, ali Judejci su umesto Isusa tražili razbojnika Varavu. Pilat je zatim naredio da se Isus izbičuje pa je ponovo pokušao da ga oslobodi, ali Judejci su vikali: „Na stub s njim! Na stub s njim!... Jer je za sebe tvrdio da je Božji sin.“ Kada je Pilat rekao Isusu da ima vlast da ga pribije na stub, Isus mu je odgovorio: „Ne bi imao nikakvu vlast nada mnom da ti nije dato odozgo.“ Judejci su opet počeli da viču: „Smakni ga! Smakni ga! Na stub s njim!... Mi nemamo kralja osim cara.“ Tada je Pilat predao Isusa da se pribije na stub (19:6, 7, 11, 15).

28. Šta se dogodilo na Golgoti i koja su se proročanstva tamo ispunila?

²⁸ Isusa su odveli „na mesto zvano Lobanja, koje se na hebrejskom zove Golgota“, i pribili ga na stub između druga dva osuđenika. Pilat je stavio iznad njega natpis „Isus Nazarećanin, judejski kralj“, koji je bio napisan na hebrejskom, latinskom i grčkom, kako bi ga svi videli i razumeli (19:17, 19). Isus je poverio Jovanu brigu za svoju majku te je, nakon što je okusio uskislo vino, rekao: „Svršeno je!“ Zatim je spustio glavu i izdahnuo (19:30). Kao što je bilo prorečeno, vojnici koji su ga pogubili bacali su žreb za njegove haljine, nisu mu polomili noge i zarili su mu koplje u bok (Jov. 19:24, 32-37; Ps. 22:18; 34:20; 22:17; Zah. 12:10). Nakon toga su Josif iz Arimateje i Nikodim pripremili Isusovo telo za sahranu i položili ga u novi grob koji se nalazio u blizini.

29. (a) U kojim prilikama se uskrsnuli Isus pokazao svojim učenicima? (b) Na šta je Isus ukazao Petru poslednjim rečima koje mu je uputio?

²⁹ Uskrsnuli Isus se pokazuje učenicima (20:1–21:25). Jovanovo nabrajanje dokaza da je Isus zaista Hrist završava se radosnom vešću o uskrsenju. Marija Magdalena je zatekla prazan grob, a Petar i još jedan učenik (Jovan) otrčali su do groba, ali su videli samo zavoje i platno koje je bilo na Isusovoj glavi. Marija, koja je ostala kod groba, razgovarala je s dvojicom anđela, a potom s čovekom za kojeg je mislila da je baštovan. Kada joj je taj čovek rekao: „Marija!“, ona je odmah shvatila da je to Isus. Zatim se Isus pojavio među svojim učenicima iako su vrata kuće bila zaključana i kazao im kakvu će vlast dobiti kada prime sveti duh. Toma, koji nije bio među njima, nije poverovao kada su mu to ispričali. Ali osam dana nakon toga Isus se ponovo pojavio među njima i pružio im dokaz da je to stvarno on, na šta je Toma rekao: „Moj Gospod i moj Bog!“ (20:16, 28). Nekoliko dana kasnije, Isus se ponovo pokazao svojim učenicima, na Tiberijadskom moru. Učinio je čudo omogućivši im veliki ulov ribe, a zatim je doručkovao s njima. Tri puta je upitao Petra da li ga voli. Pošto je Petar uporno tvrdio da ga voli, Isus mu je jasno ukazao šta treba da radi, rekavši: „Hrani moje jaganjce“, „Pasi moje ovčice“ i „Hrani moje ovčice“. Zatim je prorekao kakvom će smrću Petar proslaviti Boga. Petar je upitao šta će biti s Jovanom, a Isus mu je odgovorio: „Ako ja želim da on ostane dok ne dođem, šta se ti brineš za to?“ (21:15-17, 22).

ZAŠTO JE OVA KNJIGA KORISNA

30. Kako Jovanovo jevanđelje posebno ističe ljubav?

³⁰ Jevanđelje po Jovanu, koje nosi snažan lični pečat apostola Jovana i uverljivo, prisno i s puno emocija prikazuje Reč, koja je postala Hrist, omogućava nam da se dobro upoznamo sa onim što je pomazani Božji Sin govorio i radio. Iako je Jovan pisao jednostavnim stilom i koristio jednostavne reči, što pokazuje da je bio čovek ’neuk i običan‘, iza njegovog načina izražavanja stoji velika snaga (Dela 4:13). Jedna od najvažnijih poruka njegovog Jevanđelja jeste da između Oca i Sina vlada duboka ljubav i da i ljudi koji su u zajedništvu s njima mogu biti u divnom, ljubavlju prožetom odnosu sa Ocem i Sinom. U Jovanovom jevanđelju izrazi „ljubav“ i „voleti“ spominju se više puta nego u ostala tri Jevanđelja zajedno.

31. Kako je kroz celo Jovanovo jevanđelje opisan odnos između Oca i Sina i u kojem se poglavlju najbolje vidi u kakvom su oni odnosu?

³¹ U kakvom su samo divnom odnosu u početku bili Reč i njegov Otac, Bog! Božjim proviđenjem „Reč je postala telo i prebivala je među nama i gledali smo njegovu slavu, slavu koju je kao jedinorođeni sin imao od oca, pun nezaslužene dobrote i istine“ (Jovan 1:14). Nadalje, Isus kroz celo Jovanovo jevanđelje ističe da je on podređen Ocu i da se bespogovorno podlaže volji svog Oca (4:34; 5:19, 30; 7:16; 10:29, 30; 11:41, 42; 12:27, 49, 50; 14:10). Njegov opis tog prisnog odnosa najbolje se vidi u dirljivoj molitvi koja je zapisana u 17. poglavlju Jovanovog jevanđelja, u kojoj je Isus izvestio svog Oca da je izvršio zadatak koji mu je on dao da izvrši na zemlji, te dodao: „A sada ti, Oče, proslavi mene kod sebe slavom koju sam imao kod tebe pre nego što je svet postao“ (17:5).

32. Kojim je rečima Isus opisao svoj odnos sa učenicima i kako je ukazao na to da je on jedini posrednik po kojem ljudi mogu dobiti život?

³² U kakvom je odnosu Isus bio sa učenicima? U ovoj knjizi se stalno ističe da učenici i celo čovečanstvo samo preko Isusa mogu da dobiju blagoslove koje je Bog obećao (14:13, 14; 15:16; 16:23, 24). Isus je nazvan ’Božje Jagnje‘, „hleb života“, „svetlost sveta“, „dobri pastir“, „uskrsenje i život“, „put i istina i život“ i „pravi čokot“ (1:29; 6:35; 8:12; 10:11; 11:25; 14:6; 15:1). Objašnjavajući poređenje o „pravom čokotu“, Isus je ukazao na to da njegovi pravi sledbenici nisu u jedinstvu samo s njim nego i s njegovim Ocem. Rekao je da će oni proslaviti njegovog Oca time što će donositi mnogo ploda. „Kao što je Otac voleo mene i ja sam voleo vas. Ostanite u mojoj ljubavi“, savetovao je Isus (15:9).

33. Kako je Isus istakao u molitvi svrhu svoje službe?

³³ Kako li se Isus samo gorljivo molio Jehovi da svi ti dragi učenici i svi ’koji poveruju u njega posredstvom njihove reči‘ budu jedno s njim i njegovim Ocem, posvećeni rečju istine! Zaista, svrha Isusove službe u potpunosti je izražena u predivnim zaključnim rečima molitve koju je uputio svom Ocu: „Obznanio sam im tvoje ime i obznanjivaću ga, da ljubav kojom si me voleo bude u njima i ja u jedinstvu s njima“ (17:20, 26).

34. Koji dragocen savet je Isus dao o tome kako pobediti svet?

³⁴ Iako je Isus ostavio svoje učenike u svetu, nije ih ostavio bez pomoćnika, a to je bio „duh istine“. Osim toga, dao im je pravovremen savet o tome kako treba da se postave u odnosu na svet, objasnivši im kako ga mogu pobediti kao „sinovi svetlosti“ (14:16, 17; 3:19-21; 12:36). „Ako ostanete u mojoj reči, zaista ste moji učenici“, rekao je Isus, „i upoznaćete istinu i istina će vas osloboditi.“ S druge strane, sinovima tame je rekao: „Vaš je otac Đavo i želite da postupate po željama svog oca. On... nije ostao postojan u istini, jer u njemu nema istine.“ Zato budimo odlučni da uvek budemo postojani u istini i da ’obožavamo Oca duhom i istinom‘. Crpimo snagu iz Isusovih reči: „Budite hrabri, ja sam pobedio svet“ (8:31, 32, 44; 4:23; 16:33).

35. (a) Kakvo je svedočanstvo Isus dao u vezi s Božjim Kraljevstvom? (b) Zašto možemo reći da nam Jovanovo jevanđelje pruža razlog da budemo radosni i zahvalni Bogu?

³⁵ Sve je to povezano i s Božjim Kraljevstvom. Kada su mu sudili, Isus je izjavio: „Moje kraljevstvo nije deo ovog sveta. Kad bi moje kraljevstvo bilo deo ovog sveta, moje sluge bi se borile da ne budem predat Judejcima. Ali moje kraljevstvo nije odavde.“ Zatim je, odgovarajući na Pilatovo pitanje, rekao: „Ti sam kažeš da sam ja kralj. Ja sam se zato rodio i zato sam došao na svet, da svedočim za istinu. Svako ko je na strani istine sluša moj glas“ (18:36, 37). Zaista, srećni su oni koji slušaju i koji su se ’ponovo rodili‘ jer će u zajedništvu s Kraljem „ući u Božje kraljevstvo“. Srećne su i „druge ovce“ koje slušaju glas svog Pastira i Kralja jer će dobiti život. Zaista, možemo biti zahvalni Bogu što nam je dao Jovanovo jevanđelje, jer je ono napisano ’da bismo verovali da je Isus zaista Hrist, Sin Božji, i da verujući imamo život u njegovom imenu‘ (3:3, 5; 10:16; 20:31).

[Fusnote]