Poglavlje 123

„Evo čoveka!“

POD UTISKOM Isusovog držanja i priznavajući njegovu nevinost, Pilat traži drugi način da ga oslobodi. „Imate običaj“, kaže mnoštvu, „da treba nekoga da vam pustim o pashi.“

Barabu, zloglasnog ubicu, takođe drže kao zatvorenika, zato Pilat pita: „Koga hoćete da vam pustim? Barabu ili Isusa, zvanog Hrist?“

Nagovoren od glavara svešteničkih koji su ga uzbunili, narod traži da Baraba bude oslobođen, a Isus ubijen. Ne odustajući, Pilat odgovara, pitajući ponovo: „Koga od te dvojice hoćete da vam pustim?“

„Barabu“, viču oni.

„Šta da onda učinim s Isusom zvanim Hrist?“ pita obeshrabreno Pilat.

Sa zaglušujućom bukom, oni odgovaraju: „Na stub s njim!“ „Na stub s njim!“

Znajući da oni zahtevaju smrt nevinog čoveka, Pilat se zauzima: „Pa kakvo je zlo taj čovek učinio? Ja nisam našao na njemu ništa što bi zasluživalo smrt; dakle, oštro ću ga kazniti i pustiti.“

Uprkos njegovim nastojanjima, prevrtljivo mnoštvo, nahuškano od svojih verskih vođa, i dalje viče: „Na stub s njim!“ Izluđeno od sveštenika, mnoštvo želi krv. A zamisli, pre samo pet dana neki su od njih verovatno bili među onima koji su srdačno dočekali Isusa u Jerusalimu kao Kralja! Celo vreme, Isusovi učenici, ako su prisutni, ćute i ostaju tihi i neupadljivi.

Pilat, videći da svojim pozivima ništa ne postiže, nego da buka biva samo još veća, uzima vodu, i pere ruke pred mnoštvom i kaže: „Nevin sam od krvi ovoga čoveka. To je vaša stvar.“ Nato ljudi odgovaraju: „Krv njegova neka dođe na nas i našu decu.“

Zato, u skladu s njihovim zahtevima — i želeći da zadovolji mnoštvo više nego da učini ono što zna da je pravo — Pilat im oslobađa Barabu. Vodi Isusa i daje da ga svuku i bičuju. To nije bilo obično bičevanje. The Journal of the American Medical Association opisuje rimski običaj bičevanja:

„Uobičajena sprava bila je kratak bič (flagrum ili flagelum) sa nekoliko pojedinih ili ispletenih kožnih kaiševa različitih dužina, na kojima su u razmacima bile pričvršćene gvozdene kuglice ili oštri delovi ovčijih kostiju... Pošto bi rimski vojnici punom snagom ponavljali udarce po leđima žrtve, gvozdene bi kugle prouzročile duboke kontuzije, a kožni remeni i ovčije kosti zasekle bi kožu i potkožno tkivo. Zatim, kako bi se bičevanje nastavljalo, rane bi se rastvorile do donjih slojeva skeletnih mišića i izazvale drhtanje tankih slojeva mesa koje je krvarilo.“

Nakon ovog mučnog šibanja, Isusa vode u upraviteljev dvor, i poziva se cela četa. Tamo ga vojnici i dalje obasipaju pogrdama, pletu mu trnovu krunu i natiskavaju mu je na glavu. U desnicu mu stavljaju trsku i oblače ga u skerletnu odeću, kakvu su nosili kraljevi. Zatim mu podrugljivo govore: „Dobar dan, kralju jevrejski!“, pljuju ga i udaraju po licu. Uzimajući krupnu trsku iz njegove ruke, oni je koriste da bi ga udarali po glavi, zabijajući još dublje u njegovo teme oštro trnje njegove ponižavajuće „krune“.

Isusovo jedinstveno dostojanstvo i snaga uprkos ovom lošem postupanju ostavlja tako dubok utisak na Pilata da je podstaknut da ponovo pokuša da ga oslobodi. „Evo! Izvodim ga pred vas da znate da ja na njemu ne nalazim nikakvu krivicu“, objašnjava on mnoštvu. Možda pomišlja da će žalostan prizor Isusovog izmučenog stanja omekšati njihova srca. Dok Isus stoji pred bezosećajnom svetinom, noseći trnovu krunu i skerletnu gornju haljinu, sa prokrvavljenim licem prožetim bolom, Pilat uzvikuje: „Evo čoveka!“

Iako isprebijan i iznakažen, ovde stoji najistaknutija ličnost cele istorije, zaista najveći čovek koji je ikad živeo! Da, Isus pokazuje tiho dostojanstvo i spokojnost koje otkriva veličinu koju čak Pilat mora da prizna, jer su njegove reči očigledno mešavina i poštovanja i sažaljenja. Jovan 18:39–19:5; Matej 27:15-17, 20-30; Marko 15:6-19; Luka 23:18-25.

▪ Na koji način nastoji Pilat da oslobodi Isusa?

▪ Kako Pilat pokušava da se oslobodi odgovornosti?

▪ Kako izgleda bičevanje?

▪ Kako je Isus ismejavan posle bičevanja?

▪ Kako Pilat i dalje nastoji da oslobodi Isusa?