Ustrajte u bratskoj ljubavi!
„Ustrajte u bratskoj ljubavi“ (JEVREJIMA 13:1).
1. Šta bi ti radio da bi održavao vatru u hladnoj noći, i koju sličnu odgovornost ima svako od nas?
NAPOLJU je strašno hladno, i temperatura pada. Jedini izvor toplote u tvojoj kući jeste vatra što u kaminu pucketa. Životi zavise od toga da je održavaš. Da li ćeš jednostavno sedeti i gledati kako plamen gasne i kako crveni žar uglja postepeno postaje izbledelo, beživotno sivilo? Naravno da nećeš. Ti je neumorno ložiš da bi je održao. Na neki način, svako od nas ima sličan zadatak kada je reč o daleko važnijoj „vatri“ — vatri koja treba da gori u našim srcima — ljubavi.
2. (a) Zašto se može reći da je ljubav sve hladnija u ovim poslednjim danima? (b) Koliko je za prave hrišćane važna ljubav?
2 Živimo u vremenu kada se širom sveta, kao što je Isus još davno prorekao, hladi ljubav među onima koji tvrde da su hrišćani (Matej 24:12, DK). Isus je ukazivao na najvažniju vrstu ljubavi, na ljubav prema Jehovi Bogu i njegovoj Reči, Bibliji. I druge vrste ljubavi jenjavaju. Biblija je prorekla da u ’poslednjim danima‘, mnogi neće imati ’nikakvu prirodnu naklonost‘ (2. Timoteju 3:1-5, NW). Koliko je to tačno! Porodica treba da bude luka prirodne naklonosti, ali čak i tu, nasilje i zlostavljanje — ponekad užasno brutalno — postaje svakidašnjica. Pa ipak, u ovoj hladnoj svetskoj atmosferi, hrišćanima se zapoveda ne samo da imaju međusobnu ljubav već da imaju samopožrtvovanu ljubav, stavljajući druge ispred sebe. Tu ljubav treba toliko jasno da ispoljavamo da bude očigledna svima, i da tako postane znak prepoznavanja prave hrišćanske skupštine (Jovan 13:34, 35).
3. Šta je bratska ljubav, i šta znači da ustrajemo u njoj?
3 Apostol Pavle je bio nadahnut da zapovedi: „Ustrajte u bratskoj ljubavi“ (Jevrejima 13:1). Prema jednom naučnom delu, grčka reč ovde prevedena ’bratska ljubav‘ (filadelfija) „ukazuje na nežnu ljubav, pokazivanje ljubaznosti, saosećanje, pružanje pomoći“. I šta je Pavle mislio kada je rekao da treba da ustrajemo u takvoj ljubavi? „Ona nikada ne treba da se ohladi“, primećuje to isto delo. Zato nije dovoljno da osećamo naklonost prema našoj braći; moramo je pokazivati. Nadalje, tu ljubav moramo učiniti trajnom, i nikada joj ne dozvoliti da se ohladi. Izazovno? Jeste, ali Jehovin duh nam može pomoći da razvijamo bratsku naklonost i da je održavamo. Razmotrimo tri načina da raspirujemo vatru te ljubavi u našim srcima.
Pokazuj saosećanje
4. Šta je saosećanje?
4 Ako želiš da imaš više ljubavi prema svojoj hrišćanskoj braći i sestrama, možda najpre treba da saosećaš s njima, da se uživiš u kušnje i izazove s kojima se u životu suočavaju. Apostol Petar je podsećao baš na to kada je pisao: „Najzad budite svi složni u mislima i u osećanjima, puni bratske ljubavi, milosrđa, poniznosti“ (1. Petrova 3:8). Grčka reč ovde upotrebljena za pokazivanje ’saosećanja‘ znači „patiti s nekim“. Jedan autoritet na polju biblijskog grčkog kaže o ovoj reči: „Ona opisuje stanje uma koje postoji kada ulazimo u osećanja drugih kao da su naša vlastita.“ Dakle, potrebno je uživljavanje. Jedan verni, stariji Jehovin sluga, jednom je rekao: „Uživljavanje je tvoj bol u mom srcu.“
5. Kako znamo da Jehova ima saosećanje?
5 Ima li Jehova takvo saosećanje? Apsolutno. Na primer, u vezi s patnjom njegovog naroda Izraela čitamo: „U svakoj tuzi njihovoj on bješe tužan“ (Isaija 63:9, DK). Jehova nije samo video njihove nevolje; on je saosećao s narodom. Koliko samo Jehova intenzivno oseća ilustrovano je samim Jehovinim rečima svom narodu, zapisanim u Zahariji 2:8: ’Ko u vas dirne dira u zenicu oka moga.‘a Jedan komentator, što se tiče ovog stiha, zapaža: „Oko je jedna od najzamršenijih i najfinijih struktura u ljudskom telu; a zenica oka — otvor kroz koji ulazi dnevna svetlost u svrhu vida — najosetljiviji, kao i najvažniji, deo te strukture. Ništa ne može istančanije preneti zamisao o izuzetno nežnoj brizi Jehove za predmete njegove ljubavi.“
6. Kako je Isus Hrist pokazao saosećanje?
6 Isus je takođe uvek pokazivao vrlo duboko saosećanje. Uvek iznova je bio ’pokrenut samilošću‘ zbog jadnog stanja svojih bližnjih kojima je bilo dosta nevolje (Marko 1:41; 6:34, NW). On je ukazao da kad neko propusti da se ljubazno ophodi s njegovim pomazanim sledbenicima, on se oseća kao da se prema njemu tako ponelo (Matej 25:41-46). I danas kao naš nebeski ’prvosveštenik‘, on je osoba koja može „saosećati sa našim slabostima“ (Jevrejima 4:15).
7. Kako nam saosećanje može pomoći kada nam neki brat ili sestra ide na živce?
7 ’Saoseća s našim slabostima‘ — zar to nije utešna misao? Sigurno onda i mi želimo da radimo to isto jedni za druge. Naravno, daleko je lakše tražiti slabosti drugog (Matej 7:3-5). Ali kada ti sledeći put neki brat ili sestra ide na živce, zašto ne probaš ovo? Zamisli sebe u situaciji te osobe, s tim poreklom, tom ličnošću, tim skupom ličnih mana s kojima se bori. Možeš li biti siguran da ti ne bi napravio iste greške — ili možda još gore? Umesto da očekujemo previše od drugih, treba da pokazujemo saosećanje, koje će nam pomoći da budemo razumni kao Jehova, koji „pamti da smo prah“ (Psalam 103:14; Jakov 3:17). On zna naša ograničenja. Nikada ne očekuje od nas više nego što razumno možemo uraditi. (Uporedi sa 1. Kraljevima 19:5-7.) Izražavajmo svi takvu saosećajnost prema drugima.
8. Kako treba da reagujemo kad brat ili sestra prolazi kroz neku nevolju?
8 Pavle je napisao da je skupština poput jednog tela s različitim udovima koji zajedno moraju raditi u jedinstvu. Dodao je: „Ako trpi jedan ud, s njim trpe svi udi“ (1. Korinćanima 12:12-26). Mi treba da patimo s onima koji prolaze kroz neko iskušenje, to jest da se uživimo u njihovu situaciju. Starešine preuzimaju vođstvo u tome. Pavle je takođe napisao: „Ko oslabi, — a ja da ne oslabim? — Ko se spotiče, — a ja da ne gorim?“ (2. Korinćanima 11:29). Starešine i putujući nadglednici oponašaju Pavla u ovom pogledu. U svojim govorima, u svom pastirskom delu, pa čak i u rešavanju pravnih stvari, oni se trude da pokažu saosećanje. Pavle je preporučio: „Plačite s onima koji plaču“ (Rimljanima 12:15). Kad ovce osete da pastiri stvarno saosećaju s njima, shvataju njihova ograničenja, i saosećaju u teškoćama s kojima se suočavaju, obično su spremniji da prihvate savet, vođstvo i disciplinu. Oni revno posećuju sastanke, uvereni da će tamo naći „mir dušama svojim“ (Matej 11:29).
Pokazati cenjenje
9. Kako Jehova pokazuje da ceni ono što je dobro u nama?
9 Drugi način da raspirimo bratsku ljubav jeste cenjenje. Da bismo cenili druge, moramo se usredsrediti na njihove dobre osobine i trud i ceniti to. Kad to radimo, oponašamo samog Jehovu (Efescima 5:1). On nam svakodnevno oprašta mnoge manje grehe. Oprašta čak i ozbiljne grehe sve dok postoji iskreno kajanje. Kad nam jednom oprosti grehe, ne razmišlja o njima (Jezekilj 33:14-16). Psalmista je pitao: „Ako bi ti, Gospode, bezakonja pamtio, Gospode, ko bi mogao opstojati?“ (Psalam 130:3). Ono na šta se Jehova usredsređuje jesu dobre stvari koje činimo u služenju njemu (Jevrejima 6:10).
10. (a) Zašto je opasno da bračni drugovi izgube međusobno cenjenje? (b) Šta treba da radi onaj ko je izgubio cenjenje prema bračnom drugu?
10 Naročito je važno slediti taj primer u porodici. Kad roditelji pokazuju da se međusobno poštuju, oni stvaraju obrazac u porodici. U ovoj eri raspadanja brakova, i suviše je lako potcenjivati bračnog druga, isticati mane i umanjivati dobre osobine. Takvo negativno razmišljanje razara brak, pretvarajući ga u žalostan teret. Ako tvoje cenjenje prema tvom bračnom drugu jenjava, zapitaj se: ’Da li moj bračni drug stvarno nema dobrih osobina?‘ Seti se razloga zbog kojih si se zaljubio i stupio u brak. Da li su svi ti razlozi da voliš tu jedinstvenu osobu stvarno iščezli? Sigurno nisu; zato marljivo radi na tome da ceniš dobro kod svog bračnog druga, i svoje cenjenje pretoči u reči (Poslovice 31:28).
11. Koji postupci se moraju izbegavati da bi bračna ljubav bila nelicemerna?
11 Cenjenje takođe pomaže bračnim partnerima da njihova ljubav ostane nelicemerna. (Uporedi s 2. Korinćanima 6:6; 1. Petrova 1:22.) Takva ljubav, podsticana iskrenim cenjenjem, neće dati mesta okrutnosti iza zatvorenih vrata, rečima koje bole i ponižavaju, hladnom izbegavanju dok možda prolaze dani bez ljubazne ili kulturne reči, i sigurno neće dati mesta fizičkom nasilju (Efescima 5:28, 29). Muž i žena koji se stvarno međusobno cene, odaju čast jedno drugom. Oni to ne rade samo kad su u javnosti već kad god su pred Jehovinim očima — drugim rečima, u svako doba (Poslovice 5:21).
12. Zašto roditelji treba da izraze cenjenje za dobro u svojoj deci?
12 I deca treba da osećaju da su cenjena. Roditelji ne treba da ih obasipaju ispraznim laskanjem, već treba da pohvale hvale vredne osobine svoje dece i ono što istinski dobro urade. Seti se Jehovinog primera u izražavanju njegovog odobravanja prema Isusu (Marko 1:11). Seti se i Isusovog primera kao ’gospodara‘ u jednoj paraboli. On je podjednako pohvalio dvojicu ’dobrih i vernih slugu‘, premda je bilo razlike u tome koliko im je dao i odgovarajuće razlike u onome što su uradili (Matej 25:20-23; uporedi s Matejem 13:23). Isto tako, mudri roditelji iznalaze načine da izraze cenjenje za jedinstvene osobine, sposobnosti i uspehe svakog deteta. U isto vreme, oni neće pokušavati da toliko ističu uspehe da njihova deca stalno osećaju da su primorana da nadmašuju druge. Oni ne žele da njihova deca rastu razdražena ili obeshrabrena (Efescima 6:4; Kološanima 3:21).
13. Ko preuzima vođstvo u pokazivanju cenjenja prema svakom članu skupštine?
13 U hrišćanskoj skupštini, starešine i putujući nadglednici preuzimaju vođstvo u pokazivanju cenjenja za svakog pojedinog člana stada Božjeg. Oni su u teškom položaju, dok nose tešku odgovornost da disciplinuju u pravednosti, da u duhu blagosti ispravljaju one koji greše i da daju snažan savet onima kojima je potreban. Kako uravnotežavaju te različite odgovornosti? (Galatima 6:1; 2. Timoteju 3:16).
14, 15. (a) Kako je Pavle pokazivao uravnoteženost u vezi s davanjem snažnog saveta? (b) Kako hrišćanski nadglednici mogu uravnotežiti potrebu da ispravljaju pogreške s potrebom da pohvale? Ilustruj to.
14 Pavlov primer je od velike pomoći. On je bio izvanredan učitelj, starešina i pastir. Imao je posla sa skupštinama koje su imale ozbiljne probleme, i nije u strahu ustuknuo od davanja snažnog saveta kada se to zahtevalo (2. Korinćanima 7:8-11). Pregled Pavlove službe ukazuje da je štedljivo koristio prekor — samo kada je situacija to nalagala kao neophodno ili korisno. U ovome je pokazivao božansku mudrost.
15 Ako se služba jednog starešine pred skupštinom uporedi s jednim muzičkim komadom, onda bi prekor i ukor bili poput jedne note koja se uklapa u celinu. Ta nota je na svom mestu (Luka 17:3; 2. Timoteju 4:2). Zamisli neku pesmu koja ima samo jednu jedinu notu koja se uvek iznova ponavlja. Ubrzo bi ti parala uši. Na sličan način, hrišćanske starešine nastoje da zaokruže svoje učenje i da ga prožmu raznolikošću. Ne ograničavaju ga na ispravljanje problema. Umesto toga, njegov sveukupan ton je pozitivan. Poput Isusa Hrista, ljubazne starešine najpre traže dobro da pohvale, a ne nedostatke da kritikuju. Oni cene marljiv rad koji obavljaju njihovi suhrišćani. Sigurni su da u celosti, svako daje sve od sebe da bi služio Jehovi. I to osećanje starešine spremno pretaču u reči. (Uporedi sa 2. Solunjanima 3:4.)
16. Kako je na Pavlove suhrišćane delovao njegov stav pun cenjenja i uživljavanja?
16 Bez pogovora, većina hrišćana kojima je Pavle služio osećala je da ih on ceni i saoseća s njima. Kako to znamo? Pogledaj šta su oni mislili o Pavlu. Nisu ga se plašili, premda je imao veliki autoritet. Ne, on je bio voljen i pristupačan. Pa, kada je odlazio iz jednog područja, starešine su ga ’zagrlile i celivale‘! (Dela apostolska 20:17, 37). Koliko samo starešine — a i svi mi — treba da budemo zahvalni što imamo Pavlov primer na koji treba da se ugledamo! Da, pokažimo cenjenje jedni prema drugima.
Dela ljubazne dobrohotnosti
17. Koji su neki dobri rezultati koji proističu iz ljubaznih postupaka u skupštini?
17 Jedno od najjačih goriva za bratsku ljubav jeste jednostavan ljubazan postupak. Kao što je Isus rekao, „više ima radosti u davanju negoli u primanju“ (Dela apostolska 20:35). Bilo da dajemo duhovno, materijalno, ili naše vreme i snagu, ne samo da usrećujemo druge već i sebe. Ljubaznost u skupštini je zarazna. Jedan ljubazan postupak za uzvrat izaziva sličan postupak. Ubrzo bratska naklonost cveta! (Luka 6:38).
18. Kakvo je značenje ’dobrohotnosti‘ o kojoj se govori u Miheju 6:8?
18 Jehova je podstakao svoj narod Izrael da ispoljava dobrohotnost. U Miheju 6:8 čitamo: „Pokazalo ti se, o čoveče, što je dobro, i što Gospod od tebe zahteva! To je da po pravdi ideš i da voliš milosrđe [„dobrohotnost“, NW], i da smerno pred Bogom svojim hodiš.“ Šta znači ’voleti dobrohotnost‘? Hebrejska reč ovde upotrebljena za ’dobrohotnost‘ (hesed) u srpskom je prevedena i kao ’milosrđe‘. Prema publikaciji The Soncino Books of the Bible, ova reč „ukazuje na nešto aktivnije od apstraktne... reči za milosrđe. Ona znači ’milosrđe pretočeno u dela‘, rezultat ličnog ljubaznog postupka, ne samo prema siromašnima i onima u potrebi, već prema svim ljudima“. Zato jedan drugi izučavalac kaže da hesed podrazumeva „ljubav pretočenu u dela“.
19. (a) Na koje načine možemo preuzeti inicijativu u pokazivanju ljubaznosti prema drugima u skupštini? (b) Ispričaj primer kako se bratska ljubav pokazuje prema tebi.
19 Naša bratska ljubav nije teoretska, to jest apstraktna. Ona je konkretna stvarnost. Zato traži načine da uradiš ljubazne stvari za svoju braću i sestre. Budi poput Isusa, koji nije uvek samo čekao da mu ljudi priđu i zatraže pomoć već je često sam preuzimao inicijativu (Luka 7:12-16). Posebno razmišljaj o onima koji su u velikoj potrebi. Da li je nekoj starijoj ili nemoćnoj osobi potrebna poseta ili možda neka pomoć u poslovima? Da li su nekom ’detetu bez oca‘ potrebni vreme i pažnja? Da li je nekoj depresivnoj duši potrebno uho koje sluša ili neka utešna reč? Dok možemo, izdvajajmo vreme za takve ljubazne postupke (Jov 29:12; 1. Solunjanima 5:14; Jakov 1:27). Nikada ne zaboravi da u skupštini punoj nesavršenih ljudi, jedno od najbitnijih dela ljubaznosti jeste opraštanje — iskreno ne gajiti ozlojeđenost, čak i kada postoji opravdan razlog za žalbu (Kološanima 3:13). Spremnost da oprostimo pomaže nam da skupštinu sačuvamo od podela, ljutnje i zavada, koje su poput mokre krpe koja guši plamen bratske ljubavi.
20. Kako svi treba da se i dalje preispitujemo?
20 Budimo svi rešeni da ovaj životovažan plamen ljubavi i dalje gori u našim srcima. Stalno se preispitujmo. Pokazujemo li saosećanje prema drugima? Pokazujemo li cenjenje prema drugima? Da li ljubazno postupamo s drugima? Dok to radimo, plamen ljubavi grejaće naše bratstvo bez obzira koliko ovaj svet postaje sve hladniji i neosetljiviji. Zato na sve moguće načine „ustrajte u bratskoj ljubavi“ — sada i zauvek! (Jevrejima 13:1).
[Fusnote]
a Neki prevodi ovde ukazuju da osoba koja dira Božji narod dira, ne Božje, već Izraelovo oko ili čak svoje vlastito. Ova greška potiče od nekih srednjovekovnih pisara koji su, u svom pogrešno vođenom nastojanju da poprave odlomke za koje su smatrali da su bez poštovanja, izmenili ovaj stih. Oni su na taj način potamnili intenzitet Jehovinog ličnog uživljavanja.
Šta misliš?
◻ Šta je bratska ljubav, i zašto moramo ustrajati u njoj?
◻ Kako nam to što imamo saosećanje pomaže da sačuvamo bratsku ljubav?
◻ Koju ulogu u bratskoj ljubavi igra cenjenje?
◻ Kako ljubazni postupci uzrokuju da bratska ljubav cveta u hrišćanskoj skupštini?
[Okvir na 16. strani]
Ljubav na delu
Pre nekoliko godina, jedan čovek koji je već neko vreme proučavao Bibliju s Jehovinim svedocima, još uvek je donekle bio skeptičan u vezi s bratskom ljubavlju. Znao je da je Isus rekao: „Po tome će svi poznati da ste moji učenici ako se među sobom ljubite“ (Jovan 13:35). Ali jedva je u to verovao. Jednog dana video je hrišćansku ljubav na delu.
Premda je vezan za invalidska kolica, ovaj čovek je putovao daleko od kuće. U Vitlejemu, u Izraelu, posetio je jedan skupštinski sastanak. Tamo je jedan Svedok Arapin insistirao da jedan Svedok koji je turista prenoći kod njegove porodice, a bio je pozvan i ovaj student Biblije. Pre nego što je otišao u krevet, turista je pitao svog domaćina za dozvolu da ujutru izađe na verandu da posmatra izlazak sunca. Domaćin ga je ozbiljno upozorio da to ne sme da uradi. Sutradan je brat Arapin objasnio razlog. Posredstvom prevodioca rekao je da ako bi komšije saznale da su njegovi gosti jevrejskog porekla — što je bio slučaj sa ovim studentom Biblije — do temelja bi mu spalili kuću i u njoj njega i njegovu porodicu. Zbunjen, student Biblije ga je pitao: „Zašto si onda preuzeo takav rizik?“ Bez prevodioca, brat Arapin ga je pogledao u oči i jednostavno rekao: „Jovan 13:35.“
Taj student Biblije je bio duboko impresioniran realnošću bratske ljubavi. Krstio se ubrzo nakon toga.
[Slika na 18. strani]
To što je Pavle po prirodi bio otvoren i zahvalan učinilo ga je pristupačnim