Jačajmo bratsku ljubav

„Živite u ljubavi, kao što je i Hrist voleo vas“ (EF. 5:2)

 1. Koju je važnu odliku svojih sledbenika Isus istakao?

PROPOVEDANJE dobre vesti o Božjem Kraljevstvu od kuće do kuće je karakteristika po kojoj su Jehovini svedoci prepoznatljivi. Međutim, Isus Hrist je nešto drugo naveo kao znak prepoznavanja svojih pravih učenika. On je rekao: „Novu vam zapovest dajem: Volite jedan drugoga. Kao što sam ja voleo vas, tako i vi volite jedan drugoga. Po tome će svi znati da ste moji učenici, ako budete voleli jedan drugoga“ (Jov. 13:34, 35).

2, 3. Kako naša bratska ljubav utiče na one koji dolaze na hrišćanske sastanke?

² Nigde ne postoji takva ljubav kakva postoji među pravim hrišćanima. Baš kao što magnet privlači metal, tako ljubav spaja Jehovine svedoke i privlači iskrene osobe obožavanju istinitog Boga. Uzmimo za primer Marselina iz Kameruna koji je nesrećnim slučajem na poslu izgubio vid. Posle toga su počele da se šire glasine kako je oslepeo zato što se bavio vračanjem. Umesto da ga uteše, sveštenik i drugi članovi njegove crkve su ga izbacili iz nje. Jedan Jehovin svedok je pozvao Marselina na sastanak, ali se on ustručavao da dođe jer nije želeo da još jednom bude odbačen.

³ Marselino se iznenadio onim što je doživeo u Dvorani Kraljevstva. Tamo je bio srdačno dočekan i našao je utehu u biblijskim učenjima koja je tamo čuo. Počeo je da dolazi na sve sastanke, napredovao je u proučavanju Biblije i krstio se 2006. godine. Sada prenosi istinu svojoj porodici i drugima i započeo je nekoliko biblijskih studija. On bi voleo da ljudi s kojima proučava Bibliju osete tu istu ljubav koju je i on osetio među Božjim narodom.

 4. Zašto treba da uzmemo k srcu Pavlov savet da ’živimo u ljubavi‘?

⁴ Zaista je divno što među nama postoji bratska ljubav, ali svi moramo dati svoj deo da se ona ne bi ugasila. Na primer, logorska vatra koja gori u noći privlači ljude svojim toplim plamenom, ali ako se na tu vatru ne dodaju drva ona će se ugasiti. Isto tako, ljubav u skupštini će oslabiti ako se mi kao pojedinci ne trudimo da je ojačamo. Kako to možemo učiniti? Apostol Pavle daje odgovor kad kaže: „Živite u ljubavi, kao što je i Hrist voleo vas i sebe predao za vas kao prinos i žrtvu na prijatan miris Bogu“ (Ef. 5:2). Pitanje koje želimo razmotriti glasi: Kako možemo živeti u ljubavi?

„I vi širom otvorite svoje srce“

5, 6. Zašto je Pavle podstakao hrišćane u Korintu da ’širom otvore svoje srce‘?

⁵ Apostol Pavle je hrišćanima u drevnom Korintu napisao: „Sve smo vam otvoreno rekli, Korinćani, i srce nam se širom otvorilo. Vama nije tesno u nama, ali vam je tesno u vašim srcima. Uzvratite na isti način — kao deci vam govorim — i vi širom otvorite svoje srce“ (2. Kor. 6:11-13). Zašto je Pavle podstakao Korinćane da širom otvore svoje srce?

⁶ Pogledajmo kako je nastala skupština u drevnom Korintu. Pavle je došao u Korint u jesen 50. n. e. Premda je imao problema kad je počeo da propoveda, nije odustao. Za kratko vreme mnogi u tom gradu su prihvatili dobru vest. Pavle se „godinu i šest meseci“ posvetio poučavanju i jačanju nove skupštine. Očigledno je veoma voleo hrišćane u Korintu (Dela 18:5, 6, 9-11). Imali su mnogo razloga da i oni njega vole i poštuju. Međutim, neki u skupštini su se udaljili od njega. Nekima se verovatno nisu svideli njegovi direktni saveti (1. Kor. 5:1-5; 6:1-10). Drugi su možda slušali kako ga ’nadapostoli‘ kleveću (2. Kor. 11:5, 6). Pavle je želeo da ga sva braća i sestre iskreno vole. Zato ih je molio da ’širom otvore svoje srce‘ tako što će se približiti njemu i drugim suvernicima.

 7. Kako možemo ’širom otvoriti svoje srce‘ u iskazivanju bratske ljubavi?

⁷ A mi? Kako mi možemo ’širom otvoriti svoje srce‘ u pokazivanju bratske ljubavi? Možda nam je lakše da se družimo sa osobama naših godina ili sličnog porekla. Oni koji imaju ista interesovanja što se tiče rekreacije često dosta vremena provode zajedno. Ali ako nas zajednička interesovanja koja imamo s nekom braćom i sestrama udaljavaju od drugih trebalo bi da ’širom otvorimo svoje srce‘. Bilo bi mudro da se pitamo: ’Da li retko kada idem u službu propovedanja ili se retko družim s braćom i sestrama koji ne pripadaju krugu mojih prijatelja? Da li u Dvorani Kraljevstva ne posvećujem pažnju novima zato što smatram da najpre treba da zasluže da se druže sa mnom? Da li se u skupštini pozdravljam i sa mladima i sa starijima?‘

8, 9. Kako nam Pavlov savet iz Rimljanima 15:7 pomaže da rastemo u bratskoj ljubavi?

⁸ Kada je reč o pozdravljanju, Pavlove reči iz poslanice Rimljanima mogu nam pomoći da razvijemo ispravno gledište o suvernicima. (Pročitati Rimljanima 15:7.) Grčka reč koja je ovde prevedena „rado prihvatajte“ znači „biti ljubazan ili gostoljubiv, primiti u svoje društvo i postati prijatelj“. Kada je u biblijsko vreme gostoljubivi domaćin primao goste u svoj dom, otvoreno im je pokazivao da je srećan što su tu. Hrist je tako nas prihvatio u hrišćansku skupštinu, pa zato po ugledu na njega i mi treba da rado prihvatamo suvernike.

⁹ Kada se pozdravljamo s braćom i sestrama u Dvorani Kraljevstva i na drugim mestima, možemo posvetiti pažnju onima koje nismo skoro videli ili s kojima nismo skoro razgovarali. Zašto im ne bismo posvetili nekoliko minuta? Na sledećem sastanku možemo popričati s nekim drugim. Tako ćemo za kratko vreme imati priliku da porazgovaramo sa skoro svom braćom i sestrama. Nema potrebe da se brinemo ako nismo uspeli da istog dana popričamo sa svima. Niko ne treba da se uvredi ako ne stignemo da se pozdravimo s njim na svakom sastanku.

10. Koju divnu priliku imaju svi u skupštini i kako je možemo iskoristiti?

¹⁰ Prvi korak u izražavanju dobrodošlice drugima jeste da se pozdravimo s njima. To može voditi do prijatnih razgovora i trajnih prijateljstava. Na primer, kada se na kongresima upoznamo s drugima i razgovaramo s njima, jedva čekamo da ih ponovo vidimo. Dobrovoljci koji rade na izgradnji Dvorana Kraljevstva kao i oni koji učestvuju u pružanju humanitarne pomoći često postaju dobri prijatelji zato što su radeći zajedno videli dobre osobine jedni kod drugih. U Jehovinoj organizaciji ima mnogo prilika za sklapanje trajnih prijateljstava. Ako ’širom otvorimo svoje srce‘, proširićemo krug svojih prijatelja i ojačaćemo ljubav koja nas ujedinjuje u obožavanju istinitog Boga.

Nađimo vreme za druge

11. Kakav nam je primer Isus ostavio kao što pokazuju stihovi iz Marka 10:13-16?

¹¹ Svi pravi hrišćani treba da budu pristupačni, kao što je i Isus bio. Pogledajmo kako je Isus reagovao kada su njegovi učenici pokušali da spreče roditelje da mu dovode decu. „Pustite decu da dolaze k meni“, rekao je. „Ne branite im, jer takvima pripada Božje kraljevstvo.“ Zatim je ’uzeo decu u krilo i blagosiljao ih, polažući ruke na njih‘ (Mar. 10:13-16). Možemo li zamisliti koliko su ta deca bila srećna što im je Veliki Učitelj poklonio takvu pažnju?

12. Šta nas može sprečiti da razgovaramo s drugima?

¹² Svako od nas treba da se pita: ’Da li imam vremena za druge ili često izgleda da sam prezauzet da bih im posvetio pažnju?‘ Neke navike koje same po sebi nisu loše mogu nas sprečavati da razgovaramo s drugima. Na primer, ako u prisustvu drugih često koristimo mobilni telefon ili slušamo nešto preko slušalica, oni bi mogli steći utisak da nam nije stalo do njihovog društva. Ako smo pred drugima zaokupljeni svojim džepnim kompjuterom, oni bi mogli zaključiti da nemamo volje da pričamo s njima. Naravno, postoji „vreme kad se ćuti“. Ali kada smo u društvu drugih to je obično „vreme kad se govori“ (Prop. 3:7). Neki možda kažu: „Ne volim da se baš mnogo družim“ ili „Ujutru ne volim da pričam.“ Međutim, kada prijateljski razgovaramo s drugima čak i kada za to nismo raspoloženi, to pokazuje da u sebi imamo ljubavi koja „ne gleda svoju korist“ (1. Kor. 13:5).

13. Na kakav je stav prema braći i sestrama Pavle podstakao Timoteja?

¹³ Pavle je podstakao mladog Timoteja da poštuje sve u skupštini (Pročitati 1. Timoteju 5:1, 2.) I mi treba da se prema starijoj braći i sestrama ophodimo kao prema majkama i očevima, a prema mlađima kao prema rođenoj braći i sestrama. Ako se tako ponašamo, niko od naše drage braće i sestara neće se u našem društvu osećati kao stranac.

14. Zašto je dobro da vodimo ohrabrujuće razgovore?

¹⁴ Kad s drugima vodimo ohrabrujuće razgovore, to može pozitivno uticati na njihovu duhovnost i na to kako se osećaju. Jedan brat koji radi u jednom Betelu rado se seća nekoliko starijih saradnika koji su često razgovarali s njim kad je tek došao u Betel. Zahvaljujući njihovim ohrabrujućim rečima osećao je da je zaista deo betelske porodice. Sada se on trudi da tako razgovara s drugim članovima betelske porodice.

Poniznost nam pomaže da rešimo razmirice

15. Šta pokazuje da i među pravim hrišćanima može biti neslaganja?

¹⁵ Evodija i Sintihija, dve hrišćanke u drevnim Filipima, očigledno nisu mogle da reše problem koji je nastao među njima (Fil. 4:2, 3). Dobro je poznato da su se Pavle i Varnava žestoko posvađali i da su se zbog toga na neko vreme razišli (Dela 15:37-39). Ovi izveštaji pokazuju da i među pravim hrišćanima može biti neslaganja. Jehova nam daje savete kako da rešimo probleme i da obnovimo prijateljstva. Ali on nešto i traži od nas.

16, 17. (a) Koliko je važna poniznost prilikom rešavanja ličnih razmirica? (b) Kako nam izveštaj o tome kako je Jakov pristupio Isavu pokazuje koliko je važno biti ponizan?

¹⁶ Zamisli da ste ti i tvoj prijatelj rešili da krenete na put automobilom. Pre nego što krenete, moraš upotrebiti jedan ključ da bi upalio motor. Da bismo rešili lične razmirice takođe nam je potreban jedan ključ. Taj ključ je poniznost. (Pročitati Jakova 4:10.) Kao što to pokazuje sledeći biblijski primer, taj ključ pomaže onima koji imaju lične razmirice da počnu da primenjuju biblijska načela.

¹⁷ Prošlo je dvadeset godina otkako se Isav naljutio na Jakova, svog brata blizanca, zato što mu je oduzeo prvenaštvo. Isav je čak želeo da ga ubije. Trebalo je da se ta dva brata ponovo sretnu i „Jakov se veoma uplašio i zabrinuo“. Znao je da postoji velika verovatnoća da će ga Isav napasti. Ali tada je Jakov učinio nešto što Isav nije očekivao. Dok se približavao svom bratu „poklonio se do zemlje“. Šta se zatim dogodilo? „Isav mu je potrčao u susret, zagrlio ga, pao mu oko vrata i poljubio ga, pa su obojica zaplakala.“ Više nije bilo opasnosti od sukoba. Jakov je svojom poniznošću nadvladao mržnju koju je Isav možda gajio prema njemu (Post. 27:41; 32:3-8; 33:3, 4).

18, 19. (a) Zašto je važno da preuzmemo inicijativu i primenimo biblijski savet kad dođe do ličnih razmirica? (b) Zašto ne treba da odustanemo ako neko nije odmah pozitivno reagovao?

¹⁸ U Bibliji se nalaze izvanredni saveti o tome kako da rešavamo nesuglasice (Mat. 5:23, 24; 18:15-17; Ef. 4:26, 27).a Međutim, teško ćemo se pomiriti s nekim ako nismo ponizni i ne primenjujemo te savete. Nije rešenje da čekamo da druga osoba pokaže poniznost kad je i mi možemo pokazati.

¹⁹ Ako izgleda da iz nekih razloga naši početni pokušaji da se pomirimo s nekim nisu uspeli, ne treba da gubimo nadu. Možda toj drugoj osobi treba neko vreme da sredi svoja osećanja. Josif je doživeo da ga braća prodaju u roblje. Od tada pa do trenutka kada su ga sreli kao upravitelja Egipta prošlo je dosta vremena. Međutim, oni su se na kraju pokajali i molili ga za oproštaj. Josif im je oprostio i Jakovljevi sinovi su postali narod koji je imao čast da nosi Jehovino ime (Post. 50:15-21). Kad se trudimo da budemo u dobrim odnosima s braćom i sestrama, doprinosimo jedinstvu i radosti u skupštini. (Pročitati Kološanima 3:12-14.)

Volimo jedni druge „delom i istinom“

20, 21. Šta možemo naučiti iz toga što je Isus oprao noge svojim apostolima?

²⁰ Isus je pre svoje smrti rekao apostolima: „Dao sam vam primer da i vi činite onako kako sam ja učinio vama“ (Jov. 13:15). Upravo je oprao noge dvanaestorici apostola. To što je Isus uradio nije bio neki običaj niti izraz ljubaznosti. Pre ovog izveštaja Jovan je napisao: „Pošto je [Isus] voleo svoje koji su bili u svetu, pokazivao im je ljubav do kraja“ (Jov. 13:1). Ljubav prema učenicima ga je podstakla da uradi ono što je obično radio neki rob. Tako su i oni morali da budu ponizni i da pokazuju ljubav jedni prema drugima. Iskrena bratska ljubav treba i nas da podstakne da budemo zainteresovani za svu našu braću i sestre.

²¹ Apostol Petar, kome je Božji Sin oprao noge, shvatio je smisao onoga što je on učinio. Petar je napisao: „Sada, kada ste poslušnošću istini očistili svoje duše da biste mogli pokazivati nelicemernu bratsku ljubav, volite jedan drugog žarko od srca“ (1. Petr. 1:22). Apostol Jovan, kome je Isus takođe oprao noge, napisao je: „Dečice, nemojmo voleti samo rečju i jezikom, nego delom i istinom“ (1. Jov. 3:18). Neka i nas srce podstakne da delima pokazujemo bratsku ljubav.

[Fusnota]

Da li se sećaš?

• Kako možemo ’širom otvoriti svoje srce‘ jedni prema drugima?

• Kako možemo posvetiti vreme drugima?

• Koliko je važna poniznost kad treba da se pomirimo s nekim?

• Šta treba da nas podstakne da budemo zainteresovani za našu braću i sestre?

[Slika na 21. strani]

Srdačno se pozdravi s braćom i sestrama

[Slika na 23. strani]

Nemoj propuštati prilike da pokloniš pažnju drugima