Poglavlje 101
U Betaniji, u kući Simona
KAD napusti Jerihon, Isus ide za Betaniju. Put oduzima veći deo dana, pošto je to uspon dug oko 19 kilometara preko teškog područja. Jerihon je oko 250 metara ispod nivoa mora. Betanija je, ako se sećaš, dom Lazara i njegovih sestara. To malo selo nalazi se na oko tri kilometra od Jerusalima, i smešteno je na istočnom obronku Maslinske gore.
Mnogi su već stigli u Jerusalim na Pashu. Stigli su ranije da bi se ceremonijalno očistili. Možda su dodirnuli leš ili uradili nešto drugo što ih je učinilo nečistim. Zato izvršavaju postupke čišćenja kako bi mogli prihvatljivo slaviti Pashu. Dok se ti rani posetioci sakupljaju u hramu, mnogi nagađaju da li će Isus doći na Pashu.
Jerusalim je leglo rasprava o Isusu. Opšte je poznato da ga religiozne vođe žele uhvatiti kako bi ga ubili. Ustvari, oni su izdali naredbu da svako ko čuje bilo šta o njegovom mestu boravka, mora o tome da ih izvesti. Tri puta u proteklim mesecima — na prazniku Senica, na prazniku Posvećenja i nakon što je uskrsnuo Lazara — te vođe su pokušale da ga ubiju. Zato se ljudi pitaju da li će se Isus još jednom pojaviti javno? „Šta ti misliš?“ pitaju jedan drugoga.
U međuvremenu, Isus stiže u Betaniju, šest dana pre Pashe, koja pada 14. nisana po jevrejskom kalendaru. Isus ulazi u Betaniju nekako u petak naveče, kad započinje osmi nisan. Nije mogao putovati prema Betaniji u subotu jer je putovanje na Sabat — od zalaska sunca u petak do zalaska sunca u subotu — ograničeno po jevrejskom zakonu. Isus verovatno odlazi do Lazarevog doma, kao što je to činio i ranije, i provodi tamo noć između petka i subote.
Ipak, još jedan stanovnik Betanije poziva Isusa i njegove pratioce na subotnju večeru. To je Simon, nekadašnji gubavac, kog je možda Isus ranije izlečio. U skladu sa svojom marljivom prirodom, Marta poslužuje goste. Ali, Marija je uobičajeno pažljiva prema Isusu, ovog puta na način koji podstiče prepirku.
Marija otvara kutiju od alabastera, ili malu opletenu bocu, koja sadrži oko pola kilograma miomirisnog ulja, „pravog narda“. Ono je vrlo dragoceno. Zaista, njegova vrednost jednaka je približno godišnjoj zaradi! Kad Marija izlije ulje na Isusovu glavu i noge i obriše mu noge svojom kosom, aromatični miris ispuni celu kuću.
Učenici su ljuti i pitaju: „Čemu takvo rasipanje?“ Zatim Juda Iskariotski kaže: „Zašto se to mirisno ulje nije prodalo za tri stotine denara i dalo siromasima?“ Međutim, Juda nije stvarno zabrinut za siromahe, jer je krao iz kutije za novac koji su imali učenici.
Isus nastupa u Marijinu odbranu. „Ostavite je“, zapoveda on. „Zašto pokušavate da joj stvarate nevolje? Učinila je prema meni uzorno delo. Jer siromahe uvek imate sa sobom, i kad god zaželite možete im činiti dobro, a mene nemate uvek. Učinila je što je mogla; unapred je preduzela da pomaže moje telo miomirisnim uljem s obzirom na ukop. Zaista vam kažem: Gde se god dobra vest propoveda po svemu svetu, govoriće se i što je ova žena učinila kao sećanje na nju.“
Isus je u Betaniji već više od 24 sata, i vest o njegovoj prisutnosti proširila se unaokolo. Zato mnogi dolaze u Simonovu kuću da vide Isusa, ali i Lazara, koji je takođe prisutan. Zato se sveštenički glavari savetuju da ubiju ne samo Isusa, već isto tako i Lazara. A sve to zato što su mnogi položili veru u Isusa kad su videli živog onoga koga je on podigao iz mrtvih! Zaista, kako su samo zle te religiozne vođe! Jovan 11:55–12:11; Matej 26:6-13; Marko 14:3-9; Dela 1:12.
▪ Kakav razgovor se vodi u hramu u Jerusalimu, i zašto?
▪ Zašto je Isus morao stići u Betaniju u petak a ne u subotu?
▪ Kad Isus stigne u Betaniju, gde verovatno provodi Sabat?
▪ Koje Marijino delo pokreće prepirku, i kako je Isus brani?
▪ Šta pokazuje veliku zloću glavara svešteničkih?