’Pobrini se za ovaj vinograd‘!

DVANAEST uhoda su prošli kroz mnoge krajeve Obećane zemlje. Mojsije im je rekao da izvide kakvi su stanovnici i da donesu nešto od plodova iz te zemlje. Koji plod je privukao najveću pažnju? Nedaleko od Hevrona naišli su na jedan vinograd u kom je grožđe bilo tako veliko da su samo jedan grozd morala nositi dva čoveka. To je na ljude ostavilo tako snažan utisak da su tu plodnu zemlju, nazvali „dolina Eskol“, a Eskol znači „grozd“ (Brojevi 13:21-24).

Jedan pisac iz 19. veka, napisao je o svojoj poseti Palestini: „Eskol, to jest Dolina grozdova... još uvek je prekriven vinovom lozom, a grožđe je ovde najlepše i najkrupnije na tlu cele Palestine.“ Pored vinograda u Eskolu, koji su bili izuzetno lepi, i u mnogim drugim delovima Palestine u biblijska vremena uspevalo je odlično grožđe. Mnogi zapisi iz Egipta govore o tome da je faraon uvozio vino iz Hanana.

„Krševito i brežuljkasto područje [Palestine], peskovito i rastresito zemljište, mnogo sunčeve svetlosti, zatim topla leta i brzo isušivanje tla nakon zimskih padavina, stvorili su uslove da ovo postane zemlja bogata vinogradima“, objašnjava se u knjizi The Natural History of the Bible. Prorok Isaija je rekao da je u nekim oblastima bilo i do hiljadu čokota vinove loze (Isaija 7:23).

„Zemlja vinograda“

Mojsije je rekao Izraelcima da će se oni naseliti u zemlji ’vinograda, smokava i narova‘ (Ponovljeni zakoni 8:8). Prema delu Baker Encyclopedia of Bible Plants, „u drevnoj Palestini je bilo toliko puno vinograda da su semenke grožđa pronađene na skoro svim mestima gde su vršena arheološka iskopavanja“. Vinogradi u Obećanoj zemlji su bili toliko rodni da su čak i tokom 607. pre n. e., kada su Navuhodonosorove snage opustošile Judu, oni iz naroda koji su ostali u zemlji ’nabrali mnogo grožđa i voća‘ (Jeremija 40:12; 52:16).

Da bi proizveli velike količine vina, izraelski vinogradari su morali posvetiti mnogo pažnje svojim lozama. Knjiga proroka Isaije opisuje kako je vinogradar u Izraelu prvo morao da prekopa parcelu na jednoj strani brežuljka i ukloni veliko kamenje pre nego što zasadi „plemenitu lozu“. Zatim bi podigao jedan zid od kamenja koje je izvadio čisteći zemljište. Taj zid bi štitio njegov vinograd od stoke, lisica, divljih svinja i lopova. Takođe bi napravio i vinsku presu i jednu malu kulu u kojoj je tokom meseci berbe bilo sveže, pošto je u to vreme grožđu bila potrebna posebna zaštita. Nakon svega ovoga, vinogradar je mogao da očekuje dobru berbu grožđa (Isaija 5:1, 2).a

Da bi zasigurao dobru berbu, vinogradar je redovno orezivao lozu da bi povećao rodnost, zatim okopavao zemljište sprečavajući tako bujanje korova i bodljikavog rastinja. Ako prolećne kiše ne bi dovoljno natopile zemlju, on bi tokom letnjih meseci zalivao svoj vinograd (Isaija 5:6; 18:5; 27:2-4).

Vreme berbe grožđa u kasno leto bilo je vreme velike radosti (Isaija 16:10). U tri psalma nalazi se izraz ’za gitit‘ (’na giteji‘) (Psalam 8:1; 81:1; 84:1). Ovaj muzički izraz, čije tačno značenje nije poznato, u Septuaginti je preveden kao „vinske prese“ i može ukazivati na to da su Izraelci ove psalme pevali u vreme berbe grožđa. Iako je od grožđa uglavnom pravljeno vino, Izraelci su takođe jeli i sveže grožđe ili su pravili suvo grožđe koje su koristili za kolače (2. Samuilova 6:19; 1. Letopisa 16:3).

Izrael predočen vinovom lozom

Biblija u više navrata opisuje Božji narod kao vinovu lozu. To je odgovarajuća metafora s obzirom na važnost vinove loze za Izraelce. U 80. psalmu, Asaf je Izraelce uporedio s vinovom lozom koju je Jehova zasadio u Hananu. S obzirom da je zemljište bilo očišćeno, ova vinova loza, koja je predstavljala Izrael, mogla je pustiti korenje i napredovati. Ali kako je vreme prolazilo, njeni zaštitni zidovi su se srušili. Izraelci više nisu imali pouzdanje u Jehovu, i on im je uskratio svoju zaštitu. Poput divljih svinja koje pustoše vinograde, neprijateljski narodi su pustošili izraelsko bogatstvo. Asaf se molio Jehovi da pomogne izraelskom narodu i povrati mu staru slavu. „Obiđi [„pobrini se za“, NW] ovaj vinograd“, preklinjao je on (Psalam 80:9-16).

Isaija je uporedio „dom Izraelov“ s vinogradom koji je s vremenom počeo da rađa „vinjagu“, to jest divlje grožđe (Isaija 5:2, 7). Divlje grožđe je dosta sitnije od uzgajanih sorti grožđa i ima veoma malo sočnog dela, jer semenke zauzimaju gotovo celu bobicu. Ono se ne može koristiti za pravljenje vina niti je za jelo — što je odgovarajući simbol za otpadnički narod koji je kršio zakon umesto da je donosio plod pravednosti. Taj loš plod nije bio krivica Vinogradara. Jehova je učinio sve što je mogao da bi taj narod donosio dobar plod. On je upitao: „Što se imalo činiti vinogradu mome što mu ne učinih?“ (Isaija 5:4).

Pošto je loza koja je predočavala Izrael bila potpuno nerodna, Jehova je upozorio svoj narod da će srušiti zaštitni zid koji je bio podigao oko njega. Više neće orezivati svoju figurativnu lozu niti će okopavati zemljište oko nje. Prolećne kiše, koje su bile neophodne za useve, neće više padati, a vinograd će zarasti u čkalj i trnje (Isaija 5:5, 6).

Mojsije je prorekao da će otpadničko ponašanje Izraelaca dovesti i do propadanja doslovnih vinograda. „Sadićeš i radićeš vinograde, a nećeš piti vina niti ćeš berbu brati, jer će je izesti crvi“ (Ponovljeni zakoni 28:39). Ako se crv useli u čokot i izjeda ga iznutra, loza za nekoliko dana može propasti (Isaija 24:7).

„Pravi čokot“

Kao što je Jehova uporedio Izrael s vinovom lozom, tako je i Isus koristio sličnu metaforu. Tokom poslednjeg obroka sa svojim učenicima, koji mnogi nazivaju Tajna večera, Isus je rekao: „Ja sam pravi čokot, a moj Otac je vinogradar“ (Jovan 15:1). Isus je svoje učenike uporedio s mladicama vinove loze. Kao što mladice na doslovnoj lozi crpu snagu iz čokota, tako i Hristovi učenici moraju ostati uz njega. „Odvojeni od mene ne možete učiniti ništa“, rekao je Isus (Jovan 15:5). Kao što vinogradari uzgajaju vinovu lozu radi njenog ploda, tako i Jehova očekuje od svog naroda da donosi duhovne plodove. To donosi radost i slavu Bogu, koji predstavlja Vinogradara (Jovan 15:8).

U slučaju doslovne vinove loze, količina ploda zavisi od orezivanja i čišćenja plodnih mladica. Isus ukazuje na oba ta postupka. Vinogradar može orezivati lozu dvaput godišnje da bi ostvario maksimalne prinose. Tokom zimskih meseci, loza može biti prilično orezana. Vinogradar odstranjuje većinu lanjskih mladica. Obično ostavi tri do četiri glavne mladice na čokotu, s jednim izdankom ili dva na svakoj mladici. Iz tih izdanaka, koji su po veličini slični lanjskim, razvijaju se mladice koje donose plod u leto. Kad završi orezivanje, vinogradar spaljuje odsečene mladice.

Isus je to orezivanje ovako opisao: „Ako ko ne ostaje u meni, izbacuje se napolje kao loza i osuši se; takve loze onda skupe i bace u vatru i one izgore“ (Jovan 15:6). Iako u ovoj fazi loza može izgledati prilično ogoljeno, čeka je još jedno selektivno orezivanje u proleće.

Isus je rekao: „Svaku lozu na meni koja ne donosi plod on uklanja“ (Jovan 15:2). Ovo možda ukazuje na drugo orezivanje, kada se loza prilično omladila i kada se jasno mogu uočiti mali grozdovi. Vinogradar pažljivo pregleda svaku novu mladicu da bi utvrdio koja je rodila, a koja je jalova. Ukoliko bi se ostavile na lozi, jalove mladice bi upijale hranljive sastojke i vodu iz čokota. Zato vinogradar odstranjuje te jalove mladice tako da hranljive materije odlaze samo do mladica koje su rodile.

Na kraju, Isus govori o procesu čišćenja. On objašnjava: „Svaku [lozu] koja donosi plod on čisti, kako bi donela više ploda“ (Jovan 15:2). Nakon što su jalove grančice odstranjene, vinogradar pažljivo ispituje svaku mladicu na kojoj se nalazi plod. Ispod pazuha plodne mladice gotovo uvek nalaze se novi izdanci, koje takođe treba odstraniti. Ukoliko bi se ostavili da rastu, isisali bi iz loze sok neophodan za sočnost bobica. Takođe se može odstraniti i po koji veliki list da bi mlado grožđe bilo izloženo sunčevoj svetlosti. Sve su ovo korisni koraci koji rodnoj mladici omogućavaju da obilno rodi.

„Donosite mnogo ploda“

Simbolične mladice „pravog čokota“ predstavljaju pomazane hrišćane. Međutim, i „druge ovce“ moraju donositi plod kao Hristovi učenici (Jovan 10:16). I oni mogu doneti „mnogo ploda“ i slavu svom nebeskom Ocu (Jovan 15:5, 8). Isusovo poređenje o pravom čokotu podseća nas da spasenje zavisi od toga da li ostajemo uz njega i da li u duhovnom pogledu donosimo dobre plodove. Isus je rekao: „Ako držite moje zapovesti, ostaćete u mojoj ljubavi, kao što sam ja držao Očeve zapovesti pa ostajem u njegovoj ljubavi“ (Jovan 15:10).

U vreme Zaharije, Bog je obećao vernom ostatku Izraelaca da će zemlja ponovo uživati tako što će „usevi napredovati, loza će nositi svoj plod, i zemlja će rađati svoj rod“ (Zaharija 8:12). Vinova loza je takođe korišćena u opisu mira koji će Božji narod uživati tokom Hristove hiljadugodišnje vladavine. Mihej je zapisao sledeće proročanstvo: „Svaki će kod svoje loze sedeti i pod svojom smokvom, i niko ih buniti neće; jer su usta Jehove nad vojskama progovorila“ (Mihej 4:4).

[Fusnota]

[Slika na 18. strani]

Uvela vinova loza

[Slika na 18. strani]

Zimsko orezivanje

[Slika na 18. strani]

Spaljivanje odsečenih mladica