Poučavajmo svoju decu da poštuju druge

JEDNA naša poslovica glasi: „Lepa reč i gvozdena vrata otvara.“ Time se želi reći da su ljudi obično ljubazniji i susretljiviji prema onima koji su učtivi.

Pravo je zadovoljstvo videti mlade koji su lepo vaspitani. Jedan pokrajinski nadglednik iz Hondurasa, koji ide u službu od vrata do vrata sa objaviteljima različitih godina, zapaža: „Primetio sam da lepo vaspitano dete koje se prema drugima ophodi s poštovanjem često ostavlja jači utisak na stanara nego bilo šta što bih ja rekao.“

U ovo vreme u kom je sve manje poštovanja, veoma je dobro i korisno znati kako treba da se ophodimo prema drugima. Štaviše, Pismo nas podstiče da ’živimo dostojno dobre vesti o Hristu‘ (Fil. 1:27; 2. Tim. 3:1-5). Neophodno je da poučavamo svoju decu da poštuju druge. Kako ih, dakle, možemo poučavati ne samo da budu učtiva već i da zaista poštuju druge?a

Lepo vaspitanje pruža se dobrim primerom

Deca uče tako što oponašaju primere koje posmatraju. Stoga, jedan od osnovnih načina na koje roditelji mogu poučiti decu lepim manirima jeste da im budu uzor u tome (Pon. zak. 6:6, 7). Važno je da razgovarate s detetom zašto treba da bude fina osoba, ali to nije dovoljno. Pored reči, dobar primer je apsolutno neophodan.

Uzmimo u obzir Polu.b Ona je odrasla uz samohranu majku koja je Svedok. Pokazivanje poštovanja prema svima postalo je deo nje. Zahvaljujući čemu? Ona kaže: „Mama nam je bila primer u pokazivanju poštovanja prema drugima tako da je i nama to postalo sasvim normalno.“ Svedok po imenu Volter poučio je sinove da poštuju svoju majku koja nije Svedok. On kaže: „Trudio sam se da poučim sinove da poštuju svoju majku tako što sam im davao primer time što nikada nisam loše govorio o njoj.“ Volter je poučavao sinove u duhu Božje Reči i molio se Jehovi za pomoć. Jedan od njih sada služi u Betelu, a drugi je pionir. Njih dvojica vole i poštuju oba svoja roditelja.

Biblija kaže: „Bog nije Bog nereda, nego mira“ (1. Kor. 14:33). Red se ogleda u svemu što Jehova radi. Hrišćani treba da se trude da ga u tome oponašaju i da im dom bude uredan. Neki roditelji su naučili decu da svakog dana pre odlaska u školu nameste svoj krevet, da sklanjaju svoju odeću i pomažu u kućnim poslovima. Kada deca zapaze da je cela kuća uredna i čista, verovatno će i sama voditi računa da njihova soba i stvari budu uredni.

Kako vaša deca gledaju na ono što uče u školi? Da li cene rad svojih nastavnika? Da li i vi kao roditelji imate takav stav? Vaše gledište o školskim obavezama i nastavnicima vaše dece oblikovaće njihov stav. Zašto ih ne biste podsticali da razviju naviku da zahvale nastavnicima za njihov trud? Odličan način da pokažemo poštovanje prema nastavnicima, lekarima, prodavcima i drugima jeste da im izrazimo zahvalnost za ono što oni čine za nas (Luka 17:15, 16). Mladi hrišćani koji se među svojim školskim drugovima ističu po ljubaznosti i dobrom vladanju zaslužuju svaku pohvalu.

Članovi hrišćanske skupštine treba da pruže dobar primer u pogledu manira. Zaista je lepo videti mlade u skupštini koji su učtivi i uvek kažu „molim“ i „hvala“. Kada odrasli pokazuju poštovanje prema Jehovi time što na sastancima pažljivo prate program, mladi su podstaknuti da ih oponašaju. Deca mogu naučiti da poštuju druge posmatrajući lepe manire u Dvorani Kraljevstva. Na primer, četvorogodišnji Endru već je naučio da kaže „izvinite“ kada prekida starije jer želi da prođe.

Kako roditelji još mogu poučiti decu da se lepo ponašaju? Treba da odvajaju vreme da s decom razgovaraju o brojnim poučnim primerima iz Božje Reči (Rimlj. 15:4).

Poučavanje pomoću biblijskih primera

Kada se Jakov vraćao sa svojom porodicom u Hanan i kada je trebalo da se sretne sa Isavom, sigurno je pripremio svoju decu da se poklone (Post. 33:3, 6, 7). Možete li i vi sa svojim malim detetom vežbati pozdrave kao što su „dobro jutro“, „dobar dan“, „dobro veče“ ili druge pozdrave uobičajene u vašoj sredini? Lepo vaspitana deca donose slavu Jehovi i njihovi roditelji mogu biti ponosni na njih.

Pored toga, razliku između poštovanja i nepoštovanja možete istaći tako što ćete koristiti biblijske događaje. Na primer, kada je loš izraelski kralj Ohozija želeo da razgovara s prorokom Ilijom, poslao je ’zapovednika nad pedesetoricom s njegovim ljudima‘ da ga dovedu. Taj zapovednik je naredio Iliji da pođe s njim. To nije bio način na koji se trebalo obraćati čoveku koji je bio Božji predstavnik. Kako je Ilija odgovorio? On je rekao: „Ako sam ja Božji čovek, neka dođe vatra s nebesa i spali tebe i pedesetoricu ljudi s tobom.“ Upravo se to i dogodilo. „Vatra dođe s nebesa i spali njega i njegove ljude“ (2. Kralj. 1:9, 10).

Po Iliju je bio poslat i drugi zapovednik nad pedesetoricom. I on mu je naredio da krene s njim. Ponovo je vatra sišla s neba. Ali onda je kod Ilije došao treći zapovednik, koji je pokazao poštovanje prema njemu. Ovaj zapovednik mu nije naredio da krene s njim, već je kleknuo na kolena i zamolio ga: „Božji čoveče, molim te, neka moja duša i duša ove pedesetorice tvojih slugu bude dragocena u tvojim očima. Eto, vatra je sišla s nebesa i spalila prvu dvojicu zapovednika i njihove ljude, ali neka moja duša bude dragocena u tvojim očima.“ Da li bi Božji prorok prizvao vatru na nekoga ko mu se obratio s poštovanjem, čak i ako je to delimično uradio zbog straha od tog proroka? Tako nešto je nezamislivo! Zato je Jehovin anđeo rekao Iliji da krene sa ovim zapovednikom (2. Kralj. 1:11-15). Zar se iz toga ne vidi koliko je važno pokazivati poštovanje prema drugima?

Kada su rimski vojnici odveli apostola Pavla iz hrama u pritvor, on nije uzeo sebi za pravo da govori, već je s poštovanjem pitao zapovednika: „Smem li nešto da ti kažem?“ Zahvaljujući tome, Pavle je imao priliku da govori u svoju odbranu (Dela 21:37-40).

Tokom suđenja, Isus je dobio šamar. Međutim, on je umeo da na pravi način izrazi negodovanje. S poštovanjem je rekao: „Ako sam pogrešno rekao, dokaži da je pogrešno. A ako sam pravo rekao, zašto me udaraš?“ Niko nije mogao da pronađe ništa pogrešno u načinu na koji je Isus izgovorio te reči (Jov. 18:22, 23).

Božja Reč takođe sadrži primere kako treba da reagujemo kada smo kažnjeni i kako da s poštovanjem priznamo neki prestup ili propust (Post. 41:9-13; Dela 8:20-24). Na primer, Avigeja se izvinila Davidu zbog toga što se njen muž Naval drsko poneo prema njemu. Osim što se izvinila, donela je Davidu na dar puno namirnica. To što je Avigeja uradila, na Davida je ostavilo toliki utisak da ju je nakon Navalove smrti uzeo za ženu (1. Sam. 25:23-41).

Bilo da se radi o pokazivanju poštovanja pod teškim okolnostima ili jednostavno o pokazivanju lepih manira, poučavajmo svoju decu da uvek poštuju druge. Na taj način, ’naša svetlost će svetleti pred ljudima‘, što će ’slaviti našeg Oca koji je na nebesima‘ (Mat. 5:16).

[Fusnote]